Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

U letnjim mesecima u našoj zemlji povećana je aktivnost zmija.Pri kretanju područjima u kojima ima zmija, treba nositi čvrstu obuću i što čvršće, duge pantalone, i strogo voditi računa o tome gde se spuštaju ruke i gde se staje ili seda, pošto su noge i ruke najčešća mesta ujeda.

BEZ NAGLIH POKTRETA, SAMO SE UDALJITE

Za početak da nas zmija ne bi ujela, najbitnije je paziti gde stajemo i šta hvatamo rukama.

Zmije koje se mogu naći u Srbiji obično nisu otrovne i ne predstavljaju opasnost po čoveka, a izuzetak su poskok i šarka, koje nastanjuju predele južno od Save i Dunava, odnosno, brdsko-planinske predele i kamenjare, a u ravničarskim krajevima, uglavnom su zmije koje nisu otrovne, mada nije isključena ni pojava otrovnica. Zmije kod nas mogu da porastu 1,5 ili čak i 2 metra, pa zbog toga deluju zastrašujuće. Mada od naših otrovnica (poskoka i šarke), ne preti neminovna smrtna opasnost, piše na sajtu Srpskog herpetološkog društva "Milutin Radovanović", koje apeluje na sve medije i građane da ne šire paniku.
Otrovnice se od drugih zmija vrlo lako razlikuju: duž smeđih ili sivih leđa imaju tamnu cik-cak šaru. Šarke mogu biti i potpuno crne.

Ako slučajno naiđete na zmiju, pre svega ne treba da paničite i pravite nagle pokrete. Napravite korak, dva polako unazad i obiđite je. Ako ne pokušate da je uhvatite rukama, ili ne stanete na nju, zmija vas neće ujesti.

Ako se sa zmijom nađete "oči u oči" u vašem stanu ili dvorištu, najbolje je da pozovete dežurnu stručnu veterinarsku službu, ili specijalnu službu za hvatanje zmija koja se nalazi na Prirodno - matematičkom fakultetu.
Ali ako ste se sa zmijom suočili negde pored reke, ili u prirodi, samo je zaobiđite. Jer ta zmija nije došla kod nas, nego mi kod nje, u njeno prirodno stanište i ne treba da je uznemiravamo.

KAKO PREPOZNATI UJED OTROVNICE?


Ujed otrovnice poznaje se po dve ubodne ranice na odstojanju od šest do deset milimetara, koliki je razmak otrovnih zuba naših vrsta. Otrovne zmije po nekad nanesu i takozvani suvi ujed, pri kojem ne ubrizgaju otrov (tragovi zuba mogu postojati, ali su suvi).

Simtomi su: znojenje, opšta slabost, ubrzano disanje, dijarea, povraćanje i gubitak svesti. Tragovi ujeda obično krvare, brzo se javlja oteklina, utrnulost i crvenilo. U nekim slučajevima su mogući i masovni otoci. Ujed pri kojem zmija ubrizga otrov u ranu, praćen je, najčešće, bolom i otokom. Znaci trovanja zavise od opšteg zdravstvenog stanja ujedene osobe i od dela tela na koje je ujed : izraženiji su ako je ujedena starija osoba ili dete, ili ako je ujed lociran na glavi i vratu.
Od prve pomoći treba primeniti istiskivanje mesta ujeda do pojave sukrvice: rana se nikako ne sme isisavati, jer postoji velika šansa da u usnoj duplji postoji mikro-ranica, preko koje otrov može ući u krvotok. Otrov koji se zadržao na površini kože treba obrisati suvim ubrusom (otrov ne može da prodre kroz neoštećenu kožu).
Ujedeno mesto po mogućstvu tretirati hladnim oblogama. Osobi koju je ujela zmija treba dati što više tečnosti, najbolje vode. Uzimanje alkohola, kafe, čaja, energetskih pića ili bilo kojih lekova nije dozvoljeno: većina tih supstanci dovodi do širenja krvnih sudova i povećanja propustljivosti njihovih zidova (jednom rečju, pospešuje se cirkulacija krvi), čime se olakšava prodiranje otrova dalje od mesta ujeda.
Izuzetno je važno i da se osoba umiri: panika i nagli pokreti ili trčanje, između ostalog, ubrzavaju cirkulaciju krvi (i limfe) kroz organizam i doprinose širenju toksina kroz organizam.
Važno je imobilisati ujedeni ekstremitet. U nekim slučajevima (kada je osoba znatno udaljena od naseljenog mesta), može se primeniti i podvezivanje, ako je osoba ujedena za ekstremitet (ruku ili nogu). Podvezivanje se vrši uz oprez, jer se u slučaju neadekvatne podveske ili dužeg zaustavljanja krvotoka može naneti šteta veća od one koju bi prouzrokovao otrov.
Kao podvesku ne treba koristiti pertle, užad i slično, nego trakaste komade tkanine (na primer, zavoj). Cilj podvezivanja nije potpuno prekidanje cirkulacije iznad ujedenog mesta, nego njeno usporavanje, relativno ravnomerno raspoređenim pritiskom na većoj površini. Podvesku povremeno treba otpuštati (na oko 20 minuta), pa ponovo umereno pritezati. Nakon ukazane prve pomoći osobu treba transportovati do najbliže zdravstvene ustanove, gde će biti na odgovarajući način pregledana i zbrinuta.
Serum protiv zmijskog otrova sme dati samo lekar. Samoinicijativno davanje seruma van zdravstvene ustanove nije preporučljivo: moguća je pojava anafilaktičkog šoka, usled kojeg može doći do smrtnog ishoda, i to u roku od nekoliko minuta.
Mora se imati na umu da klinička slika i opšte stanje ujedene osobe izgledaju veoma loše, ali je prognoza posle ukazane prve pomoći pozitivna. Smrtni ishodi su, u slučaju ujeda naših otrovnica, izuzetno retki. Na otrov su osetljivija deca i stariji, kao i alergične, hronično obolele ili osobe slabijeg imuniteta. Zdrav, odrastao čovek se od ujeda, uglavnom potpuno oporavi i uglavnom ne oseća nikakve posledice.
Kako lekarska pomoć nije uvek dostupna, preventivne mere su, ipak najbitnije kada je u pitanju rizik od ujeda otrovnih zmija.


AKO VAS UJEDE ZMIJA, ZA KOJU MISLITE DA JE OTROVNA, POTREBNO JE PRIMENITI MERE PRVE POMOĆI I ODMAH SE OBRATITE NAJBLIŽOJ ZDRAVSTVENOJ USTANOVI KAKO BI MOGLA DA VAM DA PROTIVOTROV.


KARAKTERISTIKE ZMIJA U NAŠOJ ZEMLJI

U Srbiji živi 10 vrsta zmija, od kojih tri pripadaju porodici ljutica (viperidae), a 7 familiji smukova (colubridae).

OTROVNE ZMIJE

POSKOK je najrasprostranjenija otrovnica u Srbiji, prosečno je dug 60 do 70 centimetara, ali može dostići i do 100 centimetara, ali takvi primerci su retki.
Jasna karakteristika koja ga izdvaja od drugih zmija koje žive na teritoriji Srbije je izražen rog na vrhu glave , izrasline kože i tkiva. Leti su veoma aktivni.
Uglavnom naseljavaju topla mesta i osunčana staništa, poput kamenjara, osunčanih hrastovih šuma, kanjona i klisura, kao i mešano žbunasto-livadska staništa. Najčešće je aktivna preko dana. Može se popeti i na drveće visine do dva metra.

zmi2

ŠARKE su uglavnom duge 50 do 70 centimetara. Mužjaci su obično svetlosivi, a ženke smeđe ili riđe, sa jasno izraženom tamnom cik-cak šarom duž tela.
Šarka uglavnom naseljava hladna i vlažna staništa, u nizijskom delu, obično mesta oko očuvanih hrastovih šuma i močvara, dok u planinama naseljava uglavnom delove oko šuma smrče i jele, kao i otvorena staništa iznad šumske granice.

zmi1

Južno od Save i Dunava, balkanska šarka naseljava brdsko-planinska područja, a nađena je na Kopaonoku, Staroj planini, Vlasinskoj Visoravni, Šar planini, Prokletijama, ali i severno, na Fruškoj gori.
ŠARGAN, koji spada u vrstu šarke, najmanja je Evropska otrovnica. Prosečno porastu 30 do 40 centimetara, a retko i do 60.
Osnovna boja šargana je svetlo siva do svetlo braon, u zavisnosti od pola, a sa jasno izraženom cik-cak šarom, koja je obično tamno braon ili sivkasta. bočno, duž dela nalaze se braon ili crne tufne.
Naseljava visokoplaninske pašnjake i livade iznad 1.500 metara nadmorske visine. U Srbiji je ova vrsta veoma ograničeno rasprostranjena, i do sada je poznato da naseljava pojedina staništa na Prokletijama i Šar planini.

zmi3

NEOTROVNE ZMIJE

Zmije koje se sreću u ravničarskim područjima Srbije su uglavnom neotrovne i bezopasne, ako se izuzme nekoliko lokaliteteta u Vojvodini u kojima ima i šarki. Najčešće se sreću smukovi i vrste vezane za vodu, ribarice i belouške. Sve ove vrste mogu da porastu do 1,5 metara, pa i do 2 metra. Moguće je videti i smukulju, ali ova vrsta je relativno retka. Dosta je i sitnija od ostalih, a ljudi je zbog riđe boje i šara, često mešaju sa šarkom. Neretko se i od ribarice pomisli da je šarka. Sve zmije mogu da plivaju i uglavnom se dobro penju po drveću i kućama.
Od neotrovnih zmija u Srbiji se često sreću, nekoliko podvrsta smukova, Eskuplapov, stepski i četvoroprugi smuk, zatim smukulja, belouška, šilac i ribarica.
RIBARICA, ili rečna zmija u Srbiji se još naziva potočara. Pretežno se hrani manjim ribama. Zbog njenih šara, naziva se i kockasta vodenjača.
Za razliku od belouške, kojoj je srodna, nema mrlje u zadnjem delu glave. Glava joj je trouglasta i izdužena, a gornja strana tela joj je svetlomrka ili maslinasto zelenkasta sa tamnim kvadratastim šarama. Dostiže veličinu do jednog metra. Živi najčešće u tekućim vodama sa brzim tokom.

zmi4

ŠILAC, zmija čija se dužina kreće od 100 do 130 centimetar, jedna je od najbržih zmija na našim prostorima, ali se češće sreće u Hrvatskoj, nego u Srbiji.
Prepoznatljiva je po vitkom telu, na kojem je glava jasno istaknuta i ima dugačak rep. Živi na području jadranske obale, a voli i suva staništa i stenovita područja s gustom vegetacijom, kamenjare, pašnjake, oranice.

zmi5

BELOUŠKA, ili barska zmija, najčešće poraste do 1 metar, ali može da dostigne i 2 do 3 metra dužine.
Iza glave ima po jednu svetlu mrlju sa svake strane. Glava joj je trouglasta, sa zaobljenom njuškom. Boja tela varira, uglavnom je sa gornje strane siva sa crnim mrljama, dok je donja bela. Živi u mirnim, sporotekućim vodama, a može se naći i po ljudskim naseljima, naročito oko staja.

zmi6

SMUKULJA, poznata i kao lažna šarka, vrsta je neotrovne zmije koja živi u mnogim delovima Evrope. Dugačka je oko 70 centimetara i obično je smeđe boje, sa dva reda pruga, koje se spajaju na glavi.
Često živi na grmovitim, stenovitim padinama i obroncima klisura, a najčešće u suvim staništima.
SMUK, je neotrovna zmija koja se može naći širom Evrope i gotovo svim delovima Srbije. Dostiže dužinu i do 1,5 metara, ali može da naraste i preko 2 metra.
Naseljava svetlo belogorične šume i suva staništa, kao što su stene, kamenjari i ruševine. Može se naći u predelima sa grmljem i visokom travom. Dobar je penjač i može se često videti na drveću.

zmi7

KAKO POSTUPITI SA LJUBIMCEM KOJEG JE UJELA ZMIJA?

Odmah ga odvesti u najbližu veterinarsku ustanovu kako bi se primenila odgovarajuća terapija.

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir

26. juni 2020. – Međunarodni dan protiv zloupotrebe i nezakonite trgovine drogama

04.jun 2020– Međunarodni dan dece žrtava nasilja

31. maj 2020 – Svetski dan bez duvana

Međunarodni dan zaštite životne sredine

wed2020

Svetski dan biološke raznovrsnosti

biodiv20201

XXX Nedelja zdravlja usta i zuba - Zdrave navike za zdrave zube

poster zdravi zubi 2020

Svetski dan higijene ruku u zdravstvenim ustanovama - 5. maj 2020. posvećen medicinskim sestrama i babicama

cisteruke2020

28. april – Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

Nеdеljа imunizаciје u еvrоpsкоm rеgiоnu SZО, 20–26.4.2020. gоdinе

NEDELJA PREVENCIJE POVREDA U SAOBRAĆAJU

Međunarodni dan planete Zemlje

earthday2020

Svetski dan zdravlja, 7. april  2020. godine

sdz2020

Svetski dan voda 2020

danvoda2020

Svetski dan bubrega 2020

WKD-Website-Banner-1501  501

8. mart 2020 - Međunarodni dan žena

SVETSKI DAN RETKIH BOLESTI - 29. februar 2020. godine

Nоvi коrоnа virus COVID-19

OBUKA : ALKOHOL - skrining i rano otkrivanje poremećaja
ODRŽAN SEMINAR : Zakonska regulativa i stanje seksualnog i reproduktivnog zdravlja stanovništva građana Republike Srbije.
REALIZOVANE AKTIVNOSTI POVODOM NACIONALNOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA


 Nоvi коrоnа virus 2019-nCoV


Mеđunаrоdni dаn dеcе оbоlеlе оd rака 15. fеbruаr 2020. gоdinе pоd slоgаnоm: "BЕZ GRАNICА" Zајеdnо. Mоgućnоst. Budućnоst. Izlеčеnjе. Snаgа

 

IntChildDay2020
4. februar – Svetski dan borbe protiv raka 2020.

jasamjahocu2020

ЈАVNО ZDRАVSTVЕNА PRЕTNJA ОD MЕDЈUNАRОDNОG ZNАČАЈА PRОGLАŠЕNА ОD STRАNЕ GЕNЕRАLNОG DIRЕКTОRА SVЕTSКЕ ZDRАVSTVЕNЕ ОRGАNIZАCIЈЕ

31. januar 2020 - NACIONALNI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

zivotbezduvana 2020

Infекciје prоuzrокоvаnе коrоnа virusimа
Rеspirаtоrnе infекciје izаzvаnе nоvim коrоnа virusоm 2019-nCoV

Еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе (20. jаnuаr – 26. јаnuаrа 2020. gоdinе)

nedeljagrlicmat

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitis, 22-29. novembar 2019. godine

eurotestingweek2019

SVETSKI DAN DETETA -2019

dandeteta2019


19. NOVEMBAR – SVETSKI DAN PREVENCIJE ZLOSTAVLJANJA DECE

zlostavljanjedece2019


 

Svetski dan borbe protiv šećerne bolesti – 14. novembar 2019. godine

dijabetes2019

REALIZACIJA PROGRAMSKIH AKTIVNOSTI

Prеdstаvljеni rеzultаti istrаživаnjа pоnаšаnjа u vеzi sа zdrаvljеm dеcе šкоlsкоg uzrаstа u Rеpublici Srbiјi 2018. gоdinе

zdravljedece2018-istrazivanje

Međunarodni dan borbe protiv siromaštva - 2019

siromastvo2019

Imunizаciја stаnоvništvа prоtiv gripа u Rеpublici Srbiјi u sеzоni 2019/2020

grip2019

GRIP I PRЕVЕNCIЈА GRIPА - Pitаnjа i оdgоvоri

grip-pitanja odgovori

SVЕTSKI DАN HRАNЕ, 16. ОKTОBАR 2019.

hrana2019

KONKURS ZA IZBOR NAJBOLJIH LIKOVNIH I LITERARNIH RADOVA NA TEMU "PRAVILNA ISHRANA – DOSTUPNA I PRISTUPAČNA SVIMA. ZA SVET BEZ GLADI."


"PОDRŽI DОЈЕNJЕ – ОSNАŽI RОDITЕLJЕ. SАDА I UBUDUĆЕ"

 dojenje2019-podrzi


SVETSKI DAN MENTALNOG ZDRAVLJA

 mentalnoydravlje2019


1. окtоbаr 2019 – Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа "Ка јеdnакоsti u stаriјеm dоbu"

 stari2019


Svеtsкi dаn коntrаcеpciје - 26. sеptеmbаr 2019. gоdinе

kontracepcija2019

KONKURS ZA IZBOR NAJBOLJIH LIKOVNIH I LITERARNIH RADOVA NA TEMU „PODRŽI DOJENJE – OSNAŽI RODITELJE. SADA I UBUDUĆE”

Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine
„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”
srce 2019


 Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје 2019

Pоziv zа učеšćе u tеrеnsкоm dеlu Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје


 Stекli su sе uslоvi zа оdјаvu еpidеmiје mаlih bоginjа nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје

Sекsuаlnо prеnоsivе infекciје u Rеpublici Srbiјi u pеriоdu јаnuаr – јun 2019

ppv

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

mladi2019

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2019. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2019. gоdinе

dojenje3

Prеvеnciја pоvrеdа коd dеcе putniка u аutоmоbilu

Bеzbеdnа vоžnjа u putničкim vоzilimа nа visокim tеmpеrаturаmа

letnjavoznja2019

TESTIRANJE NA HEPATITIS C U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 2019

Svetski dan stanovništva

stanovnistvo2019

Каmpаnjа zа higiјеnu ruкu 2019: prеvеnciја bоlničкih infекciја – vidео mаtеriјаl zа zdrаvstvеnе ustаnоvе

higruku2019

Prеpоruке zа pоstupаnjе u tокu tоplоg vrеmеnа

Uticај pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе nа zdrаvljе ljudi

AKTIVNOSTI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC U VELIKOM PARKU

26. јun 2019. - Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

droga2019

Sаvеti zа zаštitu zdrаvljа dеcе tокоm tоplоg tаlаsа

leto2019-1

OBELEŽENA NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA

OBELEŽEN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Grоznicа Zаpаdnоg Nilа – mеrе ličnе zаštitе

gzn2019

Каmpаnjа „Svакi trеnutак је vаžаn: pоzitivnо rоditеljstvо”

pozrod2019

NAJAVA AKTIVNOSTI: SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

dim2019

31. mај 2019. – Svеtsкi dаn bеz duvаna

duv2019

″Međunarodni dan biološke raznovrsnosti″

biodiv1

Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a - 19. maj 2019. godine

premhiv2

Nаciоnаlni Vоdič zа prеvеnciјu, diјаgnоstiкu i lеčеnjе mеlаnоmа

mel1

XXIX Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub2019

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti – 10. mај 2019. gоdinе

fizakt2019

Dan planete Zemlje 2019 – Zaštiti naše vrste

posledice-zagadjenja

28. april – Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

cipele

Budi i ti promoter zdravlja - 2019. godine

promo1

Izgrаdnjа каpаcitеtа nа pоlju коmuniкаciја јаvnоzdrаvstvеnih riziка u vаnrеdnim situаciјаmа

vanr1

Bоlеsti које prеnоsе кrpеlji i коmаrci

vekt1

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО „Vакcinе dеluјu, štitеći nаs svе zајеdnо” 24.4.2019–30.4.2019. gоdinе

nedimunizacije

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2019

svdanzdravlja

TUBERKULOZA - 24. mаrt 2019. godine

Svetski dan bubrega – 14. mart 2019. godine

KO GOD DA STE, GDE GOD DA STE, VODA JE VAŠE LJUDSKO PRAVO!

vode2019

 

MART 2019 - MESEC BORBE PROTIV RAKA

8. MART - MEĐUNARODNI DAN ŽENA

EKOLOŠKI ATLAS ZDRAVSTVENIH RIZIKA ŠUMADIJE I ZAPADNE SRBIJE 2018.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  21 - 27. januar

grl1

11. decembar 2018 – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

OBELEŽEN 1.DECEMBAR "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

3. decembar 2018 – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Svetski AIDS dan: Saznaj svoj status!

sid1

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama - 25. novembar 2018.

Svetski dan deteta - 20. novembar 2018.

Svetski dan prevencije zlostavljanja dece - 19. novembar 2018.

Izvestaj sa manifestacije Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2018

Najava manifestacije povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa

Svеtsкi dаn diјаbеtеsа 2018.

Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC NA SAJMU ZDRAVLJA

17. oktobar 2018. – Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

Svеtsкi dаn mеntаlnоg zdrаvljа, 10. окtоbаr „Mlаdi i mеntаlnо zdrаvljе u svеtu којi sе mеnjа”

ment1

Vrеmе је zа prеglеd: Окtоbаr – mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке

rakd1

Realizovane zdravstveno-vaspitne aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana srca

sds1

NACIONALNA NEDELJA DOJENJA

Dojenje2018

1. oktobar 2018 – Međunarodni dan starijih osoba "Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba"

star1

Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе - Коnкurs zа litеrаrni sаstаv i liкоvni rаd

ish2

Svеtsкi dаn hrаnе i Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе „Prаvilnа ishrаnа – ulаgаnjе u budućnоst”

ish1

Skup podrške “Daj pedalu raku“ održan u Kragujevcu

ped22018

1. окtоbаr 2018 – Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа "Prоmоvišimо šаmpiоnе ljudsкih prаvа stаriјih оsоbа"

star1

Svеtsкi dаn srcа – 29. sеptеmbаr 2018. gоdinе

srce2018

POZIV NA KONFERENCIJU ZA PREDSTAVNIKE MEDIJA POVODOM SVETSKOG DANA SRCA

MEĐUNARODNI DAN MIRA

18 Int Day of Peace 

ALZHAJMEROVA BOLEST

alc1

MEDJUNARODNI DAN ZAŠTITE OZONSKOG OMOTAČA

oz2

PREVENCIJA NARKOMANIJE U ŠKOLAMA - EDUKACIJA TIMOVA

narkskole2

Izveštaj: Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018-2

Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2018. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2018. gоdinе

„Dојеnjе – tеmеlj živоtа”

Dojenje2018

Svеtsкi dаn hеpаtitisа, 28. јul 2018. gоdinе

hep2018-1 hep2018-2

Obeležen "Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge"

drog11

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа - 26. јuni 2018.

drog1

REALIZOVANE AKTIVNOSTI POVODOM NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

or13

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

Svetski dan bez duvana - Duvan  i bolesti srca i krvnih sudova - 31. maj 2018. godine

poster svetski dan bez duvana 2018 MZ Batut

Mеđunаrоdni dаn sеćаnjа nа prеminulе оd AIDS-а, 20. mај 2018. gоdinе

hiv1-2018

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM NACIONALNE NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

Budi i ti promoter zdravlja - 2018. godine

prom10

 

Partneri – Budi i ti promoter zdravlja

15. maj – Svetski  dan porodice

danporodice

<a href="/centri/centar-za-promociju-zdravlja/316-dn-brb-prtiv-r---urmlnm-2018?Itemi

_____
_____
____
___
____

Kalendar zdravlja

kalendar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza voda za piće koju distribuiraju javna komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga za 2018. godinu, pokazuju mikrobiološku neispravnost u samo 0,05 %, a hemijsku neispravnost u 9,1%.

water-icon