Svetski dan borbe protiv hepatitisa se obeležava 28.07.2019. godine, sa ciljem da se skrene pažnja javnosti o načinima prenošenja virusa, faktorima rizika, potrebama testiranja kao prvom koraku u brizi za sopstveno zdravlje tj. pravovremeno otkrivanje i lečenje ovih infekcija.

Virusni hepatitisi, u narodu poznati kao zarazna žutica, predstavljaju zapaljenje jetre koje zahvata jetru u celini. Virusi hepatitisa su dobili nazive prema abecedi: virus hepatitisa A,B,C,D,E,G, a u novije vreme pominje se i TT virus. Zajednička osobina im je da prvenstveno napadaju jetru, mada mogu dovesti do oštećenja i drugih organa i tkiva. Put infekcije je različit. Virusi hepatitisa A i E se izlučuju iz organizma stolicom, a unose preko usta. Virusi hepatitisa B,C,D,G i TT se unose parenteralnim putem, što znači putem zagađene krvi, sekreta ili ekskreta. Neki od njih daju samoograničavajuće zapaljenje jetre kao što je virus hepatitisa A i E. Nema hroničnog nosilaštva virusa, niti hroničnog zapaljenja jetre, ciroze jetre ili primarnog karcinoma jetre. Izuzetno retko oboleli od hepatitisa A može završiti nepovoljno, a E ima loš ishod samo za trudnice, što je opisano u endemičnim područjima, kao što je Azija. Hepatitis B,C i D mogu dati hronično nosilaštvo, hronično zapaljenje jetre, cirozu i primarni karcinom jetre.

Za hepatitis B postoji specifična prevencija – serum i vakcina.

Za hepatitis C nema ni seruma ni vakcine. To je veoma promenljiv virus koji ima šest osnovnih tipova i 100 podtipova. Ako se da vakcina za jedan, pacijent je nezaštićen za sve ostale tipove. Radi se o virusu koji stalno mutira.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije 325 miliona ljudi je inficirano širom sveta, a godišnje umire 1,4 miliona ljudi. Hepatitisi B i C su hronične infekcije koje najčešće ne pokazuju simtome duži vremenski period, ponekad godinama ili decenijama, ali je zato 60% karcinoma jetre posledica kasnog otkrivanja i lečenja. Hepatitis je moguće sprečiti, a u slučaju hepatitisa C, čak i izlečenje. Međutim, preko 80% ljudi koji žive sa hepatitisom nemaju usluge prevencije, testiranja i lečenja.

U našoj zemlji, zbog odsustva simptoma, svaki četvrti pacijent je svestan da ima hepatitis B ili C. Na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga prema poslednjim podacima za 2017. godinu od hepatitis B virusne infekcije je obolelo 15 osoba, a od hepatitis C virusne infekcije 29 osoba. Najveći broj obolelih od obe virusne infekcije je bio u uzrastu od 30-39 godina.

Upravo je stepen obuhvata testiranja na hepatitise, i podsećanja osoba u riziku na važnost prevencije i ranog otkrivanja, kao i mogućnosti lečenja ovih infekcija, najvažniji korak u rešavanju ovog globalnog zdravstvenog problema i postizanja globalnih ciljeva eliminacije do 2030. godine. U najvećem riziku su narkomani, homoseksualci, heteroseksualna lica sa velikim brojem seksualnih partnera, pacijenti na hemodijalizi, trudnice, novorođenčad inficiranih majki, zdravstveni radnici. U rizik mogu dovesti i medicinske intervencije, pirsinzi, tetovaže.

Kod virusnih hepatitisa nespecifična prevencija se primenjuje kod svih. Kod A i E je bitno da ruke budu čiste, da hrana i voda budu higijenski ispravni. Postoji i specifična prevencija. Za hepatitis A su serum (gamaglobulin) i vakcina. Za hepatitis E nema specifične prevencije. Kad su u pitanju hepatits B i C situacija je složenija jer se radi o daleko opasnijim virusima. Ovi virusi mogu da se spreče ako im se preseče put infekcije. Ovi virusi ne idu vazduhom i ne prenose ih komarci. Ne zna se pouzdano da li idu preko usta, ali se prenose seksualnim putem, posebno virus B.

Tokom kampanje Svetskog dana hepatitisa 2019, SZO poziva sve zemlje i partnere da promovišu temu „Investirajte u eliminisanje hepatitisa“. SZO će objaviti nove procene za dodatne investicije potrebne za postizanje globalno dogovorenih ciljeva eliminacije hepatitisa do 2030. godine, u kontekstu univerzalne zdravstvene pokrivenosti.
Na Svetski dan hepatitisa, 28. jul, pozivaju se svi ljudi iz celog sveta da preduzmu mere i podignu svest kako bi pronašli "milione koji nedostaju".