Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

Mesec novembar je prema Međunarodnom i Nacionalnom kalendaru zdravlja posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti, sa ciljem podizanja svesti stanovništva o štetnim efektima droga i mobilisanja celokupnog društva za uključivanje u aktivnosti na suzbijanju njihovog korišćenja.

U svake godine u svetu oko 210 miliona ljudi koristi droge, a od ovog broja oko 200.000 ljudi godišnje umire kao posledica upotrebe droga. Konzumiranje psihoaktivnih supstanci je ne samo zdravstvena pretnja već i značajan socio-ekonomski teret širom sveta.

Primarna prevencija odnosno sprečavanje nastanka bolesti zavisnosti je najvažnija. Da bismo to postigli neophodno je staviti pod kontrolu upotrebu i zloupotrebu svih psihoaktivnih supstanci (kafa/kofein, duvan/nikotin, alkohol, droga), i zato su nam potrebni celoviti, multisektorski preventivni programi i sistematičan rad sa decom i omladinom tokom predškolskog perioda, osnovne i srednje škole koji će sa istim ciljem povezati roditelje, prosvetne i zdravstvene radnike, uz učešće široke javnosti i medija.

U Institutu za javno zdravlje Kragujevac postoji Savetovalište za mlade sa osnovnim ciljem edukacije mladih o zdravim stilovima života. U sklopu svojih redovnih zdravstveno-vaspitnih aktivnosti u vidu predavanja i tribina po osnovnim i srednjim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga vrši se primarna prevencija alkoholizma, konzumiranja cigareta i ostalih psihoaktivnih supstanci.
Telefon savetovališta za mlade: 034 / 504 -511

MLADI I PAS (PSIHOAKTIVNE SUPSTANCE)

zav1

Psihoaktivnim supstancama (skraćeno PAS) nazivamo sve one materije koje menjaju stanje svesti , opažanje, mišljenje, raspoloženje, ponašanje. Zbog raznolikosti ovih supstanci, sve više se umesto užeg termina „DROGA“, koristi termin psihoaktivna supstanca. Termin „DROGA“ obično koristimo za ilegalne (zakonom zabranjene) psihoaktivne supstance.
Jedna od najvažnijih stvari koje treba razumeti kada su droge u pitanju, jeste da one pokazuju različito dejstvo kod osoba koje je konzumiraju. Za jednu osobu konzumiranje droga može biti životno opasno, za neku drugu osobu je „manje opasno“, ali uvek štetno!!!
Naročito je opasan novonastali trend konzumiranja više droga odjednom, što neretko može dovesti do trovanja opasnih po život čoveka.
Psihoaktivne supstance mogu da se podele u 4 glavne grupe:
STIMULANSI- tu ubrajamo neke od najčešće korišćenih psihoaktivnih supstanci kao što su kofein i nikotin, ali i neke od najopasnijih ilegalnih droga kao što su amfetamin, kokain i ekstazi. Ove droge deluju u dve faze:
1. Stimulacija mozga, period povećane fizičke i psihičke aktivnosti
2. Posle ove faze, dolazi do pada aktivnosti, kada se osoba osećaapatično, bezvoljno, depresivno, iscrpljeno.
Ove droge imaju jak uticaj na srce i krvne sudove-podižu krvni pritisak i ubrzavaju rad srca, te mogu izazvatikrvavljenje u mozgu i zastoj srca.
DEPRESORI- „umirujuća sredstva“, u zavisnosti od doze u različitom stepenu usporavaju rad mozga izazivajući, pri tom, stanje opuštenosti, pospanosti, sna i na kraju kome. Imaju snažan uticaj na centar za disanje, dok blokada ovog centra dovodi do prestanka disanja i smrti.
U depresore spadaju:
1. Alkohol i lekovi za smirenje i spavanje(bensedin,rivotril,ksalol,leksilijum)
2. Opijati (heroin, opijum, morfijum, kodein)
3. Opioidi- slični opijatima ali su dobijeni hemijskim putem(metadon, trodon,valoron)
HALUCINOGENE DROGE- ove droge menjaju opažanje i doživljaj spoljašnjeg sveta. Ova sredstva izazivaju vidne, slušne i halucinacije dodira, koje u nekim situacijama mogu potrajati satima pa i danima što je izuzetno neprijatno i zastrašujuće. Halucinacije se u retkim slučajevima mogu ponavljati kroz ceo život.
Najčešće korišćena droga iz ove grupe je LSD. Pored ove droge u ovu grupu se mogu svrstati magične pečurke, koje sadrže halucinogen psilocibin i meskalin. Pored „čistih“ halucinogena u ovu grupu se mogu svrstati i droge koje imaju kombinovano halucinogeno i sedativno dejstvo-marihuana, ili halucinogeno i stimulativno dejstvo(ekstazi).
DELIRIJANTI-mnogi industrijski proizvodi i proizvodi za kućnu upotrebu(rastvarači, lakovi, benzin, bronza, sprejevi) koji sadrže psihoaktivne isparljive materije(inhalansi). Ove supstance izazivaju poremećaje svesti (delirantna stanja) različitog trajanja. Osoba koja se nađe u tom stanju je dezorjentisana u vremenu i prostoru, ima halucinacije, pogrešno prepoznaje lica i predmete oko sebe što često predstavlja zastrašujuce iskustvo.
zav2
ZAŠTO MLADI KORISTE DROGE?


U svojoj večitoj težnji-da dožive zadovoljstvo, mladi ponekad posežu za drogama. Životna istina leži u tome da što više obezbedimo sreće i zadovoljstva bez veštačkih stimulanasa “hemijskih štaka“, utoliko je naš život ispunjeniji, sadržajniji, bogatiji. Tokom razvoja važno je da se uskladimo sa realnošću i normama užeg i šireg okruženja. Savlađujući brojne prepreke na putu zadovoljenja potreba čovek se psihološki razvija. Droge se mladima čine kao “prečica“ kojom se brzo, lako i bez napora stiže do cilja. Kad se jednom uđe u zamku droga, ubrzo se shvati da lažno zadovoljstvo sve više i više isčezava, a ostaju samo posledice zavisnosti koje podrazumevaju prisilu uzimanja droga. Sve drugo tada postaje nevažno, bitno je samo uzeti drogu i tako „se srediti“, tj.smiriti se. Razorne posledice korišćenja droge su vidljive na svim poljima-telesnom, psihološkom, intelektualnom, socijalnom,duhovnom...

KAKO SE RAZVIJA ZAVISNOST OD DROGA?


Zloupotreba droga u adolescenciji obično prolazi kroz više faza, a sve počinje radoznalošću koja je praćena nedovoljnom informisanošću mlade osobe.
Mlada osoba stiče svoja prva iskustva sa drogama(ili alkoholom) najčešće u društvu svojih vršnjaka. Bez dovoljno razvijenog samopouzdanja, snažno želi da se oseti prihvaćenom među vršnjacima. Fascinirana vršnjacima koji piju ili koriste drogu, izgleda joj da se oni mnogo bolje zabavljaju. Lako prihvata mitove koji su uobičajeni među mladima, „svi to rade, nije ništa strašno“.
U sledećoj fazi mlada osoba uči da koristi droge i otkriva da pomoću njih može menjati svoje raspoloženje. Koristi ih povremeno, obično samo vikendom i isključivo u društvu koje joj daje osećaj sigurnosti. U ovoj fazi se obično koriste takozvane „uvodne droge“-alkohol, cigarete, marihuana, lekovi za smirenje. U ovoj fazi se još uvek ne razmišlja o posledicama, ali se povremeno javlja osećaj krivice jer zna da čini nešto nedopušteno.
U sledećoj fazi dolazi do redovne upotrebe droga, pri čemu se razvija lični odnos prema njima. Korišćenje droga se više ne vezuje samo za grupu, već za određene situacije, kada mlada osoba želi da se „opusti“. Droga se koristi vikendom, a ponekad i radnim danima.

zav3

Promene vremenom postaju sve očiglednije, a neke od ovih promena su direktna posledica delovanja na mozak. Mlade osobe zapostavljaju ličnu higijenu, školu i sve više napuštaju prijatelje koji ne koriste drogu. Ulazi se u period redovne upotrebe, odnosno zavisnosti, pri čemu se gubi kontrola nad svojim životom. Misli i aktivnosti su usmerene na nabavku droge, te ukoliko se do nje ne dođe javlja se razdražljivost, apatija, umor, depresivnost tj.simptomi apstinencijalne krize. Da bi se došlo do droge kreće se sa krađama, lažima,sukobima sa zakonom, napuštanjem škole.
zav4
Poslednja faza je faza „života u paklu“ kada droge više ne pružaju nikakvo zadovoljstvo, ali postoji snažna potreba da se one uzmu kako bi se osoba smirila i „postala normalna“. Depresija, osećaj stida,krivice su sve više izraženiji, tako da se javlja i razmišljanje o samoubistvu. Zavisnik sve više i češće koristi drogu, najčešće intravenski. I telesno i psihički propada. Rizično i samodestruktivno ponašanje je sve učestalije. Odnosi u porodici su krajnje poremećeni, a zavisnik je paranoidan i veoma agresivan. Zavisnik izgleda i oseća se kao duplo starija osoba, kao težak bolesnik, pati od posledica dugotrajne pothranjenosti, hroničnog bronhitisa, oboljenja jetre i raznih infekcija.
Droge skoro uvek izazivaju psihičku, a u nekim slučajevima i jaku fizičku zavisnost. O zavisnosti govorimo kada osoba više nije u stanju da kontroliše svoje ponašanje u odnosu na drogu.

ALKOHOL


Alkohol je popularna socijalna psihoaktivna supstanca koja se veoma često zloupotrebljava. To što je njegova upotreba raširena, ne znači da je neškodljiv. Alkohol se nalazi u različitim alkoholnim pićima, a neka od tih pića sadrže manje, a neka više alkohola. Svaka upotreba alkohola od strane maloletne osobe se smatra zloupotrebom. Alkohol utiče na psihu i menja način na koji ljudi misle,osećaju, govore. On može da ima kratkotrajne i dugotrajne efekte na telo. Medicinski gledano on deluje depresivno na centralni nervni sistem, a to se odražava kroz neosetljivost čula na nadražaje iz spoljašnje sredine. Koliko će neka osoba biti pijana, zavisi od toga koliko je količina uneta, koliko brzo ga je popila, da li je skoro jela, kolika je njena telesna težina, a čak i od toga kako je raspoložena. Neki ljudi su opušteniji i lakše komuniciraju sa drugima kada piju, a drugi se osećaju jadno i tužno. Pod dejstvom alkohola govor je otežan, reakcije se usporavaju i osobi je sve teže da jasno razmišlja. Ponekad su pijani ljudi jako agresivni. Previše alkohola oštećuje jetru, mozak, srce i želudac, a ponekad dovodi i do smrtnog ishoda.
Alkoholizam je bolest u kojoj osba pije i kada to prouzrokuje probleme u životu. Takva osoba ne može da predvidi koliko će popiti. Organizam alkoholičara je izmenjen i ne može da funkcioniše bez alkohola. Kada ne pije ima simptome krize(drhtavica, groznica, halucinacije)


zav5
ZAŠTO MLADI PIJU?

Upotreba alkohola je deo tradicije, običaja i kulture mnogih naroda. Rođenje, smrt, uspeh, neuspeh-često su praćeni upotrebom alkoholnih pića. Umerene količine alkohola unete u organizam opuštaju, stvaraju privid uvećanih sposobnosti, daju ulepšanu sliku mentalne i fizičke snage. Verovatno zbog takvog dejstva alkohola ljudi i piju. Kažemo da alkohol ima trenutno lažno pozitivno dejstvo, ali veoma štetne posledice.
ČETIRI STADIJUMA UPOTREBE ALKOHOLA:
Eksperimentalna upotreba-Mladi ponekad eksperimentišu sa alkoholom. Oni vide promene raspoloženja koje se javljaju pod dejstvom alkohola. Ponekad se osećaju dobro, a ponekad imaju loša iskustva-boli ih glava, mučnina.
Redovna upotreba-Korišćenje alkohola u posebnim situacijama(žurke, diskoteke). Na ovom stadijumu postoji još uvek stepen kontrole, kada i koliko se pije.
Preokupacija akloholom-u ovoj fazi mladi ljudi piju da bi eliminisali, ili umanjili loša osećanja sa kojima inače ne mogu da izađu na kraj(uspeh u školi, raskid sa partnerom, svađa sa roditeljima). Takođe počinje da se razvija i fizička otpornost na dejstvo alkohola, zbog čega je potrebna i veća količina alkohola koji se unosi. Ovo je VAŽAN ZNAK UPOZORENJA, da se ide ka alkoholizmu.
Hemijska zavisnost-dolazi do gubitka kontrole. Mladi se u ovoj fazi trude da roditeljima i prijateljima pokažu kako nemaju nikakvih problema, ali osnovno pravilo kod hemijski zavisnih je da se nikada ne može predvideti koliko će dugo opijanje trajati, niti koliko će alkohola biti uneto.

NIKOTIN


Nikotin se nalazi u osušenim listovima biljke duvana. To je jedna od najčešće upotrebljavanih psihoaktivnih supstanci u svetu. Pušenje je odgovorno za najveći broj prevremenih smrti u Srbiji. Dim cigarete ima više od 4000 hemikalija, od kojih je više od 40 poznatih kancerogena.


zav6.png

Mladi najčešće počinju da puše da bi se osetili prihvaćeno u grupi vršnjaka, zbog problema, bunta protiv roditelja i drugih autoriteta, zbog usamljenosti, zbog osećaja nesigurnosti, stida i zbunjenosti. Pušenje izaziva psihičku i fizičku zavisnost. Nikotin je stimulans zbog kojeg se osobe koje puše osećaju budnije i opuštenije. Bez nikotina, ljudi koji puše postaju razdražljivi i nervozni, jer se kod njih vremenom stvorila fizička zavisnost usled prisustva nikotina. Apstinencijalne simptome ubrajamo: razdražljivost, bes, nemir, teškoće u koncentraciji, depresija, povećan apetit. Kod mladih koji puše može doći do zastoja u rastu, probleme sa disanjem i cirkulacijom, pojave žutih mrlja na zubima i prstima, neprijatnog zadaha, a usled dugotrajne izloženosti duvanskom dimu u starosti dolazi do prevremenog boranja kože, a kao najveća šteta javlja se karcinom pluća, usta, grla.

KOFEIN

Kofein predstavlja najviše i najčešće korišćenu psihoaktivnu supstancu, obzirom da se nalazi u velikom broju proizvoda za široku upotrebu. Dobija se iz zrna kafe, iz listova čaja i iz kakaovih zrna. Nalazi se u kafi, čaju, sokovima, energetskim pićima, čokoladi i nekim lekovima.
zav7
Kako se koristi?
Kofein se najčešće uzima u obliku pića. Neka pića i proizvodi sadrže više , a neka manje kofeina. Koka-kola i čaj sadrže kofein, sadrži ga i kafa ali u mnogo većoj količini. Energetsko piće u količini od 250ml sadrži dvostruko više kofeina od konzerve koka-kole, dok 30g crne čokolade sadrži približno polovinu količine kofeina koju sadrži šolja kafe.
Kako deluje?
zav8

Kofein je stimulans i čini osobu budnijom i skoncentrisanijom. Mnogi ljudi koriste pića koja sadrže kofein na početku dana kako bi se razbudili (kafa) i pokrenuli.Kofein ubrzava rad srca i povećava krvni pritisak, dok visoke doze dovode do glavobolje i uznemirenosti. Dugotrajno korišćenje kofeina može da dovede do astme, srčanih bolesti i visokog pritiska. Učestalo uzimanje većih količina kofeina (preko 1000mg dnevno) vodi razvoju sindroma koji se naziva KOFEINIZAM i koji karakterišu:razdražljivost, nesanica, glavobolja, ubrzan rad srca.

LEKOVI

Postoje različite vrste lekova koji se koriste za lečenje raznih stanja i oboljenja. Mogu biti u obliku tableta ili tečnosti, a dobijaju se ili kupuju u apoteci, sa ili bez recepta lekara. Ukoliko se ne koriste prema uputstvu, ili se posuđuju od druge osobe mogu dovesti do oštećenja zdravlja. Lekove treba koristiti samo ako lekar to preporuči.

zav9

ANALGETICI

Analgetici su grupa psihoaktivnih supstanci čijom upotrebom ljudi prestaju da osećaju bol, blokiranjem poruka koje stižu u mozak ili menjajući način na koji mozak tumači te poruke. Koriste se u obliku pilula ili kapsula, obično sa vodom, i uvek u dogovoru sa lekarom. Najveća opasnost je ukoliko se mešaju sa drugim psihoaktivni supstancama, kao što je alkohol, pri čemu može da dođe do trajnog oštećenja zdravlja ili čak do smrti.


zav10
SEDATIVI

Sedativi su psihoaktivna supstanca koje prepisuju lekari kako bi pomogli nervoznim ljudima da se smire, a takođe se daju i pacijentima kako bi mogli bolje da spavaju. Oni menjaju mentalnu aktivnost, deluju smirujuće, i „oslobađaju“ briga i napetosti. Koriste se uz savet lekara i strogu kontrolu doze i način primene, tako da tada nisu opasni po zdravlje. Mogu stvoriti zavisnost, i postati opasni ukoliko se mešaju sa drugim lekovima i drogama, uključujući i alkohol.

ANABOLIČKI STEROIDI

zav12
Anabolički steroidi su hormonski preparati, koji se uzimaju gutenjem u tabletama, i doprinose izgradnji mišića i izdržljivosti pri većem fizičkom naporu. Upotreba ovih supstanci može da dovede do nasilničkog ponašanja i agresivnosti, kod muškaraca- gubitka kose, akni, povišenog pritiska, oštećenja srca i jetre, impotencije, a kod žena-produbljenje glasa, smanjenje dojki, maljavosti lica,i neredovnog menstrualnog ciklusa. U svetu se trgovina anaboličkim steroidima tretira kao i trgovina drogama.

RASTVARAČI

Rastvarači su supstance koje isparavaju, a njihove pare mogu da dovedu do osećaja „naduvanosti“, osećaja sličnog jakom pijanstvu, vrtoglavice, mučnine, halucinacije. To su obično određeni gasovi(plin,lak), boje, lepkovi. Osobe koje ih koriste mogu da počnu da povraćaju i padnu u nesvest, te stoga postoji rizik od davljenja. Veća je verovatnoće da će se pod dejstvom ovih supstanci desiti nesreće, jer oni koji ih koriste ne znaju šta rade. Udisanje rastvarača može da dovede do osipa i pečata na ustima i nosu, zaustavljanja rada srca, oštećenja mozga, bubrega, jetre, paralize dušnika, izazivajući davljenje i momentalnu smrt.

zav13zav14

KANABIS-MARIHUANA-TRAVA

Još davne 1951.godine u zakonu o opojnim sredstvima kanabis je klasifikovan kao opojno sredstvo koje prouzrokuje zavisnost. Od tada se kanabis ubraja u zabranjene opojne supstance čija se primena zakonski kažnjava. Kanabis je botanički naziv za biljku konoplje, i ona se retko nalazi u opticaju kao cela biljka. Za upotrebu se koriste: hašiš-smola cveta i marihuana-isušeni delovi cveta, koji se obično uviju u cigaretu ili“džoint“

EFEKTI NA MLADE

KRATKOTRAJNI EFEKTI:Dejstvo marihuane nastaje u roku od 15 do 30 minuta, a dejstvo traje 2 do 4 sata. Proširene zenice, crvena beonjača, suva usta i grlo, ubrzana aktivnost i euforija su najčešći znaci prepoznavanja.Kanabis dovodi do lažnog osećaja dobrog raspoloženja, opuštenosti. Posle određenog vremena usporava reakcije i izaziva gubitak pamćenja, ili izaziva nervozu i netrpeljivost.
DUGOROČNE POSLEDICE:Najznačajnija posledica dugoročnog korišćenja marihuane je takozvani amotivacioni sindrom, kad osoba postaje lenja, apatična, bezvoljna, bez ambicija i inicijative. Javlja se problem sa koncentracijom, mišljenjem, pamćenjem, i ona slično alkoholu dovodi do intelektualnog otupljivanja, jer korišćenje marihuane remeti protok krvi kroz mozak. Stalni korisnici ove droge postaju zavisni i nepodnošljivo im je stanje bez marihuane. Problemi sa srcem i plućima, česti bronhitisi, slabljenje imuniteta su prateći problemi kod ovih korisnika.


zav15

MARIHUANA I SEKS

Rašireno je mišljenje da marihuana povećava seksualnu aktivnost i zadovoljstvo. Istraživanja pokazuju da svakodnevno korišćenje marihuane prouzrokuje kod muškaraca impotenciju dva puta češće, smanjuje se pokretljivost spermatozoida. Sastojci kanabisa talože se na reproduktivnim organima kod mladića i devojaka pa može doći do deformacije ploda.

MARIHUANA I VOŽNjA

Marihuana umanjuje sposobnost bezbednog upravljanja motornim vozilima i mašinama, što osoba koja je pod njenim dejstvom ne prepoznaje. Marihuana izaziva pospanost, umanjuje koncentraciju pažnje i može dovesti do poremećaja u opažanju vremena i udaljenosti, usporava reagovanje, ometa rasuđivanje, kontrolu brzine, pa čak i tumačenje saobraćajnih znakova. Ako se kombinuje sa alkoholom i li sedativima opasnost je neuporedivo veća.

EKSTAZI

Ekstazi je veštačka droga u obliku tablete ili praha u kapsuli. Tablete ekstazija često na sebi nose utisnute sličice (srce,ptica,jabuka...), različitih veličina,boja i oblika. Najčešće se guta. Ekstazi je halucinogen i stimulans, daje osećaj veće budnosti i energije, a dejstvo obično traje oko 3-4 sata. Pod dejstvom ekstazija ljudi postaju druželjubivi i gubi se osećaj gladi. Osobe koje ga koriste imaju problema sa spavanjem i osećaju se nesrećno, depresivno danima nakon uzimanja ekstazija ili čak mogu imati osećaj da ih neko progoni. Ekstazi povećava krvni pritisak i ubrzava rad srca, što može da dovede do prestanka rada srca. Posle korišćenja dovodi do dehidratacije (gubitak tečnosti) i kolapsa(onesvešćivanja) ili čak i do smrti.

zav16

AMFETAMINI (spid)

Amfetamini se obično sreću u obliku beličastog praha, ili ponekad tableta. Uzimaju se gutanjem, a prah može i da se šmrkne a može i da se i iglom ubrizga. Amfetamini su stimulansi, tako da oni koji ih koriste mogu da osećaju da imaju više energije i samopouzdanja. Kako se energuja sve više troši, osobe koje ih koriste počinju da osećaju umor, strepnju i uznemirenost. Spavanje je otežano, a pošto deluju i na gubitak apetita, otežano je i uzimanje hrane. Osobe se vremenom sve više osećaju premoreno i nesrećno, a može doći i do mentalnih bolesti. Oni stvaraju zavisnost, a može doći do oštećenja srca, srčanog udara i smrti.

zav17

LSD

zav18

LSD je najsnažniji halucinogen, koji deluje na to kako vidimo svet oko nas ili čujemo zvuke. Prodaje se u obliku papirića na koje se nakapa tečnost. Dejstva LSD-a traju nekoliko časova i ni na koji način se ne mogu zaustaviti. Pod dejstvom LSD-a boje mogu da budu intenzivnije, zvuci mogu da budu različiti, a halucinacije veoma zastrašujuće. Osobe koje ga koriste zapravo ne znaju šta rade i mogu da izazovu nesrećne slučajeve u saobraćaju. Dugotrajna upotreba može dovesti do „fleš-bekova“, tj.halucinacija koje se vraćaju mesecima nakon korišćenja LSD-a.

HEROIN

Heroin je veoma opasna droga. To je droga koja najbrže korisnika „uzme pod svoje“, odnosno dovodi do gubitka kontrole. Osoba nastavlja da je prinudno koristi čak i kada to ne želi i uprkos brojnim štetnim posledicama. Heroin je droga koja najbrže menja ličnost, a želja za uzimanjem ove droge postaje osnovni motiv u ponašanju, dok sve ostale vrednosti gube na značaju. Heroin se proizvodi od opijatskog maka. Obično se meša sa drugim supstancama kada se prodaje, što znači da njegova ječina veoma varira. On se obično ubrizgava ili puši.
KRATKOTRAJNI EFEKTI
Heroin je jak depresor nervnog sistema pa deluje kao sedativ. Usporava nervni sistem, uključujući i reflekse disanja i kašljanja. Konzumenti ove droge imaju lažan osećaj opuštenosti i osećaju se „oslobođeno svih briga sveta“.
DUGOTRAJNI EFEKTI
zav19
Vrlo brzo zavisnik dolazi u situaciju da i sa drogom (bez obzira na količinu) i bez nje nije u stanju da doživi bilo kakvo pozitivno osećanje. On gubi sposobnost da se raduje, da bude srećan, da se zaljubi, da voli, da se smeje od srca. Heroin stvara jaku zavisnost i toleranciju, pa polako dolazi do povećanja količine koju koriste što često dovodi do predoziranja i smrti zbog prestanka rada centra za disanje u mozgu. Nakon prestanka uzimanja heroina javljaju se neprijatni simptomi tzv.“apstinencijalna kriza“-strah, bolovi, mučnina, povraćanje, znojenje, osećaj jeze. Čak iako odluče da ne uzimaju heroin, zbog opisanih simptoma krize mnogi zavisnici ponovo posežu za ovom drogom kako bi ih zaustavili. Ubrizgavanje heroina može da dovede do širenja infekcija kao što su HIV i hepatitis.
KOKAIN
Kokain je droga u obliku belog praha, a najčešće se koristi ušmrkavanjem, a potom ubrizgavanjem, pušenjem ili gutanjem. Kokain stvara jaku psihičku zavisnost, ponekad već posle prvog iskustva. Osoba žudi za ovom drogom iako zna da su „spuštanja“ sa ove droge ekstremno neprijatna.
KRATKOTRAJNI EFEKTI
zav20

Kokain je snažan stimulans nervnog sistema, i brzo dovodi do lažnog osećanja snage i svemoći. Dejstvo kokaina traje 30 minuta do sat vremena nakon čega dolazi do snažne tzv.postkokainske depresije.

DUGOTRAJNE POSLEDICE
Po prestanku kratkotrajnog dejstvasledi dugotrajni period apatije, bezvoljnosti- odnosno duboke depresije, praćene ponekad samoubilačkim idejama. Da bi ih prebrodili zavisnici uzimaju i druge droge, najčešće heroin i tako ulaze u novu zavisnost. Intenzivno ušmrkavanje kokaina oštećuje sluzokožu nosa, pri čemu dolazi do curenja i krvarenja iz nosa, a ponekad i uništavanja nosne pregrade, oštećenje pluća praćeno otežanim disanjem. Vremenom dolazi do uznemirenosti, paranoje, depresije, iscrpljenosti, i potpunog gubitka samopoštovanja i samokontrole. Dugotrajno konzumiranje dovodi do psihijatrijskih komplikacija, odnosno „kokainskog ludila“, za koje su karakteristične takozvane „kokainske bube“, halucinacija da insekti gmižu kroz kožu. Velike količine unetog kokaina su čest uzrok smrtnog ishoda jer srce prestaje da radi ili se dešava krvavljenje u mozgu.

DONESI ISPRAVNU ODLUKU! POKAŽI SVOJ STAV!

zav21

TVOJA ODGOVORNA ODLUKA
Ukoliko si adolescent, velike su šanse da ćeš u nekom trenutku svog života biti izložen nekom obliku psihoaktivnih supstanci. Budi odgovoran prema sebi!

PREPOZNAJ RIZIK
Ukoliko raspolažeš informacijama o drogama, njihovom dejstvu i rizicima koje nosi njihovo korišćenje, lakše ćeš se od svega zaštititi i prepoznati ko ih koristi, i rukovođen time birati društvo.
VEĆINA MLADIH NE KORISTI DROGU
Prijatelji su dragoceni, ali ponekad pritisak koji prijatelji vrše može da dovede do toga da uradiš nešto što inače ne bi radio. Odupri se! Ti to možeš! Ukoliko ti se dogodi da ti neko uporno govori da treba da uzimaš drogu da bi se uklopio u društvo-razmisli dobro. Bilo bi korisno porazgovarati sa nekim kome veruješ, roditelji, nastavnici, lekar u školskom dispanzeru. Tako ćeš lakše doneti odluku na osnovu pravih i potpunih informacija, uvažavajući savete osoba od poverenja.
UPAMTI!
Psihoaktivne supstance su sve supstance koje menjaju svest, odnos prema telu, opažanje, raspoloženje, mišljenje i ponašanje. Ukoliko počneš da koristiš psihoaktivne supstance bilo da se radi o duvanu, alkoholu, tabletama ili ilegalnim drogama, u riziku si da postaneš zavisnik.
NE ZABORAVI!
Zbog upotrebe droge mnogi mladi ljudi u svetu a i kod nas, morali su da napuste dom. Neki od njih su morali da napuste školu, posao, drage ljude, a neki su završili u bolnici ili zatvoru. Mnogo mladih je umrlo od posledica korišćenja droga!!!
ZNAJ!!!
IMA PUNO LEPIH STVARI U KOJIMA SE MOŽEŠ OPROBATI, KAO ŠTO SU SPORT, MUZIKA, PISANJE, CRTANJE I MNOGE DRUGE MOGUĆNOSTI... ODLUČI SE ZA NEKU OD NJIH!!!

zav22

 

Konkurs

UPRAVNI ODBOR

INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLjE KRAGUJEVAC 
raspisuje
JAVNI KONKURS
ZA IZBOR
Direktora Instituta za javno zdravlje Kragujevac

Detalji

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir 

 

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM 21-OG. MAJA –  DAN SEĆANJA  NA PREMINULE OD AIDS-A

 

POVIŠEN KRVNI PRITISAK-TIHI UBICA

Svetski dan borbe protiv hipertenzije-17. maj 2016. godine

srce-hiper

MEĐUNARODNI DAN PORODICE

Najava događaja povodom Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj 

Izveštaj sa manifestacije "Budi i ti promoter zdravlja"

BUDI I TI PROMOTER ZDRAVLJA - 24.4.2017.godine

XII nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO "Vakcine štite" 24-30.4. 2017. godine

kalendar imunizacije500

„Depresija – hajde da razgovaramo”

Poster svetski dan zdravlja 2017

Obeležavanje 9. marta Svetskog dana bubrega

„Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”

Poster Svetski dan bubrega 2017-1

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE „DA SE NIKO NE ZAPOSTAVI“ 

tuber1

22. mart Svetski dan voda

danvoda

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

rakborba1

 

28. februar, Međunarodni dan retkih bolesti

ret1

„MI MOŽEMO, JA MOGU” - 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2017.

nsmail-1-300

Nacionalni dan bez duvanskog dima-31.01.2017.god.

plakat KPP 2017 250

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  22. - 28. januar

poster hpv350

 

1. decembar "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

2016HIV poster 01 350

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti– 14. novembar 2016. godine

dbts-1-14.11

OKTOBAR, MEĐUNARODNI MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE

images

OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE

DSCN4546-mm

1. OKTOBAR-MEĐUNARODNI DAN STARIJIH OSOBA

DSCN4490

SVETSKI DAN SRCA-29.09.2016.godine

Volite svoje srce 120


  KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2016. godine

images


 КАМПАЊА-ДАЈ ПЕДАЛУ РАКУ 


 "NE DOZVOLITE DA VAS ČVOROVI VEŽU U ČVOR!"

WLAD KG 2016n

Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2016. godine

mladi1

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2016.godine

dojenje1


Svеtsкi dаn hеpаtitisа 28. јul 2016.godine

 hepat1

Zika virusna infekcija

zika2

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Nајbоlji liкоvni i litеrаrni rаdоvi u окviru XXVI Nеdеljе zdrаvljа ustа i zubа 2016. gоdinе „Оsmеhni sе zdrаvо”

osmehni-se

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

poruka-nade

Međunarodni dan izbeglica-20.jun 2016. godine

Svetski dan bez duvanskog dima

POSTERBEBAm

Svetski dan borbe protiv hipertenzije 17. maj 2016. godine

XXVI Nedelja zdravlja usta i zuba 2016. godine

zub1

MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA PREMINULE OD SIDE

Poster-m

EVROPSKA NEDELJA IMUNIZACIJE  Prevencija. Zaštita. Imunizacija. 

nim3

7. APRIL-SVETSKI DAN ZDRAVLjA „POBEDI DIJABETES”

Tribina posvećena najnovijim
dostignućima u dijagnostici,
lečenju i prevenciji limfoma

limformisi se


 SVETSKI DAN VODA 22. mart 2016. godine 

 

wwd2016-450x230  

Саопштење Института
за јавно здравље Србије
„Др Милан Јовановић Батут“
поводом текста објављеног
у дневном листу“ Курир“,
дана 14.3.2016. године,
под насловом -
ВАКЦИНЕ ЗА БЕБЕ ИЗАЗИВАЈУ
АУТИЗАМ, БОЛЕСТИ И СМРТ:
Америка платила
3 милијарде одштете


 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

„ZAJEDNO PROTIV TUBERKULOZE“

tub1

SVETSKI DAN BUBREGA 10.MART 2016.godine

bub1

SVETSKI DAN RETKIH BOLESTI 29. februar 2016. godine

retkebol1

Zika virusna infekcija 

Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа, 31. јаnuаr

Duvan1

 

Deseta Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
(24.-30. januar 2016)

grlic1 

 

Kalendar zdravlja

kalendar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon