Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

NAJČEŠĆE RESPIRATORNE INFEKCIJE

PREHLADA


Prehlada ili nazeb je akutna infektivna bolest virusnog porekla, koja se klinički manifestuje kijavicom, bez opštih simptoma infekcije. Ona je najčešća od svih virusnih infekcija i veoma se brzo širi među ljudima posebno decom.
Bolest se klinički manifestuje uglavnom lokalnim simtomima zapaljenja nazofaringealne sluznice – kijavicom, curenjem nosa, bez opštih simptoma infekcije. Sekret iz nosa je vodenast, a kasnije postaje sluzav. Ponekad se javljaju umor i slaba glavobolja praćena subfebrilnošću (povišenom temperaturom od 370C do 380C). Bolest obično traje oko nedelju dana, sa dobrom prognozom, ukoliko se ne komplikuje ozbiljnijim procesom i mogućom bakterijskom infekcijom. Simptomi se postupno smiruju.
Epidemiološke karakteristike – Oboljenje je rasprostranjeno u celom svetu. Obično se javlja u vidu manjih epidemija ili endemično. Uglavnom je sezonskog karaktera. Zbog nedostatka imuniteta ista osoba može oboleti više puta godišnje.
Izvor infekcije su bolesnici u akutnoj fazi-u toku bolesti ili vironoše. Bolest prenose ljudi direktnim kontaktom (kašljanjem, kijanjem, rukovanjem, ljubljenjem...) Inkubacija (period bez simptoma bolesti) je kratka, obično dva do tri dana.
Efikasan lek protiv prehlade i gripa ne postoji, pa je najbolje reagovati na vreme preventivno poboljšavanjem imuniteta. Lečenje je siptomatsko, ne deluje se na uzrok bolesti već na simptome kojima se ova bolest manifestuje, lekovi za smanjenje povišene temperatue, protiv glavobolje i sl. Daju se sredstva za dekongestiju sluzokože nosa u vidu kapi-kapi za nos kojima se smanjuje količina sekreta iz nosa i olakšava disanje, koje se primenjuju lokalno.
Zaštita od prehlade se praktično sastoji od odgovarajućeg načina ponašanja-dobre lične higijene, adekvatnog oblačenja u odnosu na spoljnju temperaturu, pravilne ishrane bogate vitaminima i mineralima, boravka na svežem vazduhu, redovnim provetravanjem prostorija, redovnim i dovoljnim odmorom i spavanjem.
Kada se bolest javi potrebno je pridržavati sve svih saveta lekara, higijensko-dijeteskog režima i mirovanja.

GRIP


Grip ili Influenca je veoma zarazna bolest, koja se najčešće karakteriše teškim poremećajima opšteg stanja praćeno povišenom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima, bolovima u grlu i kašljem. Mogu se javiti i mučnina, povraćanje, proliv i mogu da prate respiratorni fazu infekcije, posebno kod dece. Kašalj je često upran, težak i produžen, a ostale manifestacije se obično brže povlače i do ozdravljenja dolazi posle 2 – 7 dana.

Grip uzrokuju virusi, koji se prenose kapljicama u vazduhu nastalim kijanjem ili kašljanjem zaražene osobe. Obično se javlja epidemijski svake druge ili treće godine, kada se pojavi ,,nova,, vrsta virusa ili nova kombinacija tipova virusa na koju ljudi još nisu razvili otpornost. U intervalima od približno 30 godina nastaju svetske pandemije (epidemije koje se javljaju na svetskom nivou i obuhvataju više kontinenata). Tada se obično javljaju i teški oblici bolesti sa izraženim komplikacijama, koje mogu biti i smrtonosne. U toku velikih epidemija dolazi do teških kliničkih slika, prevashodno kod starih lica i lica koja boluju od hroničnih oboljenja srca, pluća, bubrega ili bolesti metabolizma, anemije, malignih bolesti i svih ostalih stanja koja su praćena slabijim imunim odgovorom-imunitetom. Većina obolelih se ipak oporavlja u roku od nedelju dana.

U početku bolesti broj leukocita je povećan, a kasnije smanjen. U većini slučajeva temperatura i ostali znaci bolesti počinju da popuštaju već posle dva do tri dana, a malaksalost i iznurenost se duže održavaju.
Izazivač bolesti – Postoje tri tipa virusa gripa-Influence: A, B i C. Tip A je povezan sa epidemijskim i pandemijskim širenjem svetskih razmera, tip B sa regionalnim ili epidemjskim širenjem, a tip C je povezan sa sporadičnim oboljevanjem i malim lokalizovanim epidemijama i veliki broj podtipova. Među njima ne postoji unakrsni imunitet.
Rezervoar – Ljudi su primarni rezervoari za infekcije ljudi. Međutim, rezervoari među sisarima kao što su svinje, među pticama kao što su patke, verovatni su izvori novih podtipova virusa za ljude. Novi podtipovi virusa uzrokuju pandemije gripa.
Način prenošenja – Vazdušni put dominira u grupama sa gustim smeštajem u zatvorenim prostorima-javne ustanove, škole, bolnice i sl. Transmisija (prenos) se vrši i direktnim kontaktom jer virus može satima da preživi u spoljašnjoj sredini, u uslovima niske temperature i niske vlažnosti.
Inkubacija – Kratka, obično 1-3 dana.
Klinička slika – Posle inkubacije koja traje jedan do tri dana bolest počinje naglo visokom temperaturom, malaksalošću, ponekad zimom i drhtavicom. Bolesnici se žale na glavobolju, bolove u mišićima, izraženi su kašalj i kijavica. Konjuktive su hiperemične (oči su crvene i suzne), nosna i usna sluzokoža crvene i nabubrele, a krajnici uvećani i hiperemični (crvenkasti). I srčana radnja ponekad može biti poremećena, ređe aritmična, češće bradikardična, kao rezultat toksične komponente uzročnika.
Period zaraznosti – Verovatno 3-5 dana od početka kliničkih manifestacija kod odraslih, do 7 dana kod male dece.
Osetljivost i otpornost – Prilikom pojave novog podtipa sva deca i odrasli su podjednako osetljivi izuzev onih koji su živeli u periodu prethodne epidemije, uzrokovane tim podtipom. Infekcija vodi razvoju imuniteta protiv specifičnog podtipa virusa, ali trajanje i i raspon imuniteta zavise od stepena antigenog dejstva i broja ranijih infekcija.
Dijagnoza – Koliko je dijagnoza gripa laka za vreme epidemije, toliko je teška i nesigurna u sporadičnim (pojedinačnim) slučajevima. Nagao početak, sa jasno izraženim opštim simptomima infekcije, a slabim kataralnim simptomima respiratornog trakta uputiće na pravu dijagnozu. Potvrda dijagnoze dobija se laboratorijskim putem-izolacijom uzročnika iz rinofaringealnog sekreta ili reakcijom fiksacije komplementa.
Komplikacije – Grip može da bude praćen velikim brojem komplikacija, jer se na osnovnu, virusnu, infekciju respiratornog trakta često nadovezuju i sekundarne, bakterijske infekcije. Najčešće i najvažnije su: upala srednjeg uva, upala sinusa-sinuzitis i upala pluća-pneumonija. Blagovremena primena antibiotika za lečenje bakterijskih komplikacija u većini slučajeva uslovljava dobru prognozu.
Lečenje – Lečenje je simptomatsko, a sastoji se u davanju lekova za snižavanje temperature i kašlja.
Prevencija –
1) Edukacija stanovništva i zdravstvenog osoblja o osnovama srovođenja lične higijene, posebno o opasnosti koje nosi kašljanje i kijanje, kao i prenos sa ruku na sluzokože.
2) Imunizacija mrtvom vakcinom obezbeđuje zaštitu od infekcijeU 70-80% zdravih mlađih odraslih, ukoliko se antigen vakcine poklapa sa cirkulišućim sojevima virusa; vakcinacija starijih osoba može da bude manje efikasna u prevenciji bolesti, ali redukuje težinu kliničke slike i incidencu komplikacija za 50-60%, a umiranje za približno 80%.
3) Pravilna ishrana

OSNOVNI SAVETI !


S obzirom da ne postoji konktretna terapija protiv prehlade i gripa, prevencija je svakako pun pogodak:
• Redovno prati ruke:
najveći broj virusa prehlade, gripa prenose se upravo direktnim kontaktom;
• Izbegavati osobe koje su prehlađene ili imaju grip;
• Ne dodirivati lice:
virusi gripa obično prodiru u telo upravo kroz oči, nos i usta;
• Hrana neka bude što prirodnija sa dosta svežeg povrća i voća. Prirodne supstance u biljnoj hrani daju vitamine koji su neophodni za borbu organizma sa virusima.
• Piti dosta tečnosti:
o topli napici,
o čajevi,
o limunada… osvežava organizam, čisti ga, ispirajući otrove;
• Udisati svež vazduh:
regularna doza svežeg vazduha je jako važna, klima-uredjaji isušuju vazduh i čine organizam ranjivijim i neotpornim na viruse.
• Fizička aktivnost je vrlo važna:
o pomaže organizmu da stvori bolju prirodnu odbranu i
o aktivira veći broj odbrambenih ćelija organizma;
• Budite nepušač !
Dim cigarete isušuje disajne puteve;
• Najbolji lek je odmor.
• Za ublažavanje glavobolje, bolova u grlu, temperature, kašlja i drugih tegoba koriste se lekovi koji se mogu dobiti bez recepta u apoteci – antipiretici i analgetici, lekovi za smirivanje kašlja, za olakšano iskašljavanje i sl.
• Antibiotike, koristiti samo na osnovu preporuke doktora.
• Ne odlaziti u posete obolelima od gripa

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir 

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ KAMPANJI: SVETSKI  DAN BEZ DUVANSKOG DIMA-31. MAJ 2017. GOD.  

POSTER 2017 logo MZ i Batut

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Izveštaj o sprovedenoj kampanji: Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj, 2017.god.

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA-31.MAJ 2017.  

 Izveštaj sa manifestacije - Dan sećanja  na preminule od AIDS-a

hiv-izv1

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM 21-OG. MAJA –  DAN SEĆANJA  NA PREMINULE OD AIDS-A

 

POVIŠEN KRVNI PRITISAK-TIHI UBICA

Svetski dan borbe protiv hipertenzije-17. maj 2016. godine

srce-hiper

MEĐUNARODNI DAN PORODICE

Najava događaja povodom Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj 

Izveštaj sa manifestacije "Budi i ti promoter zdravlja"

BUDI I TI PROMOTER ZDRAVLJA - 24.4.2017.godine

XII nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO "Vakcine štite" 24-30.4. 2017. godine

kalendar imunizacije500

„Depresija – hajde da razgovaramo”

Poster svetski dan zdravlja 2017

Obeležavanje 9. marta Svetskog dana bubrega

„Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”

Poster Svetski dan bubrega 2017-1

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE „DA SE NIKO NE ZAPOSTAVI“ 

tuber1

22. mart Svetski dan voda

danvoda

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

rakborba1

 

28. februar, Međunarodni dan retkih bolesti

ret1

„MI MOŽEMO, JA MOGU” - 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2017.

nsmail-1-300

Nacionalni dan bez duvanskog dima-31.01.2017.god.

plakat KPP 2017 250

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  22. - 28. januar

poster hpv350

 

1. decembar "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

2016HIV poster 01 350

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti– 14. novembar 2016. godine

dbts-1-14.11

OKTOBAR, MEĐUNARODNI MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE

images

OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE

DSCN4546-mm

1. OKTOBAR-MEĐUNARODNI DAN STARIJIH OSOBA

DSCN4490

SVETSKI DAN SRCA-29.09.2016.godine

Volite svoje srce 120


  KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2016. godine

images


 КАМПАЊА-ДАЈ ПЕДАЛУ РАКУ 


 "NE DOZVOLITE DA VAS ČVOROVI VEŽU U ČVOR!"

WLAD KG 2016n

Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2016. godine

mladi1

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2016.godine

dojenje1


Svеtsкi dаn hеpаtitisа 28. јul 2016.godine

 hepat1

Zika virusna infekcija

zika2

Nајbоlji liкоvni i litеrаrni rаdоvi u окviru XXVI Nеdеljе zdrаvljа ustа i zubа 2016. gоdinе „Оsmеhni sе zdrаvо”

osmehni-se

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

poruka-nade

Međunarodni dan izbeglica-20.jun 2016. godine

Svetski dan bez duvanskog dima

POSTERBEBAm

Svetski dan borbe protiv hipertenzije 17. maj 2016. godine

XXVI Nedelja zdravlja usta i zuba 2016. godine

zub1

MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA PREMINULE OD SIDE

Poster-m

EVROPSKA NEDELJA IMUNIZACIJE  Prevencija. Zaštita. Imunizacija. 

nim3

7. APRIL-SVETSKI DAN ZDRAVLjA „POBEDI DIJABETES”

Tribina posvećena najnovijim
dostignućima u dijagnostici,
lečenju i prevenciji limfoma

limformisi se


 SVETSKI DAN VODA 22. mart 2016. godine 

 

wwd2016-450x230  

Саопштење Института
за јавно здравље Србије
„Др Милан Јовановић Батут“
поводом текста објављеног
у дневном листу“ Курир“,
дана 14.3.2016. године,
под насловом -
ВАКЦИНЕ ЗА БЕБЕ ИЗАЗИВАЈУ
АУТИЗАМ, БОЛЕСТИ И СМРТ:
Америка платила
3 милијарде одштете


 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

„ZAJEDNO PROTIV TUBERKULOZE“

tub1

SVETSKI DAN BUBREGA 10.MART 2016.godine

bub1

SVETSKI DAN RETKIH BOLESTI 29. februar 2016. godine

retkebol1

Zika virusna infekcija 

Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа, 31. јаnuаr

Duvan1

 

Deseta Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
(24.-30. januar 2016)

grlic1 

 

Kalendar zdravlja

kalendar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon