Period inkubacije počinje ulaskom virusa, i pacijenti su za ovo vreme bez tegoba. Dužina ovog perioda je različita u zavisnosti od vrste virusa, ali jako varira i kod istog izazivača. Virusi izazivači hroničnih hepatitisa mogu imati jako dug period inkubacije, koji se kreće od 14 do 160 dana za hepatitis C (najčešće 50), zatim 14 do 180 dana za hepatitis B i 14 do 70 dana za hepatitis D. Hepatitisi A i E imaju kraći period inkubacije, ali je i u njihovom slučaju potrebno nekoliko nedelja. Na kraju perioda inkubacije javljaju se prvi klinički znaci bolesti.

Drugi stadijum počinje postepeno kod hepatisa B, C i D (ali najčešće naglo kod hepatitisa A i E). Ovaj stadijum najčešće traje do 7 dana, a retko 2–3 nedelje. Karakterišu ga nekoliko grupa simptoma: neurovegetativni (umor, slabost, malaksalost, nesanica/pospanost, neraspoloženje), dispeptični (mučnina, gađenje, povraćanje, dijareja, ređe zatvor, gubitak apetita, naduvenost trbuha, bol pod desnim rebarnim lukom), gripoidni – „flu-like“ (subfebrilna, ređe febrilna temperatura, znojenje, bolovi u mišićima i zglobovima – ponekad veoma jaki, znaci kataralnog zapaljenja respiratornog sistema) i alergijski (urtikarijalna ospa praćena svrabom). Laboratorijski nalazi su porast jetrenih enzima ALT, AST i LDH, javljaju se serološki markeri infekcije (osim za hepatitis C gde se krvnim testom mogu naći antitela) a izazivač se može dokazati tzv. PCR tehnikom. Na kraju ovog stadijuma stolica postaje  svetla, a mokraća dobija boju tamnog piva. Bolest se zbog nerazvijene tipične kliničke slike retko otkriva u ovoj fazi, a pacijenti su najinfektivniji.

Ukoliko primetite navedene simptome ili neke od njih, a spadate u rizične grupe ili ste bili u rizičnim situacijama da se zarazite, obavezno se javite svom lekaru. Naglasite mu sve simptome i nagovestite rizike. Tako ćete lekara uputiti na pravu dijagnozu.

Najbolja zaštita protiv hepatitisa A i B je vakcinacija.

Protiv hepatitisa C ne postoji vakcina, ali postoji niz načina da se zaštitite od infekcije:

• ne pozajmljujete četkicu za zube, brijač,makazice  ili bilo šta drugo od pribora lične higijene što bi moglo da sadrži krv druge osobe
• nosite rukavice, ukoliko dodirujete krv drugih osoba (ovo se naročito odnosi na osobe zaposlene u zdravstvenim ustanovama)
• ukoliko ste zavisnik od psihoaktivnih supstanci ne delite sa drugima igle za primenu droga, kao ni pribor za ušmrkivanje jer se virus može preneti  i preko oštećene sluznice
• ukoliko često menjate seksualne partnere ili imate rizične seksualne odnose koristite prezervative tokom seksa
• budite prethodno sigurni da Vam se bilo kakva tetovaža ili pirsing rade sa sterilnim alatima
• ukoliko ste u mogućnosti  informišite se da li su instrumenti  kod Vašeg stomatologa pravilno sterilisani
• ukoliko ste oboleli od hepatitisa C ne donirajte krv ili krvne derivate.

Hepatitis B i C se  ne mogu preneti  socijalnim kontaktom; rukovanjem sa zaraženom osobom, grljenjem zaražene osobe ili  sedenjem pored zaražene osobe

Povećan rizik od infekcije imaju:

• osobe koje boluju od hemofilije,
• osobe koje su na dijalizi,
• korisnici psihoaktivnih supstanci, bilo da ih koriste intravenski ili ušmrkivanjem,
• zdravstevni radnici,
• promiskuitetne osobe i osobe koje stupaju u rizične seksualne odnose bez zaštite,
• sadašnji i bivši zatvorenici,
• osobe koje žive sa bolesnikom obolelim od hroničnog B hepatitisa.

Rizične situaciji u kojima se možete zaraziti virusima B i C su:

• tetovaža i pirsing,
• depilacija , tretmani kod pedikira i manikira
• hirurške, stomatološke i endoskopske intervencije obavljene nesterilisanim ili nedovoljno sterilisanim instrumentima,
• ako ste koristili sredstva za ličnu higijenu (četkica za zube, makazice, brijač) osobe obolele od hepatitis B ili C.

Prenosiovost infekcije hepatitisa B sa majke na novorodjenče je u 95 %, a hepatitisa C manje od 5 %.

Ukoliko spadate u neku od navedenih rizičnih grupa ili ste se našli u nekoj rizičnoj situaciji, obavezno se testirajte na viruse hepatitsa B i C.