Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

rakborba1

Svake godine u svetu od raka oboli preko 10 miliona osoba. Najveća stopa obolevanja beleži se u razvijenim zemljama. Naime, maligne bolesti su samo u malom procentu (oko 10%) rezultat delovanja genetskih faktora; smatra se da većina slučajeva nastaje pod uticajem našeg ponašanja i uticaja sredine. Savremeni način života podrazumeva promene u ličnim navikama, načinu ishrane, fizičkoj aktivnosti kao i izloženost sve većem broju štetnih uticaja iz okoline, što sve rezultira povećanjem rizika za maligne bolesti.

Najbolji način borbe protiv malignih bolesti je primarna prevencija - sprečavanje nastanka oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvođenja pozitivnog ponašanja. Istraživači procenjuju da bi se primenom svega onoga što se zna o prevenciji raka mogao sprečiti nastanak do dve trećine slučajeva. Međutim, prevencija raka nije uvek moguća: još uvek nam svi uzročnici nisu poznati ili nismo uvek u mogućnosti da ih izbegnemo.
Zbog toga veliki značaj ima i tzv. sekundarna prevencija, odnosno rano otkrivanje bolesti. Kada se bolest pojavi, uspešnost njenog lečenja zavisi na prvom mestu od proširenosti bolesti u trenutku postavljanja dijagnoze.
Uočivši značaj malignih bolesti i važnost njihove prevencije, većina razvijenih zemalja je krajem druge polovine 20. veka započela masovne preventivne programe. Najznačajniji od njih usmereni su na borbu protiv konzumiranja duvana, izmenu načina života (ishrana, fizička aktivnost) i redovne preglede (skrining programi). Ove aktivnosti zaustavile su porast, a u nekim slučajevima dovele i do smanjenja obolevanja i umiranja od raka.


Kod muškaraca, najčešće se radi o malignim tumorima pluća, debelog creva i prostate.
Kod žena, najčešći su maligni tumori dojke, debelog creva, grlića materice.

Maligna oboljenja su odgovorna za oko 18,5% ukupne smrtnosti i nalaze se na drugom mestu, iza oboljenja srca i krvnih sudova. Broj obolelih i umrlih od malignih oboljenja u našoj zemlji je u poslednjih nekoliko decenija u neprekidnom porastu.

Primarna prevencija malignih bolesti obuhvata sve mere koje sprečavaju nastanak raka. Uopšteno, ovaj pojam se odnosi na smanjenje faktora rizika za nastanak malignih bolesti u opštoj populaciji. Veći broj malignih bolesti su potencijalno preventabilne (mogu se sprečiti)
i sve mere primarne prevencije se odnose na faktore rizika koji se mogu izmeniti (na primer, navika pušenja, nezdrav način ishrane, prisustvo karcinogena na radnom mestu i u životnoj sredini).

Takođe, skoro dve trećine svih umrlih od raka dovodi se u vezu sa četiri rizična faktora koji se mogu modifikovati: pušenjem, nezdravom ishranom, gojaznošću i fizičkom neaktivnošću.

Pušenje
Upotreba duvana je pojedinačno najzastupljeniji preventabilni uzrok malignih bolesti u svetu.
Procenjuje se da je pušenje odgovorno za 30% ukupne smrtnosti od malignih bolesti i 80-90% smrtnosti od raka pluća.

Navike u ishrani-gojaznost
Navike u ishrani su povezane sa nastankom 30% slučajeva raka u razvijenim zemljama. Na rizik za nastanak raka utiču: izbor vrste hrane, kvalitet i način pripremanja namirnica, kao i ukupan kalorijski unos

Fizička neaktivnost
Preporučuje se umerena fizička aktivnost, svakog dana po 30 minuta, intenzitetom koji izaziva slabo, ali merljivo, ubrzanje disanja i pulsa.Umerena aktivnost podrazumeva: brze šetnje (1600 metara za 15-20 min.), trčanje, vožnju bicikla, različitih aerobik vežbi.

Zloupotreba alkohola
Redukovanju korišćenja alkoholnih pića do umerene količine ( dva pića dnevno za muškarce i jedno za žene- jedno piće podrazumeva 0,33l piva ili čaša vina ili čašica žestokog pića)

RAK DOJKE

Najčešći maligni tumor kod žena i vodeći uzrok smrti među malignim tumorima. Svake godine u Srbiji se registruje oko 3700 novoobolelih, što predstavlja više od četvrtine svih malignih bolesti kod žena. Od raka dojke godišnje umre 1300 žena. Otkriva se najčešće u odmakloj fazi.
U našoj zemlji, kod samo 20% žena tumor dojke se otkrije dok je još manjih dimenzija, ispod 2 cm. U trenutku postavljanja dijagnoze, gotovo dve trećine žena već ima regionalno proširenu bolest ili udaljene metastaze, što značajno smanjuje njihove šanse za izlečenje.

rakborba2


Faktori rizika

Godine starosti
Rizik za rak dojke povećava se sa godinama starosti.
Pozitivna porodična anamneza (genetski faktori)
Genetski faktori su odgovorni za 5 do 10% slučajeva raka dojke.
Prethodni rak dojke
Žene koje su bolovale i bile lečene od raka dojke, imaju povećan rizik za primarni rak dojke u drugoj dojci.
Benigne proliferativne bolesti dojke
Biopsijom potvrđena atipična hiperplazija povezuje se sa povećanim rizikom za rak dojke
Reproduktivni faktori
• rana menarha (pre 12. godine)
• kasna menopauza (posle 50. godine)
• nerađanje
• kasni prvi poro|aj (posle 30. godine)
• nedojenje
Upotreba hormonskih preparata

MAMOGRAFIJA
Mamografija je jedina metoda koja se, na osnovu postojećih dokaza, smatra efikasnom u otkrivanju ranih stadijuma raka dojke. Rezultati pokazuju da se uvođenjem redovnih mamografskih pregleda kod žena starosti od 50 do 70 godina može postići smanjenje smrtnosti od raka dojke od 25 do 30%.
Mamografske preglede treba sprovoditi na 2 godine;

rakborba3
SAMOPREGLED DOJKI
Periodično sprovođenje samopregleda povećava svest žene o značaju pregleda dojki, smanjuje strah od skrining pregleda i povećava motivisanost za učešće u skrining programima. Samopregled podrazumeva inspekciju i palpaciju dojki i regionalnih limfnih žlezdi koje žena sama sprovodi svakog meseca ili periodično, počevši od 30. godine života.
Uputstvo za izvođenje samopregleda dojki žena može dobiti od svog lekara opšte prakse, ginekologa, onkologa.


RAK GRLIĆA MATERICE

Svake godine u Evropi od karcinoma grlića materice oboli oko 55 000 žena, a od toga oko 25 000 umre od ove bolesti. Svake godine u Srbiji se otkrije oko 1300 novih slučajeva karcinoma grlića materice, dok oko 500 žena svake godine umre od ove vrste malignog tumora.


To je izuzetno podmukla bolest koja svoje pravo lice pokazuje u poodmakloj fazi. Od pojave prve netipične promene na grliću do poodmakle faze treba da prođe dugi niz godina, što ženi i ginekolozima ostavlja prostor za uspešno lečenje.

rakborba4
Rizične grupe žena:
• Rano upražnjavanje seksualnih odnosa
• Često menjanje seksualnih partnera
• Žene sa velikm brojem porođaja
• Žene u vezi sa promiskuitetnim muškarcima
• Seksualne radnice
• Žene obolele od polno-veneričnih bolesti


Faktori rizika:
• Najveći faktor rizika je infekcija seksualno prenosivim HPV virusom (Humani Papilloma Virus)
• Rana seksualna aktivnost i rano seksualno sazrevanje
• Mnogobrojnost seksualnih partnera, seksualni odnosi bez zaštite
• Loši socijalno ekonomski uslovi, loša higijena
• Pušenje
• Kontraceptivna sredstva


Znaci bolesti:
• Krvarenja između 2 ciklusa
• Oskudna krvarenja posle seksualnih odnosa
• Abnormalno pojačan sekret


Apel kao savet
• Redovni odlasci na ginekološke preglede, već od 20-te godine života – bar jedna kolposkopija godišnje i Papanikolau bris
• Adekvatna zaštita pri seksualnim odnosima
• Korišćenje kondoma kao kontraceptivnog sredstva
• Zdrav stil života: ne pušiti, ne početi seksualne odnose pre napunjene 16-te godine života
• Izbegavanje čestog menjanja partnera
• Obavezno lečenje "bezazlenih" ranica i drugih dobroćudnih promena, kao i upale grlića materice
• Rano otkrivanje i pravovremeno lečenje premalignih promena na grliću materice

rakborba5

ZAPAMTITE:
• Rak grlić materice izazivaju pojedini tipovi Humanog papiloma virusa (HPV);
• Redovni pregledi žena koje nemaju nikakve tegobe nazivaju se skrining pregledi. Uspešnim skriningom na vreme se otkrije 8 od 10 premalignih promena na grliću materice;
• Papanikolau skrining pomaže da se rak na grliću materice otkrije na vreme, u stadijumima kada je izlečiv;
• Uzimanje Papanikolau razmaza nije bolno, jednostavno je i kratko traje.

Rak grlića materice je jedinstven po tome što se zna šta treba uraditi da se spreči skoro svaki slučaj ove bolesti. Poznato je da organizovani skrining program raka grlića materice sprečava i do 80% slučajeva raka grlića materice i da vakcina protiv Humanog papiloma virusa (HPV) veoma efikasno sprečava infekciju HPV 16 i 18 koji zajedno su odgovorni za 7 od svakih 10 slučajeva raka grlića materice. Ova dva preventivna postupka daju nam mogućnost da se spreči gotovo svaki slučaj raka grlića materice


RAK DEBELOG CREVA
.
Kolorektalni karcinom ili rak debelog creva je primarno bolest gena koja je izazvana faktorima okoline ili nasleđa.
Rak debelog creva je značajana bolest iz više razloga:
1. Pre svega, u stalnom je porastu.
2. Zatim, ovaj karcinom spada u izlečive karcinome kada se otkrije u ranoj fazi bolesti.
3. Karcinom debelog creva je vrlo dostupan dijagnostici i zato spada u karcinome koje je najlakše otkriti i sprečiti. A rano otkrivanje bolesti je važno, jer kao što smo rekli, uspešnost lečenja na prvom mestu zavisi od proširenosti bolesti u trenutku njenog otkrivanja.
Danas je prihvaćeno stanovište da većina (oko 2/3) karcinoma kolona nastaje od prethodnih adenoma koji u većini slučajeva ne daju nikakve simptome. Vreme prelaska iz benigne u malignu leziju traje od 10 do 35 godina. Većina adenoma ne daje nikakve tegobe i slučajno se otkrivaju nekom od skrining metoda. Oko 35% osoba ima adenom u debelom crevu. Otkrivanjem i lečenjem ovih adenoma sprečava se pre svega nastanak karcinoma, a zatim i otkrivanje karcinoma u ranom stadijumu kada je bolest izlečiva.
rakborba6
Klinička slika raka debelog creva je šarolika i nespecifična. Važno je znati da tumor u početku ne daje nikakve simptome. Oni se javljaju onda kada je bolest već napredovala. Ako se čeka sa pregedom, bolest može samo još više da napreduje i da iz izlečive faze pređe u neizlečivu. Zato je važno raditi preventivne preglede, skrininge, i pri pojavi bilo kakvih tegoba, odmah se javiti lekaru. Tumor raste sporo, pa ako se navedeno uzme u obzir, vremena za izlečenje ima.
Kod većine pacijenata dominira kombinacija krvarenja i promena u crevnom pražnjenju, najčešće u vidu učestalog pražnjenja i kašastih stolica.
Krvarenje je čest simptom tumora završnog dela debelog creva. Krvarenje može biti vidljivo golim okom, u različitim količinama i nijansama crvene boje. Ukoliko je oskudno i nije vidljivo može se otkriti testom na okultno krvarenje.
Ništa nije tragičnije nego proglasiti krvarenje posledicom hemoroidalne bolesti bez adekvatnog pregleda i promašiti potencijalno izlečiv tumor. Oko 50% pacijenata sa rektalnim krvarenjem, svoje tegobe pripisuje hemoroidima, a 75% pacijenata ne pridaje važnost ovom simptomu.
Ostali simptomi su: smena proliva i zatvora, otežano pražnjenje, pojava krvi i/ili sluzi sa ili bez stolice, bol u trbuhu, tup ili u vidu grčeva, nespecifičan i često se zanemari ili bol u čmaru koji je retko posledica tumora, a kada je to razlog onda je tumor ili jako veliki ili jako nisko u samom čmarnom kanalu, zatim palpabilna masa u trbuhu. Od opštih simptoma to su gubitak apetita i telesne težine, malaksalost, anemija. Kod 1/3 pacijenata simptomi traju oko 6 meseci pre nego što se bolest dijagnostikuje.
Srbija po broju obolelih spada u zemlje sa srednjim rizikom oboljevanja. 2006-te godine broj novoobolelih je bio oko 4000. Otprilike svaka deseta osoba obolela i umrla od raka u našoj zemlji, žrtva je malignog procesa lokalizovanog na debelom crevu.
Tumor markeri CEA i CA 19-9. To je biohemijska analiza krvi kojom se dokazuju specifični proteini. Ovaj test nije strogo specifičan za kolorektalni karcinom, jer se povišene vrednosti mogu naći i kod drugih malignih bolesti kao što su karcinom dojke, pluća, želuca, kao i kod bolesnika sa čirom želuca i cirozom jetre. ). CEA je povišen samo u oko 40% pacijenata sa kolorektalnim karcinomom. Njihov značaj je u postoperativnom praćenju obolelih u smislu ponovnog javljanja tumora nakon sprovedenog lečenja (recidiv bolesti).
Prevencija raka debelog creva

rakborba7

Primarna prevencija podrazumeva sprečavanje nastanka oboljenja putem uklanjanja štetnih delovanja ili putem uvođenja pozitivnog ponašanja (stimulisanje pojedinaca na smanjenje prekomerne telesne težine, primenu dijete sa izbacivanjem crvenog mesa, sa što više voća i povrća, ishranom sa dosta žitarica i podsticanjem fizičke aktivnosti). Istraživanja pokazuju da bi se primenom svega što se zna o prevenciji karcinoma mogao sprečiti nastanak do 2/3 slučajeva bolesti.
Sekundarna prevencija tj. rano otkrivanje bolesti, podrazumeva programe skrininga
Tercijerna prevencija podrazumeva očuvanje kvaliteta života i sprečavanje komplikacija bolesti.
Sadašnja strategija skrininga – pregleda zdravih osoba u cilju otkrivanja promena koje prethode bolesti ili bolesti u ranoj fazi kada je ona izlečiva, za osobe od 50-te godine podrazumeva :
1. godisnji FOBT test (TEST NA OKULTNO KRVARENJE)
2. fleksibilna sigmoidoskopija svakih 5 godina
3. FOBT jednom godišnje i fleksibilna sigmoidoskopija svakih 5 godina
4. irigografija sa dvojnim kontrastom svakih 5 godina
5. kolonoskopija svakih 10 godina
6. Faktori rizika
Faktori rizika za pojavu karcinoma su:
Ishrana: zna se da prekomerna telesna težina, masnoće u hrani (posebno životinjske masti), rafinisan šećer i ishrana bogata mesom (posebno crvenim mesom) dovode do češće pojave karcinoma debelog creva.
Starost: rizik od razvoja karcinoma kolona naglo raste posle 40 godine života, a 90% karcinoma se otkrije kod osoba starijih od 50 godina.
Pol kao faktor rizika ima izvestan značaj jer je primećeno veće oboljevanje od karcinoma rektuma kod muškaraca , dok žene češće oboljevaju od karcinoma desnog kolona.
Pušenje je kao faktor rizika za sve malignitete i ovde prisutan, sa naglaskom na uticaj u stvaranju adenomatoznih polipa.
Alkohol (posebno pivo) je kod muškaraca povezano sa pojavom kolorektalnog karcinoma u mlađim godinama i češćom lokalizacijom tumora u završnim delovima creva.
Slaba fizicka aktivnost – skoro je SZO potvrdila da vežbanje smanjuje incidencu oboljevanja karcinomna debelog creva. Svakodnevna, umerena fizička aktivnost podstiče kontrakciju glatkih mišića zida creva, peristaltiku, i time sprečava zatvor, čime se skraćuje vreme kontakta potencijalno kancerogenih supstanci sa ćelijama u sluzokoži creva.

RAK PLUĆA

Rak pluća je najčešći rak kod muškaraca, dok je u samom vrhu i kod žena. Posebno zabrinjava porast ovog oboljenja poslednjih godina kod pripadnika ženskog pola. Od 10 nastalih tumora njih 9 se dovodi u vezu sa pušenjem.

Dnevno popušeni broj cigareta, dužina pušačkog staža kao i rana dob u kojoj se započinje pušiti značajno povećavaju rizik od raka pluća. Uloga pasivnog pušenja danas se smatra značajnim rizikom za nastanak raka pluća kod nepušača. Drugi faktori rizika kao što su aerozagađenje, zračenje i materije kao što su azbest i arsen takođe mogu imati značaja u nastanku ovog oboljenja.

Institut za javno zdralje u Kragujevcu već duži niz godina prati kvalitet vazduha na području Šumadijskog okruga. Kontrola kvaliteta vazduha obuhvata:

* Sistematsko praćenje emisije osnovnih i specifičnih zagađujućih materija poreklom iz stacionarnih izvora (sprovodi se svakodnevno i obuhvata: na 5 mernih mesta određivanje dnevnih koncentracija sumpordioksida, čađi i azotovih oksida, a na 12 mernih mesta određivanje količina ukupnih taložnih materija u okviru kojih se na četiri merna mesta meri prisustvo teških metala (olovo, kadmijum i cink), i
* Kontrolu kvaliteta vazduha poreklom od izduvnih gasova motornih vozila (obavlja se na četiri merna mesta svakog meseca u trajanju od po sedam dana, a vrši se određivanjem koncentracije čađi, azotnih oksida, olova, formaldehida i benzena).


Simptomi
U početnoj fazi bolesti simptomi poput kašlja i boli u grudima, kao i prisustvo krvi u ispljuvku mogu da ukažu na ovo oboljenje. Takođe treba obratiti pažnju i na gubitak težine i oslabljen apetit. U kasnijoj fazi bolesti javljaju se i brojni drugi simptomi kao što su temperatura ili izraženija slabost, anemija. Svakako da svi navedeni simptomi bilo u početnoj ili kasnijoj fazi bolesti ne znače i navedenu bolest, te da pravi uzrok tegoba može ustanoviti samo lekar.

Dijagnostika
Pregled pacijenta započinje se razgovorom, a nakon toga lekar pregleda pluća slušalicama (auskultacija) i drugim utvrđenim postupcima. Pored pluća lekar traži promene i na drugim delovima tela. Ukoliko je potrebno vrši se snimanje rentgenskim zracima.U nastavku dijagnostike obično je neophodno uraditi CT (kompjuterizovana tomografija ili popularno skener), te uzeti uzorke sumnjivog tkiva i to najčešće bronhoskopijom. Ona se izvodi posebno konstruisanim aparatom kojim stručno osoblje uzima uzorak tkiva (biopsija), koji patolog pregleda pod mikroskopom i daje konačan patohistološki nalaz.

Rano otkrivanje
Kod osoba koji su pušači ili su pak izloženi profesionalnom riziku preporučuje se rentgentsko snimanje ili eventualno citološki pregled sputuma (u ispljuvku se traže ćelije tumora) u dogovoru sa izabranim lekarem. Masovno rano otkrivanje u širokoj populaciji sredstvima koja su nam sada na raspolaganju ne daje odgovarajuće rezultate.

rakborba8

Lečenje

Prognoza lečenja zavisi od stadijuma bolesti, opšteg stanja obolelog kao i karakteristika samog tumora. Pojavom ranih simptoma treba se što pre javiti lekaru čime se povećavaju šanse za izlečenje. Treba ipak reći da se rak pluća najčešće otkriva u poodmakloj fazi bolesti i da je najvažije sprečiti pojavu tumora. Najznačajnija mera kojom možemo u velikoj meri smanjiti rizik od nastanka ovog tumora jest izbegavanje pušenja. Mnoge države razvijenog zapada postigle su značajne rezultate u smanjivanju broja pušača (USA-za 40 godina prepolovljen broj) što se očituje smanjivanjem broja oboljenja vezanih za pušenje.

AKO STE PUŠAČ ODMAH PRESTANITE SA TOM RUŽNOM NAVIKOM

SAVETOVALIŠTE ZA ODVIKAVANjE OD PUŠENjA

rakborba9

Osnovna delatnost Savetovališta za odvikavanje od pušenja je pomoć pacijentima pri ostavljanju pušenja. Pušenje cigareta spada u bolesti zavisnosti i mnogo je lakše apstinencijalne simptome proći uz korisne savete dobijene od savetnika. Osnovna ideja ovog metoda je razbijanje pušačke navike i aktivna izmena stila života uvođenjem zdravih navika.

Telefon za informacije: 034 / 504-542


KARCINOM PROSTATE
Karcinom prostate je jedan od najčešćih malignih tumora kod muškaraca. Javlja se kod starijih ljudi, dosta ređe kod sredovečnih. Obično se javlja u zadnjem delu prostate.
Uzrok nastanka
Pravi uzrok nastanka nije poznat. Genetska predispozicija je veoma bitna, tako da se u pojedinim porodicama češće javlja. Postoje pretpostavke da na pojavu raka utiču virusne infekcije: humani papiloma virus, herpes virus i citomegalo virus. Konzumiranje alkohola se javlja kao faktor rizika. Mnogi ljudi koji imaju benigno uvećanje prostate (adenom prostate) se plaše da će da dobiju rak. Nema razloga za strah, jer se adenom i karcinom razvijaju u različitim delovima prostate i njihova pojava nije povezana.

rakborba10
Koje su tegobe?
Veoma dugo karcinom ne daje simptome. Dešavalo se da bolesnik umre od neke druge bolesti, a da se na autopsiji otkrije karcinom prostate. Tegobe su slične kao kod adenoma prostate, samo su jače i ne smanjuju se povremeno. Osnovni simptomi su često mokrenje (polakizurija) i otežano i bolno mokrenje (dizurija). Bolesnik sve teže mokri, čeka na mlaz, koji je tanji, slabiji i isprekidan. Ustaje noću da mokri i uopšte češće mokri. Ubrzo se nadovezuje infekcija pa se uz jak bol i pečenje pri mokrenju, javlja i zamućena i krvava mokraća.
Komplikacije
Komplikacije su infekcija, hematurija, retencija mokraće i metastaze.
• Infekcija obično zahvata bešiku. Bolesnik ima bol i pečenje pri mokrenju.
• Akutna retencija mokraće je prestanak mokrenja. Bolesnik ima jak nagon na mokrenje, ne mokri ili ide po koja kap, a iznad stidne kosti se javlja izbočenje. Posle nekoliko kateterizacija može da nastane spontano mokrenje ili nastaje trajna retencija.
• Hematurija je prisustvo krvi u mokraći. Stepen krvarenja može da bude različit. Hematurija može da dovede do zastoja mokraće ili zapaljenja.
• Metastaze su najčešće u kostima karlice i kičmi. Kada dođe do njih bolesnik oseća bolove u kostima i dolazi do znatnog gubitka telesne težine.
Dijagnoza
Rektalnim pregledom prostate prstom (digitorektalni pregled) nalazi se, u početku, na uglavnom uvećanoj prostati jedan, bezbolni čvor. Kasnije se pipa kvrgava, čvornovata prostata. Visoke su vrednosti prostata specifičnog antigena (PSA) u krvi. Doduše PSA može biti povišen i kod drugih bolesti prostate. Intravenska urografija (snimanje sa kontrastom) može poslužiti za procenu bolesti. Takođe je koristan i ultrazvuk prostate sa biopsijom sumnjivih mesta.
LABORATORIJA:
Veliki značaj imaju i laboratorijske analize. PSA (specifični antigen prostate)- može da ukaže, sa priličnom tačnošću na postojanje ili odsustvo karcinoma prostate. Otkriće PSA i njegova upotreba u kliničkoj praksi je značajno doprinela ranijem otkrivanju karcinoma prostate.

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir 

11. decembar – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

Svеtsкi AIDS dаn: tеstirај sе nа HIV јеr је vаžnо dа znаš

hi1

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih - 08.11.2017.


 Oktobar-mesec pravilne ishrane i 16. Oktobar-Svetski dan hrane


IZVEŠTAJ, KAMPANjA: SVETSKI DAN SRCA-29.09.2017.god.

KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


  Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih

Kampanja „Zaštitimo se od gripa” 16. oktobar – 20. oktobar 2017 

Grip Page 1


 Svetski dan hrane i Oktobar – mesec pravilne ishrane 


 Svеtsкi dаn srcа 29. sеptеmbаr 2017. gоdinе „Ојаčајtе svојe srcе”

Dan srca 2017


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2017. godine 


 Konferencija povodom SVETSKOG DANA SRCA


 Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2017. godine

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ KAMPANJI: SVETSKI  DAN BEZ DUVANSKOG DIMA-31. MAJ 2017. GOD.  

POSTER 2017 logo MZ i Batut

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Izveštaj o sprovedenoj kampanji: Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj, 2017.god.

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA-31.MAJ 2017.  

 Izveštaj sa manifestacije - Dan sećanja  na preminule od AIDS-a

hiv-izv1

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM 21-OG. MAJA –  DAN SEĆANJA  NA PREMINULE OD AIDS-A

 

POVIŠEN KRVNI PRITISAK-TIHI UBICA

Svetski dan borbe protiv hipertenzije-17. maj 2016. godine

srce-hiper

MEĐUNARODNI DAN PORODICE

Najava događaja povodom Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj 

Izveštaj sa manifestacije "Budi i ti promoter zdravlja"

BUDI I TI PROMOTER ZDRAVLJA - 24.4.2017.godine

XII nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO "Vakcine štite" 24-30.4. 2017. godine

kalendar imunizacije500

„Depresija – hajde da razgovaramo”

Poster svetski dan zdravlja 2017

Obeležavanje 9. marta Svetskog dana bubrega

„Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”

Poster Svetski dan bubrega 2017-1

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE „DA SE NIKO NE ZAPOSTAVI“ 

tuber1

22. mart Svetski dan voda

danvoda

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

rakborba1

 

28. februar, Međunarodni dan retkih bolesti

ret1

„MI MOŽEMO, JA MOGU” - 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2017.

nsmail-1-300

Nacionalni dan bez duvanskog dima-31.01.2017.god.

plakat KPP 2017 250

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  22. - 28. januar

poster hpv350

 

1. decembar "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

2016HIV poster 01 350

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti– 14. novembar 2016. godine

dbts-1-14.11

OKTOBAR, MEĐUNARODNI MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE

images

OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE

DSCN4546-mm

1. OKTOBAR-MEĐUNARODNI DAN STARIJIH OSOBA

DSCN4490

SVETSKI DAN SRCA-29.09.2016.godine

Volite svoje srce 120


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2016. godine

images


 КАМПАЊА-ДАЈ ПЕДАЛУ РАКУ 


 "NE DOZVOLITE DA VAS ČVOROVI VEŽU U ČVOR!"

WLAD KG 2016n

Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2016. godine

mladi1

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2016.godine

dojenje1


Svеtsкi dаn hеpаtitisа 28. јul 2016.godine

 hepat1

Zika virusna infekcija

zika2

Nајbоlji liкоvni i litеrаrni rаdоvi u окviru XXVI Nеdеljе zdrаvljа ustа i zubа 2016. gоdinе „Оsmеhni sе zdrаvо”

osmehni-se

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

poruka-nade

Međunarodni dan izbeglica-20.jun 2016. godine

Svetski dan bez duvanskog dima

POSTERBEBAm

Svetski dan borbe protiv hipertenzije 17. maj 2016. godine

XXVI Nedelja zdravlja usta i zuba 2016. godine

zub1

MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA PREMINULE OD SIDE

Poster-m

EVROPSKA NEDELJA IMUNIZACIJE  Prevencija. Zaštita. Imunizacija. 

nim3

7. APRIL-SVETSKI DAN ZDRAVLjA „POBEDI DIJABETES”

Tribina posvećena najnovijim
dostignućima u dijagnostici,
lečenju i prevenciji limfoma

limformisi se


 SVETSKI DAN VODA 22. mart 2016. godine 

 

wwd2016-450x230  

Саопштење Института
за јавно здравље Србије
„Др Милан Јовановић Батут“
поводом текста објављеног
у дневном листу“ Курир“,
дана 14.3.2016. године,
под насловом -
ВАКЦИНЕ ЗА БЕБЕ ИЗАЗИВАЈУ
АУТИЗАМ, БОЛЕСТИ И СМРТ:
Америка платила
3 милијарде одштете


 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

„ZAJEDNO PROTIV TUBERKULOZE“

tub1

SVETSKI DAN BUBREGA 10.MART 2016.godine

bub1

SVETSKI DAN RETKIH BOLESTI 29. februar 2016. godine

retkebol1

Zika virusna infekcija 

Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа, 31. јаnuаr

Duvan1

 

Deseta Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
(24.-30. januar 2016)

grlic1 

 

Kalendar zdravlja

kalendar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon