Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a - 19. maj 2019. godine

premhiv

premhiv1

Sećanje na preminule od AIDS-a (side) (International AIDS Candlelight Memorial) je jedna od najstarijah i najvećih mobilizacionih kampanja koja ima za cilj podizanje svesti u vezi sa HIV-om i AIDS-om na globalnom nivou. Koordinator kampanje je Globalni zdravstveni savet (Global Health Council).

Ovogodišnja, 36. kampanja posvećena sećanju na preminule od AIDS-a obeležava se 19. maja u više od stotinu zemalja prigodnim manifestacijama koje imaju za cilj povećanje informisanosti, promovisanje globalne solidarnosti i zajedničkih akcija u oblasti HIV infekcije i AIDS-a, pod sloganom INTENSIFYNG THE FIGHT FOR HEALTH AND RIGHTS!- „SNAŽNIJE ZA ZDRAVLJE I PRAVA OSOBA KOJE ŽIVE SA HIV-om”.Koordinatori kampanje su osobe koje žive sa HIV-om kroz Globalnu mrežu osoba koje žive sa HIV-om (Global Network of People Living with HIV - GNP+).
Danas, kada se procenjuje da u svetu više od 37 miliona osoba živi sa HIV-om i dok su milioni ljudskih života izgubljeni (35 miliona osoba je umrlo od AIDS-a od početka epidemije osamdesetih godina prošlog veka, od kojih 940.000 u 2017. godini), kampanja treba da pokrene što više ljudi, zajednica, vlada i donatora da se uključe u cilju okončanja ove epidemije, da se edukuju sadašnje i buduće generacije o HIV infekciji, lečenju, prevenciji i pružanju podrške, kao i da se osnaže osobe koje žive s HIV-om da se bore za svoja prava i da žive bez stigme i diskriminacije, da javno iznesu izazove sa kojima su se susretali, kao i uspehe u cilju edukovanja sadašnjih budućih generacija o tome šta je sve postignuto, a koji su izazovi još prisutni. Ovaj dan nas sve poziva da delujemo zajedno, danas više neko ikada, u cilju održivosti, jačanja i revitalizacije globalnog odgovora na HIV, tako da u budućnosti imamo svet bez stigme i diskriminacije povezane sa HIV-om i sa univerzalnom dostupnošću usluga prevencije, lečenja i podrške svakoj osobi inficiranoj HIV-om uz poštovanje svih ljudskih prava.
U svetu je krajem 2017. godine 22 miliona osoba inficiranih HIV-om je bilo na antiretrovirusnoj terapiji što je trostruko više nego 2010. godine (8 miliona), odnosno čak 36 puta više nego 2000. godine (611.000), ali i dalje to je tek polovina svih osoba inficiranih HIV-om u svetu. U skladu sa najnovijim preporukama SZO svih 37 miliona osoba koje žive sa HIV-om treba da budu na ARV terapiji, odnosno lečenje treba započeti čim se HIV infekcija dijagnostikuje, najbolje u ranom stadijumu, da bi efekti terapije bili ne samo dobrobit za osobe inficirane HIV-om, u smislu dugog i kvalitetnog života, već i da bi se redukovao prenos HIV-a na druge osobe.

U cilju eliminacije HIV infekcije kao javno-zdravstvenog problema potrebno je da u svakoj zemlji do 2020. godine 90% svih osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, zatim da 90% dijagnostikovanih HIV + osoba bude na lečenju antiretovirusnim lekovima i da 90% osoba na lečenju ima nemerljivu količinu virusa u krvi. Ako bi se dostigli globalni ciljevi moglo bi da se spreči da 21 milion osoba umre od AIDS-a, odnosno da se spreči da se 28 miliona osoba inficira HIV-om do 2030. godine.
U zapadnoj Evropi polovina novodijagnostikovanih osoba inficiranih HIV-om je dijagnostikovana u kasnom stadijumu HIV infekcije, slično kao i u našoj zemlji. Kasno postavljena dijagnoza HIV infekcije je povezana sa povećanim rizikom od obolevanja i umiranja, slabijim odgovorom na terapiju, povećanim troškovima zdravstvene zaštite i povećanim rizikom za dalje prenošenje. Kasno dijagnostikovana HIV infekcija znači da osoba ima 11 puta veću verovatnoću da umre unutar godinu dana od testiranja nego ako je testirana nakon prve izloženosti HIV-u.
Ministarstvo zdravlja Vlade Republike Srbije je krajem 2017. godine iniciralo izradu predloga Strategije za prevenciju i kontrolu HIV infekcije i AIDS-a u Republici Srbiji, za period 2018-2025, sa pratećim srednjoročnim Akcionim planom, 2018-2021. koja je usvojena od strane Vlade Republike Srbije krajem jula 2018. godine. U strateškom dokumentu akcenat je stavljen na prevenciju i povećanje obima testiranja na HIV u zdravstvenim ustanovama i u zajednici u cilju ranog dijagnostikovanja inficiranih osoba, kao i na lečenje i podršku osoba koje žive sa HIV-om, zaštitu ljudskih prava i eliminaciju stigme i diskriminacije prema osobama infciranim HIV-om i populacijama u većem riziku, uspostavljanje standarda kvaliteta u programima prevencije i parnjačke podrške i obezbeđivanje strateških informacija za akciju.

U borbi protiv stigme i diskriminacije osoba koje žive s HIV-om značajna je uloga ne samo aktuelne politike, zakonodavstva i institucija, već i zajednice u celini. Stigma i diskriminacija prema osobama koje žive sa HIV-om u Srbiji i njihovi uzroci i posledice prožimaju sve nivoe/strukture društva. Stigma i diskriminacija su glavna prepreka u sprovođenju preventivnih aktivnosti, a jedna od posledica je mali broj osoba koje se odlučuju na testiranje na HIV.

U našoj zemlji se ovaj memorijal (International AIDS Candlelight Memorial) obeležava 16. put pod sloganom „SNAŽNIJE ZA ZDRAVLJE I PRAVA OSOBA KOJE ŽIVE SA HIV-om” organizovanjem prigodnih aktivnosti koje su usmerene ka promociji zdravih stilova života i informisanju o dostupnim uslugama na lokalu, prepoznavanju i smanjenju rizičnog ponašanja, promociji značaja pravovremenog testiranja na HIV praćenog savetovanjem kod osoba koje su imale neki rizik u bližoj ili daljoj prošlosti, kao i stvaranju neosuđujućeg okruženja za osobe inficirane HIV-om, odnosno poštovanju ljudskih prava osoba inficiranih HIV-om na rad, obrazovanje i lečenje.

premhiv2

Aktuelna epidemiološka situacija u vezi sa HIVinfekcijom u Republici Srbiji krajem 2018. godine

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije od 1984. do kraja 2018. godine u Republici Srbiji su registrovane 3854osobe inficirane HIV-om,od kojih je 1967osoba obolelo od AIDS-a (51% svih dijagnostikovanih HIV+ osoba), dok je 1255 osoba umrlo (1134 osobesu umrle od AIDS-a tj. 29% svih osoba kojima je dijagnostikovana HIV infekcija).

Tokom 2018. godine novootkriveno je 179 osoba inficiranih HIV-om, 62 osobe su novoobolele od AIDS-a, dok su 24 osobe umrle od AIDS-a.

Skoro polovina svih novootkrivenih osoba inficiranih HIV-om tokom 2018. godine registrovanaje na teritoriji grada Beograda (86 osoba tj. 48%), dok je 40 osoba registrovano u Vojvodini, od kojih je 19 osoba (11% svih osoba dijagnostikovanih 2018. godine) sa teritorije Južnobačkog okruga, gde se i najveći broj osoba testira. Kod 164 novootkrivene osobe inficirane HIV-om (92%) HIV je prenet seksualnim odnosom bez kondoma, dve osobesu inficirane razmenom pribora za injektiranje (1%), dok za 13osoba nije naveden način prenosa HIV-a (7%). Među novootkrivenim osobama inficiranim HIV-om tokom 2018. godine registrovano je četrnaest puta više muškaraca (167 muškaraca prema 12 žena), polovina osoba je bila uzrasta 30–49 godina (93 osobe, tj. 52%), dok je svaka četvrta osoba bila uzrasta 20–29 godina (50 osoba, tj.28%).

U 2018. godini od 62 novoobolele osobe od AIDS-a, 19 osoba je iz Beograda (31% sa incidencijom od 1,13 obolelih na 100.000 populacije, odnosno nešto višom incidencijom nego na teritoriji Republike Srbije - 0,88/100.000), dok je 18 obolelih osoba registrovano na teritoriji Vojvodine (29% sa incidencijom od 0,96/100.000). Najviše obolelih od AIDS-a registrovano je u uzrasnoj grupi grupi 30–49 godina (38 osoba tj. 61%), a slede uzrasne grupe 50 i više godina (20 osoba) i 20–29 godina (4 osobe). Odnos polova među obolelima od AIDS-a je bio 8:1 u korist muškaraca (57 M: 7 Ž). I među obolelima od AIDS-a dominira seksualna transmisija HIV-a (90% svih slučajeva).

Od 24 osobe umrle od AIDS-a tokom 2018. godine, 12 osoba su bili muškarci, a na teritoriji grada Beograda je registrovanapolovina umrlih od AIDS-a (12 osoba sa mortalitetom od 0,7/100.000 što je dvostruko viši mortalitet nego na teritoriji Republike Srbije - 0,34/100.000). Najveći procenat umrlih registrovan je među osobama uzrasta 30 do 49 godina (14 osoba), a sledi uzrast 50 i više godina (10 osoba). U odnosu na transmisivnu kategoriju najveći broj umrlih registrovan je među muškarcima koji imaju seksualne odnose sa muškarcima (12 osoba tj. 50%), jedan smrtni ishod registrovan je kod injektirajućeg korisnika droga, a 8kod osoba inficiranih HIV-om heteroseksualnim putem, dokkod tri umrleosobenije prijavljen način transmisije HIV-a. Među novoobolelima od AIDS-a tokom 2018. godine registrovano je 17 smrtnih ishoda (27% svih novoobolelih od AIDS-a u 2018. godini), pri čemu se period od trenutka dijagnostikovanja HIV pozitivnosti, odnosno obolevanja od AIDS-a do smrtnog ishoda kretao u rasponu od nekoliko dana do 6 meseci.Kod 7 umrlih osoba AIDS je bionovodijagnostikovan u periodu od 2015. do 2017. godine.
Nadzorni podaci ukazuju da je u periodu od 2005. do 2018. registrovano 13 dece koja su HIV infekciju dobila od majki koje nisu znale da su inficirane HIV-om u odnosu na 28 dece u periodu 1993–2004. godina. Danas trudnice inficirane HIV-om imaju mogućnost da pravovremenim uključivanjem u sveobuhvatan program prevencije prenosa HIV-a sa majke na dete u potpunosti spreče prenošenje HIV-a na dete.
Od 1997. godine visoko aktivna antiretrovirusna terapija (HAART) je dostupna i besplatna u Republici Srbiji, tj. svi troškovi lečenja idu na teret Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje za sve zdravstvene osiguranike kojima je lečenje indikovano. Od 2008. godine lečenje HIV infekcije je decentralizovano, odnosno realizuje se u Institutu za infektivne i tropske bolesti pri Kliničkom centru Srbije u Beogradu, u Kliničkom centru Vojvodine u Novom Sadu, Kliničkom centru u Nišu, a od 2009. godine i u Kliničkom centru u Kragujevcu. U periodu 2003–2018. godina registrovano je šestostruko povećanje broja osoba inficiranih HIV-om na lečenju kombinovanom antiretrovirusnom terapijom (1882 osobe krajem 2018. prema 330 osoba krajem 2003. godine). Lečenje osoba inficiranih HIV-om u našoj zemlji se sprovodi u skladu sa preporukama Evropskog udruženja kliničara koji se bave AIDS-om i Svetske zdravstvene organizacije.
Od 2000. godine kao rezultat dostupne visoko aktivne antiretrovirusne terapije (HAART) u Republici Srbiji se registruje značajna redukcija obolelih i umrlih od AIDS-a (u 2018. je registrovano dvostruko manje obolelih, odnosno četiri puta manje umrlih od AIDS-a u odnosu na 1996. godinu) (grafikon 1).

Grafikon 1. Broj novodijagnostikovanih osoba inficiranihHIV-om, obolelih i umrlih od AIDS-a u Republici Srbiji, 1984–2018. godine

premhiv3

Danas je HIV infekcija hronično stanje sa kojim se može kvalitetno i dugo živeti, ukoliko se lečenje započne na vreme, poželjno u što ranijem stadijumu HIV infekcije.Ukoliko se lečenje sprovodi kontinuirano i u skladu sa uputstvima dobijenim od lekara postiže se uspešna kontrola replikacije HIV-a u visokom procentu (u preko 90% pacijenata na lečenju), što znači da osoba na uspešnom lečenju ne može da prenese HIV infekciju na druge osobe putem krvi.

Procenjuje se da trenutno u našoj zemlji 3100 osoba živi sa HIV-om, od kojih šestina ne zna da je inficirana HIV-om.

Znajući da HIV infekcija može dugo proticati bez ikakvih znakova i simptoma, jedini način da se otkrije jeste da se osoba koja je imala neki rizik testira na HIV. Naravno da bi svako testiranje na HIV trebalo da bude dobrovoljno uz obavezno savetovanje pre i posle testiranja, a u cilju pružanja pravih i stručnih informacija neophodnih osobi da donese odluku da li je pravi trenutak za testiranje. Važno je i da osoba prepozna stvarni rizik tj. rizično ponašanje koje je praktikovala ili koje i dalje upražnjava, te da isto promeni u cilju preveniranja inficiranja HIV-om u budućnosti. Dobrovoljno, poverljivo ili anonimno savetovanje i testiranje na HIV je besplatno i dostupno je bez lekarskog uputa svakoj zainteresovanoj osobi koja je imala neki rizik u skorijoj ili daljoj prošlosti, tokom cele godine u svakom institutu/zavodu za javno zdravlje na teritoriji Republike Srbije, kao i u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu.

Rezultati istraživanja zdravlja stanovništva Srbije sprovedenog 2013. godine ukazuju na to da iako polovina ispitnika zna gde se može savetovati i testirati na HIV (značajan porast odnosu na 2006. godinu – 38%), samo 2,5% stanovnika u Srbiji uzrasta od 15 do 49 godina navodi da se testiralo na HIV tokom 12 meseci koji su prethodili istraživanju i da su im tom prilikom saopšteni rezultati testiranja.

Prema istom istraživanji iz 2013. godine svaki drugi stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (50%) pravilno identifukuje načine prevencije seksualne transmisije HIV-a (zna da upražnjavanje seksualnih odnosa samo sa jednim pouzdanim, nezaraženim partnerom i da pravilna upotreba kondoma prilikom svakog seksualnog odnosa može smanjiti rizik od prenosa HIV-a). Međutim, tek svaki šesti stanovnik Srbije uzrasta 15 i više godina (16%) odbacuje zablude u vezi transmisije HIV-a, odnosno zna kako se HIV ne može preneti (zna da se HIV ne može dobiti ako se boravi u istom prostoru sa inficiranom osobom i/ili ako se deli hrana sa inficiranom osobom).

Svaki treći stanovnik uzrasta 15–49 godina, neopravdano ima diskriminatoran stav prema osobama inficiranim HIV-om (navode da ne bi kupili sveže povrće od osobe inficirane HIV-om).

Istraživanje među osobama koje žive sa HIV-om realizovano 2013. godine ukazalo je da je 91% ispitanika završilo srednju ili višu školu/fakultet, da je trećina osoba koje žive sa HIV-om nezaposlena, da 29% nije imalo nikakve prihode, a još 22% je navelo primanja niža od 20.000 dinara. Tek je svaka osma HIV pozitivna osoba uključena u istraživanje (13%) bila zadovoljna opštim kvalitetom života i sopstvenim zdravljem. Svaki peti ispitanik navodi da je koristio usluge centra za socijalni rad u poslednjih godinu dana (20%). Socijalnim odnosima, podrškom i uključenošću u društvo bio je zadovoljan svaki drugi ispitanik (42%),a svaka četvrta osoba koja živi sa HIV-om navodi da je bila stigmatizovana/diskriminisana od strane zajednice zbog svog HIV pozitivnog statusa u poslednjih godinu dana (24%), i to značajno češće žene (37% prema 20% muškaraca).

Pomenuti rezultati istraživanja ukazuju da treba kontinuirano sprovoditi edukaciju građana o načinima na koje se HIV ne može preneti, kako bi prepoznali situacije u kojima nema rizika i na taj način posredno uticali na smanjenje stigme i diskriminacije. Kako građani naše zemlje pokazuju veliko znanje o načinima prenosa HIV-a pažnju treba usmeriti na promenu ponašanja, jer se mali broj ljudi koji su imali neko rizično ponašanje savetuje i testira na HIV, a i kondom se ne koristi pri svakom seksualnom odnosu sa manjim ili većim rizikom za HIV i druge polno prenosive infekcije. Svakako da u narednom periodu dodatne napore treba uložiti u cilju smanjenja do eliminacije neopravdane stigmatizcije i diskriminacije osoba inficiranih HIV -om, kao i obezbeđivanja dostupnosti usluga psihosocijalne i drugih vidova podrške, nege i pomoći osobama inficiarnim HIV-om u cilju njihovog osnaživanja, aktivnog uključivanja, te unapređenja kvaliteta života.

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

mladi2019

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2019. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2019. gоdinе

dojenje3

Prеvеnciја pоvrеdа коd dеcе putniка u аutоmоbilu

Bеzbеdnа vоžnjа u putničкim vоzilimа nа visокim tеmpеrаturаmа

letnjavoznja2019

TESTIRANJE NA HEPATITIS C U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 2019

Svetski dan stanovništva

stanovnistvo2019

Каmpаnjа zа higiјеnu ruкu 2019: prеvеnciја bоlničкih infекciја – vidео mаtеriјаl zа zdrаvstvеnе ustаnоvе

higruku2019

Prеpоruке zа pоstupаnjе u tокu tоplоg vrеmеnа

Uticај pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе nа zdrаvljе ljudi

AKTIVNOSTI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC U VELIKOM PARKU

26. јun 2019. - Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

droga2019

Sаvеti zа zаštitu zdrаvljа dеcе tокоm tоplоg tаlаsа

leto2019-1

OBELEŽENA NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA

OBELEŽEN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Grоznicа Zаpаdnоg Nilа – mеrе ličnе zаštitе

gzn2019

Каmpаnjа „Svакi trеnutак је vаžаn: pоzitivnо rоditеljstvо”

pozrod2019

NAJAVA AKTIVNOSTI: SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

dim2019

31. mај 2019. – Svеtsкi dаn bеz duvаna

duv2019

″Međunarodni dan biološke raznovrsnosti″

biodiv1

Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a - 19. maj 2019. godine

premhiv2

Nаciоnаlni Vоdič zа prеvеnciјu, diјаgnоstiкu i lеčеnjе mеlаnоmа

mel1

XXIX Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub2019

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti – 10. mај 2019. gоdinе

fizakt2019

Dan planete Zemlje 2019 – Zaštiti naše vrste

posledice-zagadjenja

28. april – Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

cipele

Budi i ti promoter zdravlja - 2019. godine

promo1

Izgrаdnjа каpаcitеtа nа pоlju коmuniкаciја јаvnоzdrаvstvеnih riziка u vаnrеdnim situаciјаmа

vanr1

Bоlеsti које prеnоsе кrpеlji i коmаrci

vekt1

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО „Vакcinе dеluјu, štitеći nаs svе zајеdnо” 24.4.2019–30.4.2019. gоdinе

nedimunizacije

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2019

svdanzdravlja

TUBERKULOZA - 24. mаrt 2019. godine

Svetski dan bubrega – 14. mart 2019. godine

KO GOD DA STE, GDE GOD DA STE, VODA JE VAŠE LJUDSKO PRAVO!

vode2019

 

MART 2019 - MESEC BORBE PROTIV RAKA

8. MART - MEĐUNARODNI DAN ŽENA

EKOLOŠKI ATLAS ZDRAVSTVENIH RIZIKA ŠUMADIJE I ZAPADNE SRBIJE 2018.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  21 - 27. januar

grl1

11. decembar 2018 – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

OBELEŽEN 1.DECEMBAR "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

3. decembar 2018 – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Svetski AIDS dan: Saznaj svoj status!

sid1

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama - 25. novembar 2018.

Svetski dan deteta - 20. novembar 2018.

Svetski dan prevencije zlostavljanja dece - 19. novembar 2018.

Izvestaj sa manifestacije Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2018

Najava manifestacije povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa

Svеtsкi dаn diјаbеtеsа 2018.

Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC NA SAJMU ZDRAVLJA

17. oktobar 2018. – Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

Svеtsкi dаn mеntаlnоg zdrаvljа, 10. окtоbаr „Mlаdi i mеntаlnо zdrаvljе u svеtu којi sе mеnjа”

ment1

Vrеmе је zа prеglеd: Окtоbаr – mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке

rakd1

Realizovane zdravstveno-vaspitne aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana srca

sds1

NACIONALNA NEDELJA DOJENJA

Dojenje2018

1. oktobar 2018 – Međunarodni dan starijih osoba "Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba"

star1

Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе - Коnкurs zа litеrаrni sаstаv i liкоvni rаd

ish2

Svеtsкi dаn hrаnе i Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе „Prаvilnа ishrаnа – ulаgаnjе u budućnоst”

ish1

Skup podrške “Daj pedalu raku“ održan u Kragujevcu

ped22018

1. окtоbаr 2018 – Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа "Prоmоvišimо šаmpiоnе ljudsкih prаvа stаriјih оsоbа"

star1

Svеtsкi dаn srcа – 29. sеptеmbаr 2018. gоdinе

srce2018

POZIV NA KONFERENCIJU ZA PREDSTAVNIKE MEDIJA POVODOM SVETSKOG DANA SRCA

MEĐUNARODNI DAN MIRA

18 Int Day of Peace 

ALZHAJMEROVA BOLEST

alc1

MEDJUNARODNI DAN ZAŠTITE OZONSKOG OMOTAČA

oz2

PREVENCIJA NARKOMANIJE U ŠKOLAMA - EDUKACIJA TIMOVA

narkskole2

Izveštaj: Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018-2

Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2018. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2018. gоdinе

„Dојеnjе – tеmеlj živоtа”

Dojenje2018

Svеtsкi dаn hеpаtitisа, 28. јul 2018. gоdinе

hep2018-1 hep2018-2

Obeležen "Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge"

drog11

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа - 26. јuni 2018.

drog1

REALIZOVANE AKTIVNOSTI POVODOM NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

or13

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

Svetski dan bez duvana - Duvan  i bolesti srca i krvnih sudova - 31. maj 2018. godine

poster svetski dan bez duvana 2018 MZ Batut

Mеđunаrоdni dаn sеćаnjа nа prеminulе оd AIDS-а, 20. mај 2018. gоdinе

hiv1-2018

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM NACIONALNE NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

Budi i ti promoter zdravlja - 2018. godine

prom10

 

Partneri – Budi i ti promoter zdravlja

15. maj – Svetski  dan porodice

danporodice

Dаn bоrbе prоtiv rака коžе – Еurоmеlаnоm 2018.

rakkoze1

Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub1

 Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti 10. mај 2018. gоdinе

fizakt1

 

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО 23.4.2018–29.4.2018. gоdinе

„Vакcinаciја је individuаlnо prаvо, а коlекtivnа оdgоvоrnоst”

ned-imun1

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2018. gоdinе

sdzdravlja2018

SVЕTSKI DАN BОRBЕ PRОTIV TUBЕRKULОZЕ "Оbrаti pаžnju nа tubеrкulоzu"

tuber2018-1

Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке 2018.godine

rak2018-1

Nedelja borbe protiv glaukoma 2018.

glaukom1

EDUKATIVNA RADIONICA

eduk-mala-2018.jpg

Svеtsкi dаn bubrеgа 8. mаrt 2018. gоdinе

bub2018

8. mart – Međunarodni dan žena 2018.

8.mart-ruze

Mart - mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora

WHO Cancer prevention SR

 

MEĐUNARODNI DAN DECE OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI

 

Obeležavanje Svetskog dana retkih bolesti "POKAŽI SVOJE RETKO – POKAŽI DA JE VAŽNO"

"MI MOŽEMO, JA MOGU" 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2018.

nsmail

31. јаnuаr 2018. – NАCIОNАLNI DАN BЕZ DUVАNА

Plakat dan bez duvana 2018

Еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе

7.Poster HPV

11. decembar – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

Svеtsкi AIDS dаn: tеstirај sе nа HIV јеr је vаžnо dа znаš

hi1

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih - 08.11.2017.


 Oktobar-mesec pravilne ishrane i 16. Oktobar-Svetski dan hrane


Međunarodni dan starijih osoba - 1.oktobar 2017. godine 


IZVEŠTAJ, KAMPANjA: SVETSKI DAN SRCA-29.09.2017.god.

KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


  Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih

Kampanja „Zaštitimo se od gripa” 16. oktobar – 20. oktobar 2017 

Grip Page 1


 Svetski dan hrane i Oktobar – mesec pravilne ishrane 


 Svеtsкi dаn srcа 29. sеptеmbаr 2017. gоdinе „Ојаčајtе svојe srcе”

Dan srca 2017


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2017. godine 


 Konferencija povodom SVETSKOG DANA SRCA


 Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2017. godine

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

IZVEŠTAJ O SPROVEDENOJ KAMPANJI: SVETSKI  DAN BEZ DUVANSKOG DIMA-31. MAJ 2017. GOD.  

POSTER 2017 logo MZ i Batut

Izveštaj o sprovedenoj kampanji: Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj, 2017.god.

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA-31.MAJ 2017.  

 Izveštaj sa manifestacije - Dan sećanja  na preminule od AIDS-a

hiv-izv1

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM 21-OG. MAJA –  DAN SEĆANJA  NA PREMINULE OD AIDS-A

 

POVIŠEN KRVNI PRITISAK-TIHI UBICA

Svetski dan borbe protiv hipertenzije-17. maj 2016. godine

srce-hiper

MEĐUNARODNI DAN PORODICE

Najava događaja povodom Nedelje zdravlja usta i zuba 15.-21.maj 

Kalendar zdravlja

kalendar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon