Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

Hronični stres

Da bi mogli voditi zdrav i produktivan život pored brige o fizičkom zdravlju, mora se voditi računa i o mentalnom zdravlju.

Raznovrsni su činioci koji dovode do stresa. Oni mogu biti biološke, psihološke ili socijalne prirode, pa su zbog toga i različite funkcije čoveka koje prvo stradaju. No kako postoji jedinstvo i nedeljivost biološke, psihološke i socijalne prirode čovekovog bića, kao posledica toga nastupaju složeni biopsihosocijalni poremećaji.

Nakon burne reakcije na stresnu situaciju, nivo kortizola i adrenalina opadaju, srčani ritam i krvni pritisak se vraćaju u normalu, a varenje i metabolizam su regularni. Ali, ako se stresne situacije gomilaju jedna za drugom, organizam nema vremena da se oporavi.

Hronični stres je rezultat lošeg adaptivnog odgovora na niz neprijatnih, dugotrajnih životnih  situacija koje iscrpljuju mehanizme odbrane čoveka. Ličnosti koje imaju nezrelije mehanizme odbrane u stresnim situacijama reaguju hroničnim, produženim stresom, što izaziva  osećanje depresivosti, nelagode, potmulog straha, javljaju se razne neurotske reakcije (od klasične neuroze straha do određenih fobija). Svi ti simtptomi su manje intenzivni nego kod akutnog stresa. Kod akutnog stresa imamo strašne noćne more, fleš bekove, proživljavanje stresogene situacije u sadašnjosti,čovek misli da je ušao u psihozu.

Stres različito deluje na drugačije ljude, njegov intenzitet je različit.  Kardiovaskularni, kao i digestivni sistem su uobičajene "mete" negativnih posledica  stresa - povišen krvni pritisak, nastanak čira na dvanaestopalačnom crevu, te generalno problemi sa varenjem, sve su to očigledne posledice prekomernog stresa.

Stres se može povezati sa različitim infekcijama. Kada je organizam  "opterećen " štetnim dejstvom stresa, nije u stanju da efikasno aktivira svoje prirodne  odbrambene mehanizme.

Neki od pokazatelja dobrog mentalnog zdravlja uključuju:

  • Sposobnost prilagođavanja promenama,
  • Sposobnot suočavanja sa realnošću
  • Sposobnost razvijanja i održavanja zadovoljavajuće veze sa ljudima.

Stres je normalan deo života. Međutim, prevelika sekiracija može voditi do problema kod kuće i na poslu .Neki od uzroka za stres uključuju:

  • Kulturno mimoilaženje,
  • Generacijske razlike
  • Problemi u braku i porodici,
  • Usamljenost,
  • Siromaštvo,
  • Nezaposlenost, i
  • Promena karijere.

Znakovi mentalnog stresa uključuju gubitak apetita i probleme sa spavanjem, preteran zamor, problemi pri koncentrisanju, preterana razdrazljivost, sumnja, žaliti se na zdravstvene probleme bez uzroka, bespomoćnost i beznadežnost, preterana briga, halucinacije i zablude, alkoholizam i narkomanija, i misli o ubistvu i samoubistvu.

Ozbiljni znaci da je osoba pod stresom

  • gubitak apetita ili povećan apetit
  • problemi sa spavanjem
  • poremećaj koncentracije
  • preterana razdražljivost
  • osećaj beznadežnosti
  • preterana briga

Aktivnosti  u savetovalištu se odvijaju kroz individualni i grupni rad.

Ciljna grupa: stanovništvo Šumadijskog okruga

Telefon za informacije: 034 / 504 -541; 504-534

Ukoliko primetite da imate problem sa stresom i da niste u stanju da se samostalno suočite sa njim, neophodno je da se obratite nekome za pomoć. Naime, ako vam stres stvara ozbiljne, kako fizičke, tako i psihičke probleme, nemojte da  se nadate  da će sam nestati i nemojte pokušati da ga ignorišete. Vrlo je važno da budete svesni problema koji imate i da budete dovoljno snažni da potražite pomoć profesionalca. Ovo je ponekada teško jer je kod nas rasprostranjeno vrlo pogrešno verovanje da je sramota ići kod psihologa ili psihijatra, kao i da samim odlaskom poručujemo ostatku sveta da je naše mentalno zdravlje narušeno. Treba imati na umu da priznavanje problema i traženje pomoći za rešavanje istog nije znak slabosti, već razboritosti.

stres0Šta je stres, kako ga prepoznati i kako se sa njim nositi?

Stres je skup nespecifičnih reakcija čovekovog organizma na faktore iz radnog i životnog okruženja. Štetni faktori iz čovekovog okruženja aktiviraju adaptacioni mehanizam u organizmu kako bi se organizam zaštitio uspostavljanjem ravnoteže sa sredinom.

Gotovo svakodnevno čujemo da ljudi upotrebljavaju reč stres, tako da nam se čini da gotovo svi znaju šta je to, kako se može prepoznati, kako se mogu sprečiti ili ublažiti njegove štetne posledice. Pri tom se on neretko doživljava kao neman, koja nas u današnje „stresno“ vreme vreba na svakom ćošku. Često ljudi govore da su pod stresom, pri čemu pod pojmom stres podrazumevaju neke spoljašnje činioce, na koje ne mogu nikako da utiču. Žale se na stres na poslu, školi, kod kuce, na šalterima, u prodavnici, banci, u saobraćajnim gužvama, a u isto se vreme osećaju nemoćnim da bilo šta preduzmu.  

stres1Međutim, bitno je da znamo da je stres nešto što je u nama. On je subjektivno reagovanje koje osoba doživljava u skladu sa svojim iskustvom i sopstvenom procenom situacije u kojoj se nalazi. To je sklop emocionalnih, fizičkih, fizioloških reakcija i ponašanja koje se javljaju kada osoba za neki događaj proceni da je opasan ili uznemiravajući i prevazilazi njene kapacitete nošenja sa postojećom situacijom.

Naravno, ne treba zaboraviti da je stres u svojoj suštini veoma pozitivan deo čovekove prirode. Ovakva reakcija prvenstveno ima zaštitnu ulogu u opasnim situacijama, kada organizam treba da bude spreman da bi se spasao. Takođe znamo i u narodu prihvaćeno mišljenje da „ono što nas ne ubije, osnaži nas“. Kad se uspešno i na pravi način, izborimo sa poteškoćama, velika je verovatnoća da ćemo iz te borbe izaći jači, iskusniji, mudriji... U skladu sa svim ovim možemo govoriti o stresu i kao izazovu, nečemu što motiviše i podstiče na razvoj.

Ipak,  kada je stanje stresa dugo, kad je opterećenje veliko i naše uobičajene strategije u borbi sa problemima ne daju rezultate, to ima negativne posledice kako na psihičko, tako i na fizičko zdravlje, sposobnost, produktivnost, zadovoljstvo i kvalitet čovekovog života uopšte.

Zato je važno da shvatimo suštinu stresa, budemo svesni koji su njegovi izvori, procenimo sopstvenu snagu, spremnost i mogućnosti da nešto preduzmemo u smislu suočavanja i prevazilaženja njegovih nezdravih posledica, kao i da naučimo nove ili osvežimo i unapredimo već postojeće strategije u ovoj borbi.

Osvrnuvši se oko sebe većina bi se složila da postoji mnogo izvora stresa. Ljudi svakodnevno doživljavaju stres u svim oblastima svog života, u svojoj porodici, u kontaktu sa prijateljima, poznanicima, na javnim mestima, školi, fakultetu, radnom mestu...  

Izvori stresa mogu biti sve ono u nama ili našoj okolini na šta reagujemo stresom. Zato možemo da ih podelimo u dve grupe.

U unutrašnje izvore spadaju oni koji zavise od same osobe.

  • Možemo reći da su pod većim rizikom ambiciozni ljudi koji sebi postavljaju vrlo visoke ciljeve i imaju nerealna očekivanja i od sebe, svog rada, okoline. Onda ne uspevaju da se prilagode okolnostima u kojima su,  tj. stvarnosti. Rizik je najveći kod onih koji su skloni perfekcionizmu, ali i onih koji su skloni povlađivanju autoritetu, pa ne umeju da postave svoje granice.
  • Ukoliko čoveku njegova uloga, u bilo kojoj oblasti života, nije u potpunosti jasna, nije mu jasno šta drugi od njega očekuju, on može imati utisak da mora mnogo više da radi kako bi razrešio tu situaciju. Tada problem nezadovoljstva postignućem postaje sve veći i veći.
  • Problem se produbljuje ukoliko osoba ne ume da postavi prioritete, ukoliko joj je sve podjednako važno, pa vreme neracionalno troši na nebitne stvari.  Pritisak se povećava i ako neko ne ume da napravi balans između različitih oblasti života. Na primer, posao mu postane jedini smisao života. U isto vreme je sve nezadovoljniji, umorniji, a oseća se neuspešnije.
  • Ovaj problem zauzima još značajnije mesto ukoliko je osoba sklona da sve sama radi, tj. ne deli posao sa svojim kolegama, ukućanima, prijateljima; ukoliko nema poverenja u njih, pa ima utisak da sve mora sama. Tada ima i utisak da je i sva odgovornost njena.

Izvori stresa, koji spadaju u grupu spoljašnjih (iz okoline), mogu biti nepovoljna društvena, materijalna i socijalna situacija. Ljudima koji poslednjih godina žive u ovim krajevima, verovatno za ovo nije potrebno pojašnjenje.

  • Sa ovim mogu tesno biti povezani i izvori koji se odnose na nepostojanje adekvatnih uslova za život i rad.
  • Takođe je veoma bitno da osoba jasno zna šta je njena uloga, zadatak, šta se od nje očekuje, za šta je ko odgovoran. Ni moderni trendovi uvođenja zapadnjačkog načina poslovanja ne štede čoveka. U slučaju da je prioritet profit, efikasnost, slepa lojalnost firmi, često se zaboravi na čoveka. Prirodne  ljudske potrebe je teško uskladiti sa iznenadnim promenama u procesu rada, hitnošću intervencije, neadekvatnim radnim i vremenom za odmor, nepostojanjem finansijske i sigurnosti radnog mesta...
  • I naravno, neophodno je istaći značaj međuljudskih odnosa. Nije svejedno da li su prisutni stalni konflikti, sumnjičavost, podcenjivanje i rivalitet, da li neko trpi šikaniranja ili vlada atmosfera podrške, poverenja i osećaj pripadnosti i međusobnog pomaganja.

Treba istaći da svaki od ovih faktora ne mora nužno da prouzrokuje pojavu stresa. Međutim, što je njihov broj veći i što izloženost njima duže traje to je veća verovatnoća za njegovu pojavu.

Kakve će biti posledice zavisiće i od procene važnosti i opasnosti stresora i od procene da li je moguće nešto uraditi u vezi sa tim. Ovo je, nadalje, u skladu i sa tim kako osoba uobičajeno reaguje u sličnim situacijama i koje su karakteristike njene ličnosti, ali i od toga kakve su karakteristike njene okoline (postojanje socijalne podrške, ograničenje, trajanje događaja).

Međutim, često ne prepoznajemo na vreme da kod nas ili nama bliskih osoba postoje negativne posledice stresa. Zato je važno znati da je u pitanju proces koji se odvija u nekoliko faza. Dobro je da znamo da prepoznamo znakove koje ih karakterišu, da bismo mogli da reagujemo što je ranije moguće. Kao što smo ranije naglasili, posledice, naročito u kasnijim fazama, se negativno odražavaju na čovekovo funkcionisanje u svim oblastima njegovog delanja. Ukoliko se ništa ne preduzme, odnosno,ukoliko se na početku  zanemare ovi znakovi, dolazi do završne i najozbiljnije faze sindroma izgaranja.

  1. Prvi pokazatelj da čovekovi uobičajeni načini borbe sa stresom ne daju efekta je pojava preteranog entuzijazma. Osoba se oseća prepunom energije, ima utisak da sve može da uradi, idealizuje i sebe i svoju okolinu. Tada nekritično i nerealno želi da reši sve postojeće probleme. Na ovako nešto okolina uglavnom, ne samo da ne reaguje zabrinutošću, nego to i podržava. To je radnik, supružnik, dete, komšija…”kakvog samo poželeti možete”. Međutim, u isto vreme, ova osoba zanemaruje sopstvene potrebe, jako dugo radi, a preskače odmor i aktivnosti u kojima doživljava sopstveno zadovoljstvo. Logično je pitanje, koliko dugo ovo može da traje?
  2. S obzirom na to da je broj problema veliki, počinje da uočava raskorak između uloženog truda i postignuća, što dovodi do prvih znakova nezadovoljstva. Veoma brzo se prelazi u fazu u kojoj su sve češći razdražljivost, anksioznost, nesanica, neuobičajene aritmije, problemi sa koncentracijom, problemi sa organima za varenje.
  3. Ukoliko osoba ne reaguje tako što nauči kako da pomogne sebi, kako da odredi prioritete i napravi balans u svom životu uz pomoć njoj bliskih osoba, nastupa faza stagnacije. Neophodno je sačuvati energiju kako bi se kompenzovao stres.  Ali to nije sve. Počinje da sumnja u svoju sposobnost, kompetentnost, pa se oseća razočarano i isključeno iz sredine. Emocionalno je ranjiva i povlači se da bi izbegla konfliktne situacije. Ovde dolazi i do emocionalne izolacije, pa se osoba udaljava od ljudi, što dalje doprinosi doživljaju besmislenosti da se bilo šta preduzme. Osoba sve ćešće kasni sa izvršavanjem svojih obaveza, odlaže završavanje započetog posla, a odbija da prihvati nove zadatke, produžava lenčarenje i sl. Stanje se komplikuje i pojavom fizičkih simptoma u vidu hroničnog umora, glavobolja, opadanja seksualnih želja... Ovde je već jako mala verovatnoća da će osoba sama da prevaziđe novonastalo stanje.
  4. I sami simptomi mogu predstavljati dodatno opterećenje, i ukoliko se ništa ne preduzme kod nje, kao poslednja faza izgaranja, javlja se apatija i gubitak životnih interesovalja. Lični resursi u ovoj fazi su iscrpljeni. Osoba je depresivna.  Ne postoji motivacija da se bilo šta preduzme, kako na poslu tako i u ličnom životu. Osoba je cinična i ravnodušna prema svojoj okolini, želi da pobegne kako sa posla tako i od svoje porodice i prijatelja. Smatra da nema pomoći. Ovo se odražava i na pad imuniteta, pa su sve češće ozbiljne i dugotrajne posledice infekcija, pa i razne povrede (padovi, uganuća, posekotine...). Sada joj je već neophodna veoma ozbiljna stručna pomoć.

Zato je mnogo svrsishodnije blagovremeno reagovati i pomoći ljudima u najranijim fazama ovog sindroma ili aktivno raditi na prevenciji. Kad ovo kažemo možemo da mislimo na organizovane akcije samog društva ili organizacija koje su u svakom slučaju potrebne, međutim, važno je znati da svako od nas može i treba nešto da prduzme kako bi unapredio kvalitet, kako svog, tako i života ljudi iz njegove okoline.

Kada smo govorili o izvorima stresa, rečeno je da ima onih na koje možemo delovati i onih koji su izvan naše kontrole. Od toga zavisi i strategija koju ćemo koristiti za njihovo uklanjanje ili ublažavanje. Logično je da ćemo kod ovih za koje procenjujemo da na njih ne možemo uticati primeniti izbegavanje, a za one na koje možemo- napraviti plan i preduzeti neku akciju. Nema smisla da trošimo energiju na nešto šta procenjujemo da ne možemo da utičemo, pa u tom slučaju prikupljamo energiju za neke povoljnije prilike.

Važna je i razmena iskustava i razgovor, kako sa stručnjacima koji se bave ovom problematikom, tako i sa svojim prijateljima, kolegama, poznanicima jer svi mi znamo i svakodnevno primenjujemo veoma dobre, korisne i svrsishodne strategije. Ipak, ponekad nam ponestane ideja, zablokiramo se u uobičajenom, pa nam treba podsticaj i ideja sa strane, kako bismo svoj repertoar proširili. Ne treba zanemariti da sam čovek može mnogo toga preduzeti da bi pomogao sebi.

U svakom slučaju, korisno je podsetiti se i nekoliko saveta koji je blizak mišljenju, kako većine stručnjaka, tako i zdravorazumskom delu većine ljudi.

  • Nije na odmet ponoviti da su uravnotežena, zdrava ishrana, bavljenje sportom i redovno uzimanje pauza, veoma važni za redukciju stresa. Takođe je smeh (vicevi, komični filmovi, sagledavanje situacije na komičan način uz pomoć kolega i prijatelja) jedan od najboljih metoda za smanjivanje stresa.
  • Nemojte zanemariti sebe, svoje potrebe i želje. Brinite se o sebi jer to nije luksuz, već neophodni deo života. Opustite se i zabavljajte u svoje slobodno vreme, koje je važno da razgraničite od radnog.
  • Uz sve ovo, naučite da kontinuirano pratite svoje misli, osećanja, ponašanja i telesne reakcije.
  • Pri tom je bitno upoznati sebe i naučiti šta je to što možemo promeniti, a šta ne.
  • Pravite što realnije procene. Redovno planirajte vreme, izdvajajući prioritetne aktivnosti
  • Kad rešavate probleme dobro je usredsrediti se na manje, opipljive zadatke, koje ćete i završiti.
  • Svesno obuzdavajte ekstremna osećanja (nemoći i svemoći).
  • Pri tom ne zaboravite da usaglasite vaša očekivanja, zadatke i uloge.
  • Ne zaboravite da ne možete sve sami. Okupite oko sebe ljude u koje imate poverenje i sa kojima se možete dogovarati i o svemu razgovarati. Ovako ćete obezbediti međusobnu podršku i pomoć sa strane. Razmenjujte redovno iskustva sa njima. Veoma je korisno deliti probleme sa drugima koji su imali slična iskustva.
  • Nemojte se  ustručavati da potražite stručnu pomoć ako vam je potrebna.
  • I još nešto što je vazno istaći je sugestija da smislite vaš originalni način da pomognete sebi. To je bitno iz razloga što smo svi različiti, pa nas različite stvari pogađaju, ali i na jedinstven način izlazimo na kraj sa njima.

Ipak, bez stresa ne možemo jer  je, kao što je pomenuto, on u svojoj suštini nešto što je zdravo i potrebno ljudima. Naravno, proširivanje pogleda, znanja i iskustava o strategijama suočavanja i prevladavanja su, u svakom slučaju, neophodni  kako njegove posledice ne bi bile štetne i pogubne po naše zdravlje i kvalitet života, kada intenzitet  stresa postane previsok za naše biće.

Što se tiče pojmova bliskih pojmu stresa, poslednjih godina naučnici sve više skreću pažnju na jos jedan koncept „work-life balance“. Naime, primećen je trend vođenja nezdravog načina života, koji podrazumeva zanemarivanje porodičnog aspekta, kao i društvenih i sitnih ličnih potreba, povezanih sa ljudskom prirodom, temperamentom i njegovim željama i navikama. Bez obzira na očekivanja da će s razvojem tehnologije ljudi imati sve više slobodnog vremena da se posvete sebi, da se odmaraju ili budu kreativni i rade ono što sami izaberu, dogodilo se upravo suprotno. Naime, u poslednjih dvadesetak godina se uočava trend porasta vremena koje zaposleni provode na svom radnom mestu, a sindrom izgaranja postaje sve češći problem kod većine profesija. U isto vreme, poslednjih desetak godina, se sve više govori o novoj vrsti pritiska u vidu različitih vidova individualnog i grupnog zlostavljanja na radnom mestu, tj. popularnije rečeno, mobingu. Naravno, ovo su sve veoma interesantne i važne teme koje u svakom slučaju zaslužuju više diskusije, kako u stručnoj, tako i u široj javnosti, pa i u nekim od narednih tekstova.  

Ukoliko primetite da imate problem sa stresom i da niste u stanju da se samostalno suočite sa njim, neophodno je da se obratite nekome za pomoć. Naime, ako vam stres stvara ozbiljne, kako fizičke, tako i psihičke probleme, nemojte da  se nadate  da će sam nestati i nemojte pokušati da ga ignorišete. Vrlo je važno da budete svesni problema koji imate i da budete dovoljno snažni da potražite pomoć profesionalca. Ovo je ponekada teško jer je kod nas rasprostranjeno vrlo pogrešno verovanje da je sramota ići kod psihologa ili psihijatra, kao i da samim odlaskom poručujemo ostatku sveta da je naše mentalno zdravlje narušeno. Treba imati na umu da priznavanje problema i traženje pomoći za rešavanje istog nije znak slabosti, već razboritosti.

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir


Svеtsкi dаn коntrаcеpciје - 26. sеptеmbаr 2019. gоdinе

kontracepcija2019

KONKURS ZA IZBOR NAJBOLJIH LIKOVNIH I LITERARNIH RADOVA NA TEMU „PODRŽI DOJENJE – OSNAŽI RODITELJE. SADA I UBUDUĆE”

Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine
„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”
srce 2019


 Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје 2019

Pоziv zа učеšćе u tеrеnsкоm dеlu Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје


 Stекli su sе uslоvi zа оdјаvu еpidеmiје mаlih bоginjа nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје

Sекsuаlnо prеnоsivе infекciје u Rеpublici Srbiјi u pеriоdu јаnuаr – јun 2019

ppv

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

mladi2019

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2019. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2019. gоdinе

dojenje3

Prеvеnciја pоvrеdа коd dеcе putniка u аutоmоbilu

Bеzbеdnа vоžnjа u putničкim vоzilimа nа visокim tеmpеrаturаmа

letnjavoznja2019

TESTIRANJE NA HEPATITIS C U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 2019

Svetski dan stanovništva

stanovnistvo2019

Каmpаnjа zа higiјеnu ruкu 2019: prеvеnciја bоlničкih infекciја – vidео mаtеriјаl zа zdrаvstvеnе ustаnоvе

higruku2019

Prеpоruке zа pоstupаnjе u tокu tоplоg vrеmеnа

Uticај pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе nа zdrаvljе ljudi

AKTIVNOSTI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC U VELIKOM PARKU

26. јun 2019. - Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

droga2019

Sаvеti zа zаštitu zdrаvljа dеcе tокоm tоplоg tаlаsа

leto2019-1

OBELEŽENA NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA

OBELEŽEN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Grоznicа Zаpаdnоg Nilа – mеrе ličnе zаštitе

gzn2019

Каmpаnjа „Svакi trеnutак је vаžаn: pоzitivnо rоditеljstvо”

pozrod2019

NAJAVA AKTIVNOSTI: SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

dim2019

31. mај 2019. – Svеtsкi dаn bеz duvаna

duv2019

″Međunarodni dan biološke raznovrsnosti″

biodiv1

Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a - 19. maj 2019. godine

premhiv2

Nаciоnаlni Vоdič zа prеvеnciјu, diјаgnоstiкu i lеčеnjе mеlаnоmа

mel1

XXIX Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub2019

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti – 10. mај 2019. gоdinе

fizakt2019

Dan planete Zemlje 2019 – Zaštiti naše vrste

posledice-zagadjenja

28. april – Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

cipele

Budi i ti promoter zdravlja - 2019. godine

promo1

Izgrаdnjа каpаcitеtа nа pоlju коmuniкаciја јаvnоzdrаvstvеnih riziка u vаnrеdnim situаciјаmа

vanr1

Bоlеsti које prеnоsе кrpеlji i коmаrci

vekt1

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО „Vакcinе dеluјu, štitеći nаs svе zајеdnо” 24.4.2019–30.4.2019. gоdinе

nedimunizacije

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2019

svdanzdravlja

TUBERKULOZA - 24. mаrt 2019. godine

Svetski dan bubrega – 14. mart 2019. godine

KO GOD DA STE, GDE GOD DA STE, VODA JE VAŠE LJUDSKO PRAVO!

vode2019

 

MART 2019 - MESEC BORBE PROTIV RAKA

8. MART - MEĐUNARODNI DAN ŽENA

EKOLOŠKI ATLAS ZDRAVSTVENIH RIZIKA ŠUMADIJE I ZAPADNE SRBIJE 2018.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  21 - 27. januar

grl1

11. decembar 2018 – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

OBELEŽEN 1.DECEMBAR "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

3. decembar 2018 – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Svetski AIDS dan: Saznaj svoj status!

sid1

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama - 25. novembar 2018.

Svetski dan deteta - 20. novembar 2018.

Svetski dan prevencije zlostavljanja dece - 19. novembar 2018.

Izvestaj sa manifestacije Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2018

Najava manifestacije povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa

Svеtsкi dаn diјаbеtеsа 2018.

Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC NA SAJMU ZDRAVLJA

17. oktobar 2018. – Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

Svеtsкi dаn mеntаlnоg zdrаvljа, 10. окtоbаr „Mlаdi i mеntаlnо zdrаvljе u svеtu којi sе mеnjа”

ment1

Vrеmе је zа prеglеd: Окtоbаr – mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке

rakd1

Realizovane zdravstveno-vaspitne aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana srca

sds1

NACIONALNA NEDELJA DOJENJA

Dojenje2018

1. oktobar 2018 – Međunarodni dan starijih osoba "Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba"

star1

Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе - Коnкurs zа litеrаrni sаstаv i liкоvni rаd

ish2

Svеtsкi dаn hrаnе i Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе „Prаvilnа ishrаnа – ulаgаnjе u budućnоst”

ish1

Skup podrške “Daj pedalu raku“ održan u Kragujevcu

ped22018

1. окtоbаr 2018 – Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа "Prоmоvišimо šаmpiоnе ljudsкih prаvа stаriјih оsоbа"

star1

Svеtsкi dаn srcа – 29. sеptеmbаr 2018. gоdinе

srce2018

POZIV NA KONFERENCIJU ZA PREDSTAVNIKE MEDIJA POVODOM SVETSKOG DANA SRCA

MEĐUNARODNI DAN MIRA

18 Int Day of Peace 

ALZHAJMEROVA BOLEST

alc1

MEDJUNARODNI DAN ZAŠTITE OZONSKOG OMOTAČA

oz2

PREVENCIJA NARKOMANIJE U ŠKOLAMA - EDUKACIJA TIMOVA

narkskole2

Izveštaj: Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018-2

Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2018. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2018. gоdinе

„Dојеnjе – tеmеlj živоtа”

Dojenje2018

Svеtsкi dаn hеpаtitisа, 28. јul 2018. gоdinе

hep2018-1 hep2018-2

Obeležen "Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge"

drog11

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа - 26. јuni 2018.

drog1

REALIZOVANE AKTIVNOSTI POVODOM NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

or13

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

Svetski dan bez duvana - Duvan  i bolesti srca i krvnih sudova - 31. maj 2018. godine

poster svetski dan bez duvana 2018 MZ Batut

Mеđunаrоdni dаn sеćаnjа nа prеminulе оd AIDS-а, 20. mај 2018. gоdinе

hiv1-2018

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM NACIONALNE NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

Budi i ti promoter zdravlja - 2018. godine

prom10

 

Partneri – Budi i ti promoter zdravlja

15. maj – Svetski  dan porodice

danporodice

Dаn bоrbе prоtiv rака коžе – Еurоmеlаnоm 2018.

rakkoze1

Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub1

 Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti 10. mај 2018. gоdinе

fizakt1

 

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО 23.4.2018–29.4.2018. gоdinе

„Vакcinаciја је individuаlnо prаvо, а коlекtivnа оdgоvоrnоst”

ned-imun1

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2018. gоdinе

sdzdravlja2018

SVЕTSKI DАN BОRBЕ PRОTIV TUBЕRKULОZЕ "Оbrаti pаžnju nа tubеrкulоzu"

tuber2018-1

Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке 2018.godine

rak2018-1

Nedelja borbe protiv glaukoma 2018.

glaukom1

EDUKATIVNA RADIONICA

eduk-mala-2018.jpg

Svеtsкi dаn bubrеgа 8. mаrt 2018. gоdinе

bub2018

8. mart – Međunarodni dan žena 2018.

8.mart-ruze

Mart - mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora

WHO Cancer prevention SR

 

MEĐUNARODNI DAN DECE OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI

 

Obeležavanje Svetskog dana retkih bolesti "POKAŽI SVOJE RETKO – POKAŽI DA JE VAŽNO"

"MI MOŽEMO, JA MOGU" 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2018.

nsmail

31. јаnuаr 2018. – NАCIОNАLNI DАN BЕZ DUVАNА

Plakat dan bez duvana 2018

Еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе

7.Poster HPV

11. decembar – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

Svеtsкi AIDS dаn: tеstirај sе nа HIV јеr је vаžnо dа znаš

hi1

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih - 08.11.2017.


 Oktobar-mesec pravilne ishrane i 16. Oktobar-Svetski dan hrane


Međunarodni dan starijih osoba - 1.oktobar 2017. godine 


IZVEŠTAJ, KAMPANjA: SVETSKI DAN SRCA-29.09.2017.god.

KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


  Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih

Kampanja „Zaštitimo se od gripa” 16. oktobar – 20. oktobar 2017 

Grip Page 1


 Svetski dan hrane i Oktobar – mesec pravilne ishrane 


 Svеtsкi dаn srcа 29. sеptеmbаr 2017. gоdinе „Ојаčајtе svојe srcе”

Dan srca 2017


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2017. godine 


 Konferencija povodom SVETSKOG DANA SRCA


 Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2017. godine

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon