Institut za javno zdravlje Kragujevac obeležiće: 1. decembar "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a", pod nacionalnim sloganom „Saznaj svoj status!”.Tim povodom u saradnji sa Omladinom Jazas-a Kragujevac obaviće se testiranje brzim testovima na HIV u mobilnoj medicinskoj jedinici na platou iza Šoping centra Kragujevac Plaza od 18-22h u subotu 01.12.2018.god. Sugrađanima će se deliti zdravstveno vaspitni materijal gde će dobiti i savete od lekara.

Aktivnosti koje će se realizovati:

• 26.11. Studentski dom paviljon II, od 18 do 20h
• 27.11. Studentski dom Sloboda, od 18 do 20h
• 30.11. Studentska poliklinika
• 01.12 Konferencija u hotelu „Zelengora“ od 12h
• 01.12. Akcija i testiranje u Plazi od 18h do 22h

U Savetovalištu za HIV i polno prenosive bolesti Instituta za javno zdravlje Kragujevac se vrši dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje (DPST). Ovo su ključne komponente programa HIV/AIDS prevencije i suzbijanja HIV-a. DPST pomaže ljudima da se informišu o HIV-u: kako se prenosi, kako da prepoznaju rizike za HIV infekciju u svom ponašanju, kako da usvoje oblike ne rizičnog ponašanja, da urade HIV test i da zavisno od rezultata preduzmu korake kojima će izbeći da budu zaraženi ili da zaraze druge. Institut za javno zdravlje Kragujevac kao redovnu aktivnost sprovodi i zdravstveno vaspitni rad na prevenciji HIV-a kroz predavanja, tribine i radionice u osnovnim i srednjim školama Šumadijskog upravnog okruga.
Činjenica da je danas samo dobijanje HIV-a seksualnim putem moguće sprečiti stalnom i pravilnom upotrebom kondoma pri seksualnim odnosima. A upravo je nezaštićen seksualni odnos jedan od načina dobijanja HIV-a. Uprkos tome, neznanje, zablude i predrasude za rezultat imaju da ljudi ne koriste kondom pri svakom seksualnom odnosu sa neregularnim partnerima.
Najveći broj zaraženih HIV-om testira tek u uznapredovalom stadijumu infekcije, umanjuje šanse za kvalitetniji i dug život sa HIV-om, a povećava rizik da je inficirana osoba u međuvremenu bila prenosilac virusa na druge osobe. Nažalost, malo je i onih koji znaju da se sa HIV-om danas živi i da blagovremeno otkrivanje infekcije omogućava kvalitetno lečenje i dug život.
Testiranje nije zaštita od infekcije uzrokovane HIV-om, ali izbegavanje rizičnog ponašanja jeste. Pogrešno je uverenje da postoje rizične grupe ljudi. Postoji samo rizično ponašanje. Većina ljudi veruje da činjenica da ima stalnog partnera podrazumeva seksualne odnose bez rizika. Trudnicama se poručuje da što ranije u trudnoći saznaju svoj HIV status. HIV se može preneti sa HIV pozitivne majke tokom trudnoće, porođaja i dojenja. Istraživanja su pokazala da naši građani imaju visok nivo znanja, ali ga slabo primenjuju u praksi.Važno je znati da rano otkrivanje HIV-a omogućava blagovremeno lečenje, odnosno kvalitetan i dug život.
U Srbiji, pri institutima/zavodima za javno zdravlje i zavodima za zdravstvenu zaštitu studenata, građanima je omogućeno da se dobrovoljno, besplatno i anonimno, testiraju na HIV uz adekvatno savetovanje. Lečenje je dostupno svim osobama koje žive sa HIV-om, i u potpunosti je finansirano sredstvima Repuličkog fonda za zdravstveno osiguranje. Danas se osobe koje žive sa HIV-om u Srbiji mogu, osim u Beogradu, lečiti i u Nišu, Novom Sadu i Kragujevcu.

HIV je i dalje tabu – vreme je da ga razbijemo za dobrobit svih

Znanjem i pozitivnim primerima najbolje se bori protiv straha i predrasuda. U tom smislu veoma je važno da se u još većoj meri podigne svest stanovnika o značaju prevencije i testiranja na HIV. Istraživanje je pokazalo da uz nepostojanje svesti o stvarnim rizicima za dobijanje HIV-a, a što pak vodi neprepoznavanju sopstvenog rizičnog ponašanja, najčešći razlog za to što se neko nije testirao. Pored ovoga, stigma prema osobama koje žive sa HIV-om, tako i prema samoj bolesti, predstavlja dodatni faktor, zbog koga se mali broj ljudi odlučuje na testiranje na HIV.
HIV i dalje predstavlja glavni javnozdravstveni izazov u svetu, pri čemu se procenjuje da je više od 35 miliona ljudi umrlo od HIV/AIDS-a do sada u svetu, od kojih je milion osoba umrlo tokom 2016. godine. Procene UNAIDS-a ukazuju da je skoro 37 miliona osoba živelo sa HIV-om u svetu krajem 2016. godine (25,6 miliona u regionu subsaharske Afrike), a da je 1,8 miliona osoba bilo novoinficirano HIV-om u 2016. godini. Takođe, procene UNAIDS-a ukazuju da je u periodu 2000–2016. godine broj novih HIV infekcija u svetu smanjen za 39%, a umiranje od AIDS za 33%, što je rezultiralo sa 13 miliona spašenih života. Ovo je rezultat sprovedenih uspešnih nacionalnih HIV programa, koji su bili podržani od strane civilnog sektora i brojnih drugih partnera. Međutim, u poslednjih pet godina se ne registruje smanjenje novih HIV infekcija među odraslima, a u nekim regionima taj broj raste (npr. u Evropi je bilo 220.000 novih HIV infekcija 2016. u odnosu na 210.000 prethodne godine).
Na antiretrovirusnoj terapiji krajem 2016. godine je bilo 19,5 miliona osoba inficiranih HIV-om, što je 2,5 više nego 2010. godine i čak 28 puta više nego 2000. godine (685.000), ali je i dalje to tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO iz 2016. svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na ARV terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe. U cilju eliminacije HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% od osoba na lečenju ima nemerljivu količinu HIV-a u krvi. Ako bi se dostigli globalni ciljevi moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om do 2030. godine.
Procenjuje se da trenutno 70% osoba inficiranih HIV-om u svetu zna svoj status, odnosno ima dijagnostikovanu HIV infekciju, te da bi se dostigao cilj 90% potrebno je da se još 7,5 miliona osoba inficiranih HIV-om dijagnostikuje. Procene ukazuju da 30% do 50% osoba ne zna svoj HIV status među 2,4 miliona osoba koje žive sa HIV-om u regionu Evrope.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.
Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije od 1984. do kraja 2017. godine u Republici Srbiji su registrovane 3664 osobe inficirane HIV-om, od kojih je 1901 osoba obolela od AIDS-a (53% svih dijagnostikovanih HIV+ osoba), dok su 1223 osobe umrle (1110 osoba je umrlo od AIDS-a tj. trećina svih osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija).
Tokom 2017. godine novootkriveno je 178 osoba inficiranih HIV-om, 55 osoba je novoobolelo od AIDS-a, dok je 14 osoba umrlo od AIDS-a.
Više od trećine svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om tokom 2017. godine registrovano na teritoriji grada Beograda (73 osobe tj. 41%), dok su 52 osobe registrovane u Vojvodini od kojih su 34 osobe (19% svih osoba dijagnostikovanih 2017. godine) sa teritorije Južnobačkog okruga, gde se i najveći broj osoba testira u regionu Vojvodine. Kod 146 novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om (82%) HIV je prenet seksualnim odnosom bez kondoma, četiri osobe su inficirane razmenom pribora za injektiranje (2%), dok za 27 osoba nije naveden način prenosa HIV-a (15%). Među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om tokom 2017. godine registrovano je sedamnaest puta više muškaraca (168 muškaraca prema 10 žena), dve trećine osoba je bilo uzrasta 30–49 godina (112 osoba, tj. 63%), dok je svaka četvrta osoba bila uzrasta 20–29 godina (53 osobe, tj. 27,5%).

U 2017. godini od 55 novoobolelih osoba od AIDS-a, 18 osoba je iz Beograda (33% sa incidencijom od 1,07 obolelih na 100.000 populacije, odnosno nešto višom incidencijom nego na teritoriji Republike Srbije – 0,78/100.000), dok je 12 osoba registrovano na teritoriji Vojvodine (22% sa incidencijom od 0,64/100.000). Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi grupi 30–49 godina (35 osoba tj. 64%), a slede uzrasne grupe 50 i više godina (13 osoba) i 20–29 godina (7 osoba). Odnos polova među obolelima od AIDS-a je bio 8:1 u korist muškaraca (49 M: 6 Ž).
Od 14 osoba umrlih od AIDS-a tokom 2017. godine, 12 osoba su bili muškarci, a na teritoriji grada Beograda je registrovana skoro polovina umrlih od AIDS-a (5 osoba sa mortalitetom od 0,30/100.000 što je dvostruko viši mortalitet nego na teritoriji Republike Srbije – 0,17/100.000). Najveći procenat umrlih registrovan je među osobama uzrasta 30 do 49 godina (8 osoba), a sledi uzrast 50 i više godina (5 osoba). U odnosu na transmisivnu kategoriju najveći broj umrlih registrovan je među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (6 osoba tj. 40%), jedan smrtni ishod registrovan je kod injektirajućeg korisnika droga, a dva kod osoba inficiranih HIV-om heteroseksualnim putem, a kod umrlih 5 osoba nije prijavljen način transmisije HIV-a. Među novoobolelima od AIDS-a tokom 2017. godine registrovano je 9 smrtnih ishoda (16% svih novoobolelih od AIDS-a u 2017. godini), pri čemu se period od trenutka dijagnostikovanja HIV pozitivnosti, odnosno obolevanja od AIDS-a do smrtnog ishoda kretao u rasponu od nekoliko dana do 6 meseci, dok je kod 5 umrlih osoba AIDS bio novodijagnostikovan u periodu 2001. do 2016. godine.

Nadzorni podaci ukazuju da je u periodu od 2005. do 2017. registrovano 13 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om u odnosu na 28 dece u periodu 1993–2004. godina. Danas trudnice inficirane HIV-om imaju mogućnost da pravovremenim uključivanjem u sveobuhvatan program prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete u potpunosti spreče prenošenje HIV-a na dete.

Od 1997. godine visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano. Od 2008. godine lečenje HIV infekcije je decentralizovano, odnosno realizuje se u Institutu za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, Kliničkom centru u Nišu, a od 2009. godine i u Kliničkom centru u Kragujevcu. U periodu 2003–2017. godina registrovano je petostruko povećanje broja osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom (1724 osobe krajem 2017. prema 330 osoba krajem 2003. godine). Lečenje osoba inficiranih HIV-om u našoj zemlji se sprovodi u skladu sa preporukama Evropskog udruženja kliničara koji se bave AIDS-om i Svetske zdravstvene organizacije.

Od 2000. godine kao rezultat dostupne visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART) u Republici Srbiji se registruje značajna redukcija obolelih i umrlih od AIDS-a (u 2017. je registrovano dva puta manje obolelih, odnosno šest puta manje umrlih od AIDS-a u odnosu na 1996. godinu).
Danas je HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ukoliko se lečenje započne na vreme, poželjno u što ranijem stadijumu HIV infekcije, a ukoliko se lečenje sprovodi kontinuirano i u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara u visokom procentu (u preko 90% pacijenata na lečenju) postiže se uspešna kontrola replikacije HIV-a što znači da osoba na uspešnom lečenju ne može da prenese HIV infekciju na druge osobe putem krvi.
Procenjuje se da trenutno u našoj zemlji 2700 osoba živi sa HIV-om, od kojih šestina ne zna da je inficirana HIV-om.
Znajući da HIV infekcija može dugo proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Naravno da bi svako testiranje na HIV trebalo da bude dobrovoljno uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija neophodnih osobi da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje. Važno je i da osoba prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovala ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. Dobrovoljno, poverljivo ili anonimno savetovanje i testiranje na HIV je besplatno i dostupno je bez lekarskog uputa svakoj zainteresovanoj osobi koja je imala neki rizik u skorijoj ili daljoj prošlosti, tokom cele godine u svakom institutu/zavodu za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije, kao i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu.

Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije sprovedenog 2013. godine ukazuju na to da iako polovina ispitnika zna gde se može savetovati i testirati na HIV (značajan porast odnosu na 2006. godinu – 38%), samo 2,5% stanovnika u Srbiji uzrasta od 15 do 49 godina navodi da se testiralo na HIV tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju i da su im tom prilikom saopšteni rezultati testiranja.

Prema istom istraživanju iz 2013. godine svaki drugi stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (50%) pravilno identifukuje načine prevencije seksualne transmisije HIV-a (zna da upražnjavanje seksualnih odnosa samo sa jednim pouzdanim, nezaraženim partnerom i da pravilna upotreba kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa može smanjiti rizik od prenosa HIV-a). Međutim, tek svaki šesti stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (16%) odbacuje zablude u vezi sa transmisijom HIV-a, odnosno zna kako se HIV ne može preneti (zna da se HIV ne može dobiti ako se boravi u istom prostoru sa inficiranom osobom i/ili ako se deli hrana sa inficiranom osobom).
Svaki treći stanovnik uzrasta 15–49 godina ima diskriminatoran stav prema osobama inficiranim HIV-om (navode da ne bi kupili sveže povrće od osobe inficirane HIV-om).
Istraživanje među osobama koje žive sa HIV-om realizovano 2013. godine ukazalo je da je 91% ispitanika završilo srednju ili višu školu/fakultet, da je trećina osoba koje žive sa HIV-om nezaposlena, da 29% nije imalo nikakve prihode, a još 22% je navelo primanja niža od 20.000 dinara. Tek je svaka osma HIV pozitivna osoba uključena u istraživanje (13%) bila zadovoljna opštim kvalitetom života i sopstvenim zdravljem. Svaki peti ispitanik navodi da je koristio usluge centra za socijalni rad u poslednjih godinu dana (20%). Socijalnim odnosima, podrškom i uključenošću u društvo bio je zadovoljan svaki drugi ispitanik (42%), a svaka četvrta osoba koja živi sa HIV-om navodi da je bila stigmatizovana/ diskriminisana od strane zajednice zbog svog HIV pozitivnog statusa u poslednjih godinu dana (24%), i to značajno češće žene (37% prema 20% muškaraca).

Pomenuti rezultati istraživanja ukazuju da treba kontinuirano sprovoditi edukaciju građana o načinima na koje se HIV ne može preneti, kako bi prepoznali situacije u kojima nema rizika i na taj način posredno uticali na smanjenje stigme i diskriminacije. Kako građani naše zemlje pokazuju veliko znanje o načinima prenosa HIV-a pažnju treba usmeriti na promenu ponašanja, jer se mali broj ljudi koji su imali neko rizično ponašanje savetuje i testira na HIV, a i kondom se ne koristi pri svakom seksualnom odnosu sa manjim ili većim rizikom za HIV i druge polno prenosive infekcije. Svakako da u narednom periodu dodatne napore treba uložiti u cilju smanjenja do eliminacije neopravdane stigmatizcije i diskriminacije osoba inficiranih HIV-om, kao i obezbeđivanja dostupnosti usluga psihosocijalne i drugih vidova podrške, nege i pomoći osobama inficiranim HIV-om u cilju njihovog osnaživanja, aktivnog uključiva-nja, te unapređenja kvaliteta života.
VAŽNO JE ZNATI
Šta je HIV, a šta SIDA (AIDS)?
AIDS je krajnji, uznapredovali stadijum infekcije uzrokovane HIV-om. Nastaje usled oštećenja odbrambene moći organizma koju prouzrokuje HIV. AIDS/sida su skraćenice nastale slaganjem početnih slova punog naziva bolesti na engleskom (Acquired Immunodeficiency Syndrome) ili francuskom jeziku (Syndrome de l'immunodéficience Acquise), a u prevodu na srpski znače: sindrom stečenog gubitka imuniteta. HIV je skraćenica od virus humane imunodeficijencije. HIV pripada porodici sporih virusa (lentivirusi), koji napada i postepeno uništava imuni sistem ljudi. Ovim virusom mogu se zaraziti samo ljudi i on se prenosi isključivo među ljudima. HIV se ne prenosi sa ljudi na životinje ili biljke i obrnuto, niti putem predmeta, hranom, vodom, vazduhom, odnosno uobičajenim socijalnim kontaktima među ljudima. Prenos virusa dešava se samo kontaktom oštećene kože ili služokože sa zaraženim telesnim tečnostima (krvlju, genitalnim sekretima) ili putem majčinog mleka.

Kako se prenosi HIV?

HIV se prenosi na tri glavna načina:

• Seksulanim odnosom bez zaštite – bez upotrebe kondoma (vaginalni, analni ili oralni seks).
• Sa inficirane majke na dete (u toku trudnoće, u toku porođaja, dojenjem).
• Preko zaražene krvi, najčešće razmenom igala i špriceva i drugog pribora za injektiranje droge.
• Važno je testirati se što pre, jer u slučaju da se utvrdi postojanje HIV infekcije, pre će se započeti odgovarajuća terapija i time značajno produžiti život, a moguće je preduzeti mere da se zaštite i drugi.

Šta je potrebno znati o testiranju na HIV

• Testiranje na HIV je jednostavno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju relativno brzo. Testiranje na HIV je poverljivo, anonimno i besplatno, a nije potrebna zdravstvena knjižica, odnosno uput od lekara.
• Jedino testiranjem na HIV se može utvrditi da li je osoba inficirana HIV-om, nijedan drugi način to ne omogućuje.
• Neophodno je da protekne do dva meseca od rizičnog kontakta da bi se moglo testiranjem utvrditi da je neka osoba inficirana HIV-om (pozitivan test na specifična antitela na HIV). Pre isteka ovog vremena, može se desiti da rezultati testa na HIV budu negativni, iako je osoba zaražena. Pre isteka navedenog vremenskog perioda, zaražena osoba može preneti virus iako rezultati testa pokazuju da je HIV negativna.

Savetovalište za HIV i polno prenosive bolesti (izdvojena kućica u dvorištu, preko puta Vatrogasnog doma), Instituta za javno zdravlje Kragujevac radi svim radnim danima od 07-14 sati , osim sredom od 11-18 sati i svi zainteresovani mogu doći bez uputa lekara na besplatno, dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje.
Telefon za informacije je 034 / 504-534.