Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

U letnjim mesecima u našoj zemlji povećana je aktivnost zmija.Pri kretanju područjima u kojima ima zmija, treba nositi čvrstu obuću i što čvršće, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešća mesta ujeda.

BEZ NAGLIH POKTRETA, SAMO SE UDALJITE

Za početak da nas zmija ne bi ujela, najbitnije je paziti gde stajemo i šta hvatamo rukama.

Zmije koje se mogu naći u Srbiji obično nisu otrovne i ne predstavljaju opasnost po čoveka, a izuzetak su poskok i šarka, koje nastanjuju predele južno od Save i Dunava, odnosno, brdsko-planinske predele i kamenjare, a u ravničarskim krajevima, uglavnom su zmije koje nisu otrovne, mada nije isključena ni pojava otrovnica. Zmije kod nas mogu da porastu 1,5 ili čak i 2 metra, pa zbog toga deluju zastrašujuće. Mada od naših otrovnica (poskoka i šarke), ne preti neminovna smrtna opasnost, piše na sajtu Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović", koje apeluje na sve medije i građane da ne šire paniku.
Otrovnice se od drugih zmija vrlo lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cik-cak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.

Ako slučajno naiđete na zmiju, pre svega ne treba da paničite i pravite nagle pokrete. Napravite korak, dva polako unazad i obiđite je. Ako ne pokušate da je uhvatite rukama, ili ne stanete na nju, zmija vas neće ujesti.

Ako se sa zmijom nađete "oči u oči" u vašem stanu ili dvorištu, najbolje je da pozovete dežurnu stručnu veterinarsku službu, ili specijalnu službu za hvatanje zmija koja se nalazi na Prirodno - matematičkom fakultetu.
Ali ako ste se sa zmijom suočili negde pored reke, ili u prirodi, samo je zaobiđite. Jer ta zmija nije došla kod nas, nego mi kod nje, u njeno prirodno stanište i ne treba da je uznemiravamo.

KAKO PREPOZNATI UJED OTROVNICE?


Ujed otrovnice poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od šest do deset milimetara, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije po nekad nanesu i takozvani suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi).

Simtomi su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijarea, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima su mogući i masovni otoci. Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu, praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na koje je ujed : izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, ili ako je ujed lociran na glavi i vratu.
Od prve pomoći treba primeniti istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati, jer postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikro-ranica, preko koje otrov može ući u krvotok. Otrov koji se zadržao na površini kože treba obrisati suvim ubrusom (otrov ne može da prodre kroz neoštećenu kožu).
Ujedeno mesto po mogućstvu tretirati hladnim oblogama. Osobi koju je ujela zmija treba dati što više tečnosti, najbolje vode. Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvoljeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećanja propustljivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalje od mesta ujeda.
Izuzetno je važno i da se osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulaciju krvi (i limfe) kroz organizam i doprinose širenju toksina kroz organizam.
Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada je osoba znatno udaljena od naseljenog mesta), može se primeniti i podvezivanje, ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu). Podvezivanje se vrši uz oprez, jer se u slučaju neadekvatne podveske ili dužeg zaustavljanja krvotoka može naneti šteta veća od one koju bi prouzrokovao otrov.
Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i slično, nego trakaste komade tkanine (na primer, zavoj). Cilj podvezivanja nije potpuno prekidanje cirkulacije iznad ujedenog mesta, nego njeno usporavanje, relativno ravnomerno raspoređenim pritiskom na većoj površini. Podvesku povremeno treba otpuštati (na oko 20 minuta), pa ponovo umereno pritezati. Nakon ukazane prve pomoći osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove, gde će biti na odgovarajući način pregledana i zbrinuta.
Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo lekar. Samoinicijativno davanje seruma van zdravstvene ustanove nije preporučljivo: moguća je pojava anafilaktičkog šoka, usled kojeg može doći do smrtnog ishoda, i to u roku od nekoliko minuta.
Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Na otrov su osetljivija deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav, odrastao čovek se od ujeda, uglavnom potpuno oporavi i uglavnom ne oseća nikakve posledice.
Kako lekarska pomoć nije uvek dostupna, preventivne mere su, ipak najbitnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnih zmija.


AKO VAS UJEDE ZMIJA, ZA KOJU MISLITE DA JE OTROVNA, POTREBNO JE PRIMENITI MERE PRVE POMOĆI I ODMAH SE OBRATITE NAJBLIŽOJ ZDRAVSTVENOJ USTANOVI KAKO BI MOGLA DA VAM DA PROTIVOTROV.


KARAKTERISTIKE ZMIJA U NAŠOJ ZEMLJI

U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih tri pripadaju porodici ljutica (viperidae), a 7 familiji smukova (colubridae).

OTROVNE ZMIJE

POSKOK je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji, prosečno je dug 60 do 70 centimetara, ali može dostići i do 100 centimetara, ali takvi primerci su retki.
Jasna karakteristika koja ga izdvaja od drugih zmija koje žive na teritoriji Srbije je izražen rog na vrhu glave , izrasline kože i tkiva. Leti su veoma aktivni.
Uglavnom naseljavaju topla mesta i osunčana staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće je aktivna preko dana. Može se popeti i na drveće visine do dva metra.

zmi2

ŠARKE su uglavnom duge 50 do 70 centimetara. Mužjaci su obično svetlosivi, a ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela.
Šarka uglavnom naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskom delu, obično mesta oko očuvanih hrastovih šuma i močvara, dok u planinama naseljava uglavnom delove oko šuma smrče i jele, kao i otvorena staništa iznad šumske granice.

zmi1

Južno od Save i Dunava, balkanska šarka naseljava brdsko-planinska područja, a nađena je na Kopaonoku, Staroj planini, Vlasinskoj Visoravni, Šar planini, Prokletijama, ali i severno, na Fruškoj gori.
ŠARGAN, koji spada u vrstu šarke, najmanja je Evropska otrovnica. Prosečno porastu 30 do 40 centimetara, a retko i do 60.
Osnovna boja šargana je svetlo siva do svetlo braon, u zavisnosti od pola, a sa jasno izraženom cik-cak šarom, koja je obično tamno braon ili sivkasta. bočno, duž dela nalaze se braon ili crne tufne.
Naseljava visokoplaninske pašnjake i livade iznad 1.500 metara nadmorske visine. U Srbiji je ova vrsta veoma ograničeno rasprostranjena, i do sada je poznato da naseljava pojedina staništa na Prokletijama i Šar planini.

zmi3

NEOTROVNE ZMIJE

Zmije koje se sreću u ravničarskim područjima Srbije su uglavnom neotrovne i bezopasne, ako se izuzme nekoliko lokaliteteta u Vojvodini u kojima ima i šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu, ribarice i belouške. Sve ove vrste mogu da porastu do 1,5 metara, pa i do 2 metra. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih, a ljudi je zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po drveću i kućama.
Od neotrovnih zmija u Srbiji se često sreću, nekoliko podvrsta smukova, Eskuplapov, stepski i četvoroprugi smuk, zatim smukulja, belouška, šilac i ribarica.
RIBARICA, ili rečna zmija u Srbiji se još naziva potočara. Pretežno se hrani manjim ribama. Zbog njenih šara, naziva se i kockasta vodenjača.
Za razliku od belouške, kojoj je srodna, nema mrlje u zadnjem delu glave. Glava joj je trouglasta i izdužena, a gornja strana tela joj je svetlomrka ili maslinasto zelenkasta sa tamnim kvadratastim šarama. Dostiže veličinu do jednog metra. Živi najčešće u tekućim vodama sa brzim tokom.

zmi4

ŠILAC, zmija čija se dužina kreće od 100 do 130 centimetar, jedna je od najbržih zmija na našim prostorima, ali se češće sreće u Hrvatskoj, nego u Srbiji.
Prepoznatljiva je po vitkom telu, na kojem je glava jasno istaknuta i ima dugačak rep. Živi na području jadranske obale, a voli i suva staništa i stenovita područja s gustom vegetacijom, kamenjare, pašnjake, oranice.

zmi5

BELOUŠKA, ili barska zmija, najčešće poraste do 1 metar, ali može da dostigne i 2 do 3 metra dužine.
Iza glave ima po jednu svetlu mrlju sa svake strane. Glava joj je trouglasta, sa zaobljenom njuškom. Boja tela varira, uglavnom je sa gornje strane siva sa crnim mrljama, dok je donja bela. Živi u mirnim, sporotekućim vodama, a može se naći i po ljudskim naseljima, naročito oko staja.

zmi6

SMUKULJA, poznata i kao lažna šarka, vrsta je neotrovne zmije koja živi u mnogim delovima Evrope. Dugačka je oko 70 centimetara i obično je smeđe boje, sa dva reda pruga, koje se spajaju na glavi.
Često živi na grmovitim, stenovitim padinama i obroncima klisura, a najčešće u suvim staništima.
SMUK, je neotrovna zmija koja se može naći širom Evrope i gotovo svim delovima Srbije. Dostiže dužinu i do 1,5 metara, ali može da naraste i preko 2 metra.
Naseljava svetlo belogorične šume i suva staništa, kao što su stene, kamenjari i ruševine. Može se naći u predelima sa grmljem i visokom travom. Dobar je penjač i može se često videti na drveću.

zmi7

KAKO POSTUPITI SA LJUBIMCEM KOJEG JE UJELA ZMIJA?

Odmah ga odvesti u najbližu veterinarsku ustanovu kako bi se primenila odgovarajuća terapija.

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir 

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ KAMPANJI: SVETSKI  DAN BEZ DUVANSKOG DIMA-31. MAJ 2017. GOD.  

POSTER 2017 logo MZ i Batut

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Izveštaj o sprovedenoj kampanji: Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj, 2017.god.

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA-31.MAJ 2017.  

 Izveštaj sa manifestacije - Dan sećanja  na preminule od AIDS-a

hiv-izv1

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM 21-OG. MAJA –  DAN SEĆANJA  NA PREMINULE OD AIDS-A

 

POVIŠEN KRVNI PRITISAK-TIHI UBICA

Svetski dan borbe protiv hipertenzije-17. maj 2016. godine

srce-hiper

MEĐUNARODNI DAN PORODICE

Najava događaja povodom Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj 

Izveštaj sa manifestacije "Budi i ti promoter zdravlja"

BUDI I TI PROMOTER ZDRAVLJA - 24.4.2017.godine

XII nedelja imunizacije u Evropskom regionu SZO "Vakcine štite" 24-30.4. 2017. godine

kalendar imunizacije500

„Depresija – hajde da razgovaramo”

Poster svetski dan zdravlja 2017

Obeležavanje 9. marta Svetskog dana bubrega

„Bubrezi i gojaznost – zdravi stilovi života za zdrave bubrege”

Poster Svetski dan bubrega 2017-1

SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE „DA SE NIKO NE ZAPOSTAVI“ 

tuber1

22. mart Svetski dan voda

danvoda

MART - MESEC BORBE PROTIV RAKA

rakborba1

 

28. februar, Međunarodni dan retkih bolesti

ret1

„MI MOŽEMO, JA MOGU” - 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2017.

nsmail-1-300

Nacionalni dan bez duvanskog dima-31.01.2017.god.

plakat KPP 2017 250

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  22. - 28. januar

poster hpv350

 

1. decembar "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

2016HIV poster 01 350

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti– 14. novembar 2016. godine

dbts-1-14.11

OKTOBAR, MEĐUNARODNI MESEC BORBE PROTIV RAKA DOJKE

images

OKTOBAR-MESEC PRAVILNE ISHRANE

DSCN4546-mm

1. OKTOBAR-MEĐUNARODNI DAN STARIJIH OSOBA

DSCN4490

SVETSKI DAN SRCA-29.09.2016.godine

Volite svoje srce 120


  KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2016. godine

images


 КАМПАЊА-ДАЈ ПЕДАЛУ РАКУ 


 "NE DOZVOLITE DA VAS ČVOROVI VEŽU U ČVOR!"

WLAD KG 2016n

Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2016. godine

mladi1

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2016.godine

dojenje1


Svеtsкi dаn hеpаtitisа 28. јul 2016.godine

 hepat1

Zika virusna infekcija

zika2

Nајbоlji liкоvni i litеrаrni rаdоvi u окviru XXVI Nеdеljе zdrаvljа ustа i zubа 2016. gоdinе „Оsmеhni sе zdrаvо”

osmehni-se

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

poruka-nade

Međunarodni dan izbeglica-20.jun 2016. godine

Svetski dan bez duvanskog dima

POSTERBEBAm

Svetski dan borbe protiv hipertenzije 17. maj 2016. godine

XXVI Nedelja zdravlja usta i zuba 2016. godine

zub1

MEĐUNARODNI DAN SEĆANJA NA PREMINULE OD SIDE

Poster-m

EVROPSKA NEDELJA IMUNIZACIJE  Prevencija. Zaštita. Imunizacija. 

nim3

7. APRIL-SVETSKI DAN ZDRAVLjA „POBEDI DIJABETES”

Tribina posvećena najnovijim
dostignućima u dijagnostici,
lečenju i prevenciji limfoma

limformisi se


 SVETSKI DAN VODA 22. mart 2016. godine 

 

wwd2016-450x230  

Саопштење Института
за јавно здравље Србије
„Др Милан Јовановић Батут“
поводом текста објављеног
у дневном листу“ Курир“,
дана 14.3.2016. године,
под насловом -
ВАКЦИНЕ ЗА БЕБЕ ИЗАЗИВАЈУ
АУТИЗАМ, БОЛЕСТИ И СМРТ:
Америка платила
3 милијарде одштете


 SVETSKI DAN BORBE PROTIV TUBERKULOZE

„ZAJEDNO PROTIV TUBERKULOZE“

tub1

SVETSKI DAN BUBREGA 10.MART 2016.godine

bub1

SVETSKI DAN RETKIH BOLESTI 29. februar 2016. godine

retkebol1

Zika virusna infekcija 

Nаciоnаlni dаn bеz duvаnsкоg dimа, 31. јаnuаr

Duvan1

 

Deseta Evropska nedelja prevencije raka grlića materice
(24.-30. januar 2016)

grlic1 

 

Kalendar zdravlja

kalendar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon