|
Svetski dan posvećen Alchajmerovoj bolesti je 21. septembar. Na taj dan organizacije i udruženja iz celog sveta ujedinjuju svoj napor za podizanje svesti na globalnom nivou o bolesti koja je još uvek nezaustavljiva i neizlečiva. Godišnje se pojavi 4,6 miliona novih slučajeva, a broj obolelih će se duplirati svakih 20 godina, tako da će do 2050. godine biti preko 100 miliona obolelih u svetu. Samo povećanje broja obolelih će biti veće u regionima u razvoju u odnosu na razvijene regione.
Alchajmerova demencija je najčešći oblik demencije. Demencija je termin koji označava progresivni gubitak kognitivnih funkcija, tj. poremećaj pamćenja i bar još jedne kognitivne funkcije, što ometa normalno socijalno i profesionalno funkcionisanje.
Kako naše telo stari, tako se i mozak menja. Većina ljudi u starosti primećuje da povremeno ima problem sa pamćenjem, što može biti rezultat fiziološkog starenja, ali isto tako može biti i alarm za nastanak demencije. Moguće i česte greške (kada prve simptome poistovećujemo sa starošću), rezultiraju nepravovremenom prepoznavanju bolesti, a samim tim se gubi prilika za blagovremenu primenu terapije, koja je u najranijoj fazi bolesti najefikasnija.
Početni i osnovni problem vezan za prepoznavanje Alchajmerove bolesti, za njeno lečenje i brigu o obolelim jeste:
- Nedovoljna informisanost
- Nedostatak edukacije kako pojedinca, tako i uže i šire zajednice
A posledica toga je:
- Nepravovremeno prepoznavanje bolesti
- Poistovećivanje bolesti sa procesom starenja
- Negativan stav prema obolelom
S obzirom da ne postoji mogućnost lečenja, ono što se svakako može preduzeti je:
- Rano prepoznavanje bolesti
- Odlaganje nagle progresije
- Prilagođavanje života
Kako bi se to ostvarilo potrebna je:
-Dobra informisanost populacije (naročito starije i srednje životne dobi) o početnim simptomima.
-Svaki stariji čovek mora biti informisan i edukovan o ovom problemu.
-Informisanost srednje starosne grupe (dece starijih članova porodice).
Odlaganje nagle progresije:
-Blagovremena primena terapije kja je u početnim stadijumima najefikasnija
-Pravilan tretman i uspostavljanje dobre komunikacije sa obolelim
-Prilagođavanje života
-Porodica je dužna da uslove života prilagodi potrebama obolelog
-Prostor u kome obolela osoba boravi potrebno je prilagoditi potrebama obolelog
Znaci upozoronja:
1.Poremećaj pamćenja
2.Problemi kod obavljanja svakodnevnih poslova
3.Teškoće u govoru, čitanju i pisanju
4.Dezorjentisanost u vremenu i prostoru
5.Pogrešne procene i odluke
6.Poremećaj apstraktnog mišljenja
7.Gubljenje stvari i optuživanje za krađu
8.Promene u raspoloženju i ponašanju
9.Gubitak inicijative
Faktori rizika na koje se ne može uticati:
1.Starost
2.Porodična istorija
3.Genetika
Faktori rizika na koje se može uticati:
1.Povreda glave
2.Starenje srca i krvnih sudova
3.Način života
Mogućnosti za primarnu prevenciju demencija su još uvek minimalne. Istraživanja su usmerena ka razumevanju faktora rizika i modifikaciji njihovog uticaja, posebno kod vaskularnih demencija.
U sekundarnoj prevenciji važno je prepoznavanje prvih znakova demencije kao što je gubitak pamćenja, teškoće u obavljanju uobičajenih zadataka i teškoće u govoru, dezorjentacija u vremenu i prostoru, osiromašeno rasuđivanje, problemi sa apstraktnim mišljenjem i gubitakom inicijative. Rano otkrivanje demencija (posebno blagih i umerenih) od strane lekara primarne zdravstvene zaštite otvara mogućnost da se terapijom inhibitorima holinesteraze uspori opadanje kognitivnih funkcija.
 
|
