Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

Prehlada i grip

grip1

Ovogodišnja sezona gripa ima uobičajeni tok. I dalje se registruje nizak intenzitet aktivnosti virusa gripa i sporadična rasprostranjenost što je očekivano za ovaj period godine.

Od početka sezone nadzora do sada je Institutu za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut” prijavljeno 43.388 obolelih od oboljenja sličnih gripu, što predstavlja nešto manji broj obolelih u odnosu na isti period prošle sezone. Zaključno sa 18.1.2016. godine, kod 9 obolelih je potvrđena infekcija virusom gripa, i to kod osmoro obolelih dokazan je virus influence A(H1)pdm09, a kod jednog pacijenta tip B. Nijedna osoba nije bila vakcinisana protiv gripa, a kod jedne osobe vakcinalni status je nepoznat. Potvrđeni slučajevi su sa teritorije Grada Beograda, Pčinjskog, Južnobačkog i Zlatiborskog okruga.

S obzirom na karakteristike prenosa virusa gripa, pored preporuka za jačanje imuniteteta, preporučuju se opšte mere prevencije: držanje odstojanja od najmanje jedan metar od drugih osoba, higijena disajnih puteva (pokrivanje nosa i usta prilikom kašljanja i kijanja papirnatom maramicom koju odmah nakon upotrebe treba baciti, a ruke oprati tekućom vodom i sapunom), higijena ruku i provetravanje prostorija. Osobama sa blagim oblikom bolesti, uz konsultaciju lekara, preporučuje se izolacija i nega kod kuće do oporavka, uz maksimalno ograničavanje svih kućnih i drugih kontakata.

Najefikasnija mera prevencije gripa je vakcinacija i preporučuje se prvenstveno svim osobama koje su u povećanom riziku od razvoja komplikacija.

Prehlada je najčešća zarazna bolest u svetu!
Grip je bolest vrlo slična prehladi. Ponekad su simptomi isti, ali često jačeg intenziteta i dugotrajniji. I prehladu i grip uzrokuju virusi. Virusi prehlade i gripa napadaju nos, nosne sinuse, grlo i gornje disajne puteve (grlo i bronhije). Oni se prenose kapljicama zagađenim virusima, koje u okolinu dospevaju kašljanjem, kijanjem ili govorom, a u organizam ulaze udisanjem ili preko sluznice nosnica, grla ili očiju.
SIMPTOMI PREHLADE
Iako se prehlade posebno boje stariji i bolesnici sa oslabljenom imunitetom, otprilike polovina populacije prehladi se jednom godišnje, i to najčešće tokom jesenjih i prolećnih meseci.
grip2

Šta je prehlada?
Uobičajeno simptomi prehlade traju pet do sedam dana, a ukoliko potraju duže ili se jave jači bolovi u zglobovima ili temperatura iznad 39 koja traje duže od 48 sati, javite se lekaru. Uzročnici prehlade šire se dodirom i u kapljicama sluzi vazduhom nakon što ih iskašlje, iskija ili čak izdahne zaražena osoba. Simptomi prehlade počinju dan-dva nakon kontakta s virusom koji zahvata najčešće sinuse i grlo, a može se spustiti i na grlo i bronhije. Uobičajeno, ovi simptomi traju 5-7 dana, a ukoliko potraju duže ili se jave jači bolovi u zglobovima ili temperatura iznad 39°C koja traje duže od 48 sati, potrebno je javiti se doktoru, jer je moguće da je došlo do razvitka dodatne infekcije bakterijama ili se radi o gripu.

SIMPTOMI GRIPA
Simptomi kod klasičnog gripa nastupaju naglo, za nekoliko sati, sa visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, i jakom iznemoglošću. Glavna razlika između gripa i prehlade (osim u uzročnicima) leži u intenzitetu bolesti. Grip (ili influenca) je akutna bolest disajnog sistema izazvana virusima influence tipa A, B, a ređe i tipa C. Simptomi gripa su slični simptomima prehlade, samo što su izraženiji i duže traju. Simptomi kod gripa nastupaju naglo (unutar par sati) s visokom temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, i jakom iznemoglošću koja baca ljude u krevet. Osim nekoliko dana izostanka s posla ili iz škole, glavni problem kod gripa su komplikacije od kojih je dosta česta i opasna upala pluća. Kod gripa je, za razliku od prehlade, jako izražen sezonski karakter. Virus gripa ima i sposobnost mutiranja što umnogome otežava prevenciju i lečenje. Naime, na površini virusa se nalazi nekoliko tzv. antigena koji iz sezone u sezonu mutiraju, mešaju se i ponovno kombinuju, pa je potrebno svake godine izrađivati novu vakcinu od antigena koje Svetska zdravstvena organizacija preporuči kao verovatne za nadolazeću sezonu.
KOMPLIKACIJE
Najčešće komplikacije gripa su: virusno ili bakterijsko zapaljenje pluća (pneumonija), upala mišića (miozitis), oboljenja centralnog nervnog sistema, problemi sa srcem uključujući srčani napad, upala srčanog mišića, zapaljenje srčane kese (perikarditis). Još neke od komplikacija gripa su infekcija uva i sinusa, pogoršavanje hroničnih bolesti kao što su: srčana insuficijencija, astma ili dijabetes. Kod dece je česta pojava dehidratacije kao komplikacije gripa.
Osobe sa najvećim rizikom od pojave komplikacija gripa su: odrasli preko 50 godina starosti, deca uzrasta od 6 meseci do 4 godine, stanovnici staračkih domova, trudnice, odrasli i deca sa hroničnim plućnim i drugim bolestima poput astme, hroničnog bronhitisa, dijabetsa, osobe sa oslabljenim imunim sistemom (HIV/AIDS), kao i osobe na imunosupresivnoj terapiji i hemioterapiji. Ako se kod vas jave simptomi poput upornog kašlja koji ne prestaje, groznice, bolova u grudima pri disanju, naročito ako se oni jave nakon pojave gripa, trebalo bi da se obratite lekaru.

OJAČAJTE IMUNITET
Dovoljan unos proteina, kao i voća i povrća najjednostavniji je način za poboljšanje imuniteta. Osobe koje ne jedu meso, poput vegeterijanaca ili onih koji su na dijeti koja ga isključuje, imaju slabiji imunitet. Limun i jabuke moraju postati obavezan deo svakodnevnog menija.
Dnevna doza probiotika smanjuje rizik od prehlada, ali i njihovo trajanje. Kalcijum u mlečnim proizvodima odlična je pomoć u dijeti, održava čvrstoću kostiju i nivo mišićne mase, ali i pomaže pri sagorevanju masti.
Med povećava prirodnu otpornost organizma od bolesti jačajući imunološki sastav, i nadopunjuje sa lekovitim napitcima, kao što su biljni čajevi.

PREVENCIJA I VAKCINACIJA
• izbegavajte boravak u zatvorenim prostorijama gde ima mnogo ljudi,
• izbegavajte bliski kontakt sa osobama koje imaju prehladu ili grip, pogotovo prvih dana,
• često pranje ruku, a naročito posle rukovanja ili dodira sa predmetima koje je upotrebljavala bolesna osoba,
• držanje ruku dalje od nosa ili očiju,
• ako su deca prehlađena ili imaju grip, nakon igre oprati njihove igračke,
• provetravajte prostorije u kojima se boravi,
• obogatiti ishranu svežim voćem i povrćem,
• vakcinisati se protiv gripa.


VAKCINACIJA PROTIV GRIPA
Najbolji način prevencije protiv gripa je vakcinacija, a vakcinisati se treba svake godine, jer virusi gripa vrlo brzo mutiraju, pa se zbog zaštite od novih tipova gripa svake godine razvijaju nove vakcine.
Vakcina ne može izazvati grip, ali se možete nekoliko dana osećati bolesno i slabo ili čak imati blago povišenu temperaturu, jače reakcije izuzetno su retke. Na mestu uboda mogu su pojaviti bol, otok i crvenilo koje u pravilu nestaju posle dva dana.
Kome se vakcinacija preporučuje?
Zbog komplikacija koje mogu biti posledica gripa vakcinacija se preporučuje:
• osobama starijim od 65 godina,
• svim hroničnim bolesnicima, posebno odraslima i deci starijoj od 6 meseci sa hroničnim bolestima srca i pluća, pa tako i onima koji imaju astmu,
• zdravstvenim radnicima i svima onima koji se brinu za hronične bolesnike, starije osobe i decu,
• zaraženima HIV-om,
• ženama koje planiraju trudnoću i koje će biti trudne više od 3 meseca u sezoni gripa,
• deci starijoj od 6 meseci na kontinuiranoj terapiji lekovima koji sadrže acetilsalicilnu kiselinu.
grip3

Kome se vakcinacija NE preporučuje?
• osobama koje su alergične na bilo koju komponentu vakcine,
• osobama koje imaju neku akutnu bolest, temperaturu ili se opšte ne osećaju dobro.

LEČENjE
• uzimati dosta tečnosti,
• odmarati se,
• provetravati prostoriju i ovlaživati vazduh u prostoriji u kojoj boravite,
• uzmati bezreceptne preparate i pomoćna sredstva – nisu lekovi koji leče virusnu infekciju, ali mogu pomoći da se lakše prebrodi grip i prehlada,
• ne uzimati antibiotike po sopstvenom nahođenju. Prehlada i grip su virusne bolesti i antibiotici ne mogu pomoći. Tek ako se jave komplikacije kao što su bakterijska infekcija sinusa, uva, bronhitis, upala pluća lekar će, ako je potrebno, propisati antibiotik.
OVO MOŽETE I SAMI!
Preporučuje se puno svežeg voća i povrća ishrani zbog sadržaja biljnih vlakana, vitamina, minerala i antioksidansa!
Od važnosti je unositi vitamine A, C, E, cinka, selena i bakra. Važno je unositi i dovoljne količine tečnosti, zbog sprečavanja dehidracije i vlaženja sluznice nosa i grla, kao i oslobađanja sluzi koja može dovesti do začepljenja disajnih puteva. Poseban značaj se pridaje toploj supi, jer ona podstiče lučenje sluzi i skraćuje vreme zadržavanja virusa na sluznici.
Korisni su i topli čajevi (nana, majčina dušica, kamilica, šipak) uz dodatak meda, limunade jer vlaže sluznicu i ublažavaju bolove. Med je stari isprobani lek kod bolesti disajnog puta, a njegovo delovanje značajno mogu poboljšati dodaci propolisa i matične mleči.
KADA SE JAVITI LEKARU?
Kada se jave simptomi prehlade ili gripa ne mora se odmah ići lekaru, pogotovo ako ste inače zdravi i opšte se osećate relativno dobro.
Ipak, posetite lekara u slučaju ako:
• ako se simptomi pogoršaju,
• ako simptomi traju duže od nekoliko dana,
• ako ste se osećali malo bolje, pa su se nakon toga javili ozbiljniji simptomi kao što je mučnina, povraćanje, visoka temperatura, drhtavica, bolovi u grudima, kao i kašalj praćen gustim žuto-zelenim ispljuvkom,
• ako ste hronični, plućni ili srčani bolesnik.
Preporuke:

- hronični bolesnici
- starije osobe
- trudnice
- zdravstveni radnici
- POSTERI

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir 

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ KAMPANJI: SVETSKI  DAN BEZ DUVANSKOG DIMA-31. MAJ 2017. GOD.  

POSTER 2017 logo MZ i Batut

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Izveštaj o sprovedenoj kampanji: Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj, 2017.god.

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA-31.MAJ 2017.  

 Izveštaj sa manifestacije - Dan sećanja  na preminule od AIDS-a

hiv-izv1

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM 21-OG. MAJA –  DAN SEĆANJA  NA PREMINULE OD AIDS-A

 

POVIŠEN KRVNI PRITISAK-TIHI UBICA

Svetski dan borbe protiv hipertenzije-17. maj 2016. godine

srce-hiper

MEĐUNARODNI DAN PORODICE

Najava događaja povodom Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj 

Izveštaj sa manifestacije "Budi i ti promoter zdravlja"

BUDI I TI PROMOTER ZDRAVLJA - 24.4.2017.godine

XII nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO "Vakcine štite" 24-30.4. 2017. godine

kalendar imunizacije500

„Depresija – hajde da razgovaramo”

Poster svetski dan zdravlja 2017

Obeležavanje 9. marta Svetskog dana bubrega

„Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”

Poster Svetski dan bubrega 2017-1

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE „DA SE NIKO NE ZAPOSTAVI“ 

tuber1

22. mart Svetski dan voda

danvoda

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

rakborba1

 

28. februar, Međunarodni dan retkih bolesti

ret1

„MI MOŽEMO, JA MOGU” - 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2017.

nsmail-1-300

Nacionalni dan bez duvanskog dima-31.01.2017.god.

plakat KPP 2017 250

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  22. - 28. januar

poster hpv350

 

1. decembar "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

2016HIV poster 01 350

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti– 14. novembar 2016. godine

dbts-1-14.11

OKTOBAR, MEĐUNARODNI MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE

images

OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE

DSCN4546-mm

1. OKTOBAR-MEĐUNARODNI DAN STARIJIH OSOBA

DSCN4490

SVETSKI DAN SRCA-29.09.2016.godine

Volite svoje srce 120


  KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2016. godine

images


 КАМПАЊА-ДАЈ ПЕДАЛУ РАКУ 


 "NE DOZVOLITE DA VAS ČVOROVI VEŽU U ČVOR!"

WLAD KG 2016n

Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2016. godine

mladi1

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2016.godine

dojenje1


Svеtsкi dаn hеpаtitisа 28. јul 2016.godine

 hepat1

Zika virusna infekcija

zika2

Nајbоlji liкоvni i litеrаrni rаdоvi u окviru XXVI Nеdеljе zdrаvljа ustа i zubа 2016. gоdinе „Оsmеhni sе zdrаvо”

osmehni-se

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

poruka-nade

Međunarodni dan izbeglica-20.jun 2016. godine

Svetski dan bez duvanskog dima

POSTERBEBAm

Svetski dan borbe protiv hipertenzije 17. maj 2016. godine

XXVI Nedelja zdravlja usta i zuba 2016. godine

zub1

MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA PREMINULE OD SIDE

Poster-m

EVROPSKA NEDELJA IMUNIZACIJE  Prevencija. Zaštita. Imunizacija. 

nim3

7. APRIL-SVETSKI DAN ZDRAVLjA „POBEDI DIJABETES”

Tribina posvećena najnovijim
dostignućima u dijagnostici,
lečenju i prevenciji limfoma

limformisi se


 SVETSKI DAN VODA 22. mart 2016. godine 

 

wwd2016-450x230  

Саопштење Института
за јавно здравље Србије
„Др Милан Јовановић Батут“
поводом текста објављеног
у дневном листу“ Курир“,
дана 14.3.2016. године,
под насловом -
ВАКЦИНЕ ЗА БЕБЕ ИЗАЗИВАЈУ
АУТИЗАМ, БОЛЕСТИ И СМРТ:
Америка платила
3 милијарде одштете


 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

„ZAJEDNO PROTIV TUBERKULOZE“

tub1

SVETSKI DAN BUBREGA 10.MART 2016.godine

bub1

SVETSKI DAN RETKIH BOLESTI 29. februar 2016. godine

retkebol1

Zika virusna infekcija 

Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа, 31. јаnuаr

Duvan1

 

Deseta Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
(24.-30. januar 2016)

grlic1 

 

Kalendar zdravlja

kalendar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon