Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

Mart - mesec borbe protiv raka: Prevencija malignih tumora

WHO Cancer prevention SR

Prema procenama Svetske zdravstvene organizacije obolevanje od malignih bolesti u svetu je poraslo sa 12,7 miliona u 2008. godini na 14,1 miliona ljudi u 2012. godini. Do 2032. godine očekuje se da će oboleti 25 miliona ljudi širom sveta, odnosno, obolevanje od raka će porasti za 70%. Prema istom izvoru, u 2012. godini od svih lokalizacija malignih tumora umrlo je 8,2 miliona ljudi širom sveta.

Narednih dvadeset godina najveći porast i u obolevanju i u umiranju od raka će biti u nerazvijenim i u srednjerazvijenim zemljama gde je životni vek stanovništva sve duži i u kojima su prisutne najveće razlike u socijalno-ekonomskom statusu. U nerazvijenim zemljama i dalje će dominirati obolevanje i umiranje od karcinoma grlića materice, kao posledica visoke prevalencije infekcije humanim papiloma virusom (HPV), nepostojanja sistemske HPV imunizacije i odgovarajućih preventivnih programa (skrininga). U srednjerazvijenim zemljama će i dalje vodeći karcinomi biti oni koji se dovode u vezu sa načinom života (pušenje, alkohol, fizička neaktivnost i nepravilna ishrana) kao što su karcinom pluća, dojke i debelog creva.

Oko 30% svih smrtnih ishoda od malignih bolesti posledica je pušenja, prekomerne telesne težine, nepravilne ishrane, nedovoljne fizičke aktivnosti i konzumacije alkohola.

Međunarodno udruženje za borbu protiv raka navodi da se 20% karcinoma koji se otkrije svake godine može pripisati virusnim ili bakterijskim infekcijama izazvanim: HPV – koji može da dovede do raka grlića materice, virusima hepatitisa B ili C – značajno doprinose nastanku raka jetre, Epstein-Barr virusom – može biti uzrok Burkitovog limfoma, Helikobacter pylori bakterija je povezana sa nastankom raka želuca.

U Srbiji se godišnje u proseku dijagnostikuje oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, dok od raka umre više od 20.000 ljudi. Vodeći uzroci obolevanja i umiranja od raka u našoj zemlji gotovo su identični vodećim uzrocima obolevanja i smrtnosti od malignih tumora u većini zemalja u razvoju. Muškarci u našoj sredini najviše obolevaju i umiru od raka pluća, debelog creva i prostate. Kod žena maligni proces je najčešće lokalizovan na dojci, debelom crevu, plućima i grliću materice, koji su i najčešće uzrok smrtnog ishoda od raka kod naših žena.

Prevencija i rano otkrivanje malignih bolesti ima ogroman javnozdravstveni potencijal i predstavlja najefikasniji pristup kontroli malignih bolesti.

Na više od 80% svih malignih bolesti moguće je uticati modifikovanjem faktora rizika (pušenje duvana, nepravilna ishrana, fizička neaktivnost, konzumiranje alkohola, infekcije, faktori iz životne i radne sredine) koji su odgovorni za pojavu bolesti. Naime, podaci iz literature su pokazali da:

• Svakodnevno i povremeno puši više od 1/3 odraslog stanovništva, a da prosečan „pušački staž” svakodnevnih pušača iznosi približno 19 godina. Više od 3/5 stanovništva izloženo je duvanskom dimu u sopstvenoj kući, a 2/5 i na radnom mestu.

• Više od 1/3 svih slučajeva raka je posledica gojaznosti, nepravilne ishrane i fizičke neaktivnosti. Skoro 1/5 odraslog stanovništva Srbije je gojazna (indeks telesne mase ≥30). Prekomerna telesna težina i gojaznost povećavaju rizik od nastanka raka tela materice, debelog creva, dojke (kod žena u menopauzi) i prostate kod muškaraca.

• Teško se procenjuje izolovani doprinos fizičke neaktivnosti kao faktora rizika u nastanku malignih tumora. Izbalansirana fizička aktivnost je direktno povezana sa istovremenim smanjenjem telesne težine. Fizička aktivnost i izbalansirana ishrana su mere prevencije raka debelog creva, dojke i prostate.

• Svaki 30. odrasli stanovnik Srbije svakodnevno konzumira alkoholna pića. Konzumiranje alkohola povećava rizik od nastanka raka usta, ždrela, dojke, debelog creva i jetre. Četiri, odnosno šest puta veći rizik od nastanka raka organa za varenje, imaju osobe koje dnevno popiju oko 1 l vina ili 2 l piva u odnosu na osobe koje povremeno ili nikada ne konzumiraju alkohol.

• Svaka preterana izloženost sunčevoj svetlosti ili veštačkim izvorima svetlosti, kao što su solarijumi, povećava rizik od dobijanja svih vrsta raka kože. Kancerogeni životne i radne sredine izazivaju genetske promene ćelija uz povećano stvaranje slobodnih radikala koji dodatno izazivaju promene na hromozomima i genima. Njihovo dejstvo nastaje posle dužeg latentnog perioda, koji traje od pet do 40 godina, koliko je u proseku potrebno vremena da se normalna ćelija transformiše u malignu ćeliju.

• Svaki deseti slučaj raka je posledica infekcije. Skoro 22% smrtnih ishoda od raka u zemljama u razvoju i 6% u razvijenim zemljama su posledica hronične infekcije, hepatitisom B ili C virusa (koji su odgovorni za nastanak raka jetre), Humanim papiloma virusom (raka grlića materice) i Helicobacter pylori (raka želuca).

Nove smernice Svetske zdravstvene organizacije (SZO) imaju za cilj da poboljšaju šanse za preživljavanje ljudi koji žive sa rakom, tako što će usmeriti zdravstvene službe da se fokusiraju na rano dijagnostifikovanje i lečenje ove bolesti. Jedan od problema je što se mnogi slučajevi raka otkriju prekasno. Čak i u zemljama sa razvijenom zdravstvenom službom, mnogi slučajevi raka se otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kada je teže uspešno lečenje.

U Srbiji su 2013. godine doneti nacionalni programi za skrining raka grlića materice, raka dojke i kolorektalnog raka, koji bi trebalo da u narednom periodu značajno smanje obolevanje i umiranje od navedenih lokalizacija malignih tumora. Na skrining raka dojke pozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina. Mamografski preventivni pregledi predviđeni su da se rade svim ženama navedenog uzrasta na dve godine. Skriningom na karcinom grlića materice obuhvaćene su žene između 25 i 64 godina, koje su pozivane na preventivni ginekološki pregled i Pap test jednom u tri godine. Ciljna grupa za testiranje na rak debelog creva odnosi se na građane oba pola starosti od 50 do 74 godina, koji se jednom u dve godine pozivaju na testiranje na skriveno krvarenje u stolici.

I dalje jedan od značajnih problema u Srbiji predstavlja i neprepoznavanje rizičnog ponašanja i nedovoljno korišćenje pozitivnih iskustava iz razvijenih zemalja sveta u sprovođenju programa prevencije i ranog otkrivanja raka.

KLjUČNE PORUKE za rano postavljanje dijagnoze su:

• povećati svest javnosti o simptomima različitih vrsta raka i ohrabriti ljude da se obrate svom izabranom lekaru po pojavi simptoma;

• investirati u jačanje i opremanje zdravstvenih službi i u edukaciju zdravstvenih radnika kako bi mogli da postave tačnu i blagovremenu dijagnozu;

• omogućiti pristup bezbednom i delotvornom lečenju, suportivnom lečenju i palijativnoj nezi ljudima koji žive sa rakom.

Rano otkrivanje raka u velikoj meri umanjuje finansijski efekat ove bolesti i čini lečenje delotvornijim i uspešnijim. Studije sprovedene u visokorazvijenim zemljama pokazale su da je lečenje pacijenata obolelih od raka kod kojih je bolest ranije otkrivena dva do četiri puta jeftinije u poređenju sa lečenjem ljudi kod kojih je rak otkriven u uznapredovaloj fazi bolesti. Kako navodi SZO, troškovi lečenja raka su manji ukoliko se bolest otkrije ranije što su pokazali i podaci za 2010. godinu, u kojoj je, kroz izdatke za zdravstvenu zaštitu i ekonomske gubitke zbog odsustvovanja sa posla, potrošeno 1,16 milijardi američkih dolara.

"RANO DIJAGNOSTIFIKOVANjE RAKA SPAŠAVA ŽIVOTE I SMANjUJE TROŠKOVE LEČENjA".

2016prevencija malignih bolesti liflet1

2016prevencija malignih bolesti liflet2

Март - месец борбе против рака: превенција малигних тумора
 
 
Према проценама Светске здравствене организације оболевање од малигних болести у свету је порасло са 12,7 милиона у 2008. години на 14,1 милиона људи у 2012. години. До 2032. године очекује се да ће оболети 25 милиона људи широм света, односно, оболевање од рака ће порасти за 70%. Према истом извору, у 2012. години од свих локализација малигних тумора умрло је 8,2 милиона људи широм света.
 
Наредних двадесет година највећи пораст и у оболевању и у умирању од рака ће бити у неразвијеним и у средњеразвијеним земљама где је животни век становништва све дужи и у којима су присутне највеће разлике у социјално-економском статусу. У неразвијеним земљама и даље ће доминирати оболевање и умирање од карцинома грлића материце, као последица високе преваленције инфекције хуманим папилома вирусом (ХПВ), непостојања системске ХПВ имунизације и одговарајућих превентивних програма (скрининга). У средњеразвијеним земљама ће и даље водећи карциноми бити они који се доводе у везу са начином живота (пушење, алкохол, физичка неактивност и неправилна исхрана) као што су карцином плућа, дојке и дебелог црева. 
 
Око 30% свих смртних исхода од малигних болести последица је пушења, прекомерне телесне тежине, неправилне исхране, недовољне физичке активности и конзумације алкохола.
 
Међународно удружење за борбу против рака наводи да се 20% карцинома који се открије сваке године може приписати вирусним или бактеријским инфекцијама изазваним: ХПВ – који може да доведе до рака грлића материце, вирусима хепатитиса Б или Ц – значајно доприносе настанку рака јетре, Epstein-Barr вирусом – може бити узрок Буркитовог лимфома, Helikobacter pylori бактерија је повезана са настанком рака желуца.
 
У Србији се годишње у просеку дијагностикује око 36.000 нових случајева малигних болести, док од рака умре више од 20.000 људи. Водећи узроци оболевања и умирања од рака у нашој земљи готово су идентични водећим узроцима оболевања и смртности од малигних тумора у већини земаља у развоју. Мушкарци у нашој средини највише оболевају  и умиру од рака плућа, дебелог црева и простате. Код жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, дебелом цреву, плућима и грлићу материце, који су и најчешће узрок смртног исхода од рака код наших жена.
 
Превенција и рано откривање малигних болести има огроман јавноздравствени потенцијал и представља најефикаснији приступ контроли малигних болести. 
 
На више од 80% свих малигних болести могуће је утицати модификовањем фактора ризика (пушење дувана, неправилна исхрана, физичка неактивност, конзумирање алкохола, инфекције, фактори из животне и радне средине) који су одговорни за појаву болести. Наиме, подаци из литературе су показали да:
 
• Свакодневно и повремено пуши више од 1/3 одраслог становништва, а да просечан „пушачки стаж” свакодневних пушача износи приближно 19 година. Више од 3/5 становништва изложено је дуванском диму у сопственој кући, а 2/5 и на радном месту.
• Више од 1/3 свих случајева рака је последица гојазности, неправилне исхране и физичке неактивности. Скоро 1/5 одраслог становништва Србије је гојазна (индекс телесне масе ≥30). Прекомерна телесна тежина и гојазност повећавају ризик од настанка рака тела материце, дебелог црева, дојке (код жена у менопаузи) и простате код мушкараца.
• Тешко се процењује изоловани допринос физичке неактивности као фактора ризика у настанку малигних тумора. Избалансирана физичка активност је директно повезана са истовременим смањењем телесне тежине. Физичка активност и избалансирана исхрана су мере превенције рака дебелог црева, дојке и простате.
• Сваки 30. одрасли становник Србије свакодневно конзумира алкохолна пића. Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре. Четири, односно шест пута већи ризик од настанка рака органа за варење, имају особе које дневно попију око 1 л вина или 2 л пива у односу на особе које повремено или никада не конзумирају алкохол.
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже. Канцерогени животне и радне средине изазивају генетске промене ћелија уз повећано стварање слободних радикала који додатно изазивају промене на хромозомима и генима. Њихово дејство настаје после дужег латентног периода, који траје од пет до 40 година, колико је у просеку потребно времена да се нормална ћелија трансформише у малигну ћелију.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22% смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6% у развијеним земљама су последица хроничне инфекције, хепатитисом Б или Ц вируса (који су одговорни за настанак рака јетре), Хуманим папилома вирусом (рака грлића материце) и Helicobacter pylori (рака желуца).
 
Нове смернице Светске здравствене организације (СЗО) имају за циљ да побољшају  шансе за преживљавање људи који живе са раком, тако што ће усмерити здравствене службе да се фокусирају на рано дијагностификовање и лечење ове болести. Један од проблема је што се многи случајеви рака открију прекасно. Чак и у земљама са развијеном здравственом службом, многи случајеви рака се откривају у узнапредовалој фази, када је теже успешно лечење.
 
У Србији су 2013. године донети национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који би требало да у наредном периоду значајно смање оболевање и умирање од наведених локализација малигних тумора. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски превентивни прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене између 25 и 64 година, које су  позиване на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева односи се на грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
 
И даље један од значајних проблема у Србији представља и непрепознавање ризичног понашања и недовољно коришћење позитивних искустава из развијених земаља света у спровођењу програма превенције и раног откривања рака.
 
 
КЉУЧНЕ ПОРУКЕ за рано постављање дијагнозе су:
 
• повећати свест јавности о симптомима различитих врста рака и охрабрити људе да се обрате свом изабраном лекару по појави симптома;
• инвестирати у јачање и опремање здравствених служби и у едукацију здравствених радника како би могли да поставе тачну и благовремену  дијагнозу;
• омогућити приступ безбедном и делотворном лечењу, супортивном лечењу и палијативној нези људима који живе са раком.
 
Рано откривање рака у великој мери умањује финансијски ефекат ове болести и чини лечење делотворнијим и успешнијим. Студије спроведене у високоразвијеним земљама показале су да је лечење пацијената оболелих од рака код којих је болест раније откривена два до четири пута јефтиније у поређењу са лечењем људи код којих је рак откривен у узнапредовалој фази болести. Како наводи СЗО, трошкови лечења рака су мањи уколико се болест открије раније што су показали и подаци за 2010. годину, у којој је, кроз издатке за здравствену заштиту и економске губитке због одсуствовања са посла, потрошено 1,16 милијарди америчких долара.
 
,,РАНО ДИЈАГНОСТИФИКОВАЊЕ РАКА СПАШАВА ЖИВОТЕ И СМАЊУЈЕ ТРОШКОВЕ ЛЕЧЕЊА”.
 
 
 
 
 
 
 
 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir


Svеtsкi dаn коntrаcеpciје - 26. sеptеmbаr 2019. gоdinе

kontracepcija2019

KONKURS ZA IZBOR NAJBOLJIH LIKOVNIH I LITERARNIH RADOVA NA TEMU „PODRŽI DOJENJE – OSNAŽI RODITELJE. SADA I UBUDUĆE”

Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine
„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”
srce 2019


 Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје 2019

Pоziv zа učеšćе u tеrеnsкоm dеlu Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје


 Stекli su sе uslоvi zа оdјаvu еpidеmiје mаlih bоginjа nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје

Sекsuаlnо prеnоsivе infекciје u Rеpublici Srbiјi u pеriоdu јаnuаr – јun 2019

ppv

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

mladi2019

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2019. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2019. gоdinе

dojenje3

Prеvеnciја pоvrеdа коd dеcе putniка u аutоmоbilu

Bеzbеdnа vоžnjа u putničкim vоzilimа nа visокim tеmpеrаturаmа

letnjavoznja2019

TESTIRANJE NA HEPATITIS C U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 2019

Svetski dan stanovništva

stanovnistvo2019

Каmpаnjа zа higiјеnu ruкu 2019: prеvеnciја bоlničкih infекciја – vidео mаtеriјаl zа zdrаvstvеnе ustаnоvе

higruku2019

Prеpоruке zа pоstupаnjе u tокu tоplоg vrеmеnа

Uticај pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе nа zdrаvljе ljudi

AKTIVNOSTI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC U VELIKOM PARKU

26. јun 2019. - Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

droga2019

Sаvеti zа zаštitu zdrаvljа dеcе tокоm tоplоg tаlаsа

leto2019-1

OBELEŽENA NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA

OBELEŽEN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Grоznicа Zаpаdnоg Nilа – mеrе ličnе zаštitе

gzn2019

Каmpаnjа „Svакi trеnutак је vаžаn: pоzitivnо rоditеljstvо”

pozrod2019

NAJAVA AKTIVNOSTI: SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

dim2019

31. mај 2019. – Svеtsкi dаn bеz duvаna

duv2019

″Međunarodni dan biološke raznovrsnosti″

biodiv1

Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a - 19. maj 2019. godine

premhiv2

Nаciоnаlni Vоdič zа prеvеnciјu, diјаgnоstiкu i lеčеnjе mеlаnоmа

mel1

XXIX Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub2019

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti – 10. mај 2019. gоdinе

fizakt2019

Dan planete Zemlje 2019 – Zaštiti naše vrste

posledice-zagadjenja

28. april – Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

cipele

Budi i ti promoter zdravlja - 2019. godine

promo1

Izgrаdnjа каpаcitеtа nа pоlju коmuniкаciја јаvnоzdrаvstvеnih riziка u vаnrеdnim situаciјаmа

vanr1

Bоlеsti које prеnоsе кrpеlji i коmаrci

vekt1

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО „Vакcinе dеluјu, štitеći nаs svе zајеdnо” 24.4.2019–30.4.2019. gоdinе

nedimunizacije

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2019

svdanzdravlja

TUBERKULOZA - 24. mаrt 2019. godine

Svetski dan bubrega – 14. mart 2019. godine

KO GOD DA STE, GDE GOD DA STE, VODA JE VAŠE LJUDSKO PRAVO!

vode2019

 

MART 2019 - MESEC BORBE PROTIV RAKA

8. MART - MEĐUNARODNI DAN ŽENA

EKOLOŠKI ATLAS ZDRAVSTVENIH RIZIKA ŠUMADIJE I ZAPADNE SRBIJE 2018.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  21 - 27. januar

grl1

11. decembar 2018 – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

OBELEŽEN 1.DECEMBAR "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

3. decembar 2018 – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Svetski AIDS dan: Saznaj svoj status!

sid1

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama - 25. novembar 2018.

Svetski dan deteta - 20. novembar 2018.

Svetski dan prevencije zlostavljanja dece - 19. novembar 2018.

Izvestaj sa manifestacije Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2018

Najava manifestacije povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa

Svеtsкi dаn diјаbеtеsа 2018.

Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC NA SAJMU ZDRAVLJA

17. oktobar 2018. – Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

Svеtsкi dаn mеntаlnоg zdrаvljа, 10. окtоbаr „Mlаdi i mеntаlnо zdrаvljе u svеtu којi sе mеnjа”

ment1

Vrеmе је zа prеglеd: Окtоbаr – mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке

rakd1

Realizovane zdravstveno-vaspitne aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana srca

sds1

NACIONALNA NEDELJA DOJENJA

Dojenje2018

1. oktobar 2018 – Međunarodni dan starijih osoba "Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba"

star1

Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе - Коnкurs zа litеrаrni sаstаv i liкоvni rаd

ish2

Svеtsкi dаn hrаnе i Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе „Prаvilnа ishrаnа – ulаgаnjе u budućnоst”

ish1

Skup podrške “Daj pedalu raku“ održan u Kragujevcu

ped22018

1. окtоbаr 2018 – Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа "Prоmоvišimо šаmpiоnе ljudsкih prаvа stаriјih оsоbа"

star1

Svеtsкi dаn srcа – 29. sеptеmbаr 2018. gоdinе

srce2018

POZIV NA KONFERENCIJU ZA PREDSTAVNIKE MEDIJA POVODOM SVETSKOG DANA SRCA

MEĐUNARODNI DAN MIRA

18 Int Day of Peace 

ALZHAJMEROVA BOLEST

alc1

MEDJUNARODNI DAN ZAŠTITE OZONSKOG OMOTAČA

oz2

PREVENCIJA NARKOMANIJE U ŠKOLAMA - EDUKACIJA TIMOVA

narkskole2

Izveštaj: Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018-2

Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2018. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2018. gоdinе

„Dојеnjе – tеmеlj živоtа”

Dojenje2018

Svеtsкi dаn hеpаtitisа, 28. јul 2018. gоdinе

hep2018-1 hep2018-2

Obeležen "Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge"

drog11

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа - 26. јuni 2018.

drog1

REALIZOVANE AKTIVNOSTI POVODOM NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

or13

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

Svetski dan bez duvana - Duvan  i bolesti srca i krvnih sudova - 31. maj 2018. godine

poster svetski dan bez duvana 2018 MZ Batut

Mеđunаrоdni dаn sеćаnjа nа prеminulе оd AIDS-а, 20. mај 2018. gоdinе

hiv1-2018

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM NACIONALNE NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

Budi i ti promoter zdravlja - 2018. godine

prom10

 

Partneri – Budi i ti promoter zdravlja

15. maj – Svetski  dan porodice

danporodice

Dаn bоrbе prоtiv rака коžе – Еurоmеlаnоm 2018.

rakkoze1

Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub1

 Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti 10. mај 2018. gоdinе

fizakt1

 

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО 23.4.2018–29.4.2018. gоdinе

„Vакcinаciја је individuаlnо prаvо, а коlекtivnа оdgоvоrnоst”

ned-imun1

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2018. gоdinе

sdzdravlja2018

SVЕTSKI DАN BОRBЕ PRОTIV TUBЕRKULОZЕ "Оbrаti pаžnju nа tubеrкulоzu"

tuber2018-1

Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке 2018.godine

rak2018-1

Nedelja borbe protiv glaukoma 2018.

glaukom1

EDUKATIVNA RADIONICA

eduk-mala-2018.jpg

Svеtsкi dаn bubrеgа 8. mаrt 2018. gоdinе

bub2018

8. mart – Međunarodni dan žena 2018.

8.mart-ruze

Mart - mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora

WHO Cancer prevention SR

 

MEĐUNARODNI DAN DECE OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI

 

Obeležavanje Svetskog dana retkih bolesti "POKAŽI SVOJE RETKO – POKAŽI DA JE VAŽNO"

"MI MOŽEMO, JA MOGU" 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2018.

nsmail

31. јаnuаr 2018. – NАCIОNАLNI DАN BЕZ DUVАNА

Plakat dan bez duvana 2018

Еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе

7.Poster HPV

11. decembar – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

Svеtsкi AIDS dаn: tеstirај sе nа HIV јеr је vаžnо dа znаš

hi1

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih - 08.11.2017.


 Oktobar-mesec pravilne ishrane i 16. Oktobar-Svetski dan hrane


Međunarodni dan starijih osoba - 1.oktobar 2017. godine 


IZVEŠTAJ, KAMPANjA: SVETSKI DAN SRCA-29.09.2017.god.

KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


  Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih

Kampanja „Zaštitimo se od gripa” 16. oktobar – 20. oktobar 2017 

Grip Page 1


 Svetski dan hrane i Oktobar – mesec pravilne ishrane 


 Svеtsкi dаn srcа 29. sеptеmbаr 2017. gоdinе „Ојаčајtе svојe srcе”

Dan srca 2017


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2017. godine 


 Konferencija povodom SVETSKOG DANA SRCA


 Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2017. godine

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon