Naši sertifikati

Logo akreditacija

IQNet certification-120Q-1644-IVR-IZJZKG-120 


  znanje-znaci

Naši prijatelji

mreza1

rs-ministarstvo-zdravlja

hemofarm

Naši prijatelji u zajednici

medf-logo

grad-kragujevac

jazas-krag 

crveni-krst-krag

 donatori 

Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine

„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”

srce 2019

Svetski dan srca je ustanovljen 2000. godine, sa ciljem da informiše ljude širom sveta da su bolesti srca i krvnih sudova vodeći uzrok smrti. Svake godine u svetu 17,9 miliona ljudi umre kao posledica bolesti srca i krvnih sudova, a procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona. Svetska federacija za srce upozorava da najmanje 85% prevremenih smrtnih ishoda može da se spreči kontrolom glavnih faktora rizika (pušenje, nepravilna ishrana i fizička neaktivnost).

Ove godine Svetski dan srca se obeležava pod sloganom „BUDI HEROJ SVOGA SRCA” sa željom da se stvori globalna zajednica Heroja naših srca. To su ljudi iz svih sfera života širom sveta koji sada deluju kako bi oni i njihove porodice živeli zdravijim životom. Oni su se obavezali da će pripremati zdrave obroke i da će se pravilno hraniti, da će svojim primerom pokazati deci kako da budu fizički aktivnija, da će zabraniti pušenje u svojoj kući/stanu i pomoći drugima da prestanu sa ovom lošom navikom. Zdravstveni radnici će nastaviti da pomažu savetima svim pušačima da prestanu da puše.

Svi možemo biti heroji svoga srca tako što ćemo obećati sebi, svojoj porodici, svojim prijateljima, svojim bolesnicima, stanovništvu da male promene u životnom stilu mogu uticati na zdravlje našeg srca: prestanak pušenja, pravilna ishrana, 30 minuta fizičke aktivnosti dnevno mogu da pomognu u prevenciji bolesti srca i krvih sudova.Strategija za prevenciju i kontrolu hroničnih nezaraznih bolesti (HNB) sa akcionim planom podržana je od strane donosioca odluka.

Epidemiološka situacija u Srbiji

Prema podacima Populacionog registra za akutni koronarni sindrom, od bolesti srca i krvnih sudova (KVB) tokom 2017. godine u Srbiji je umrlo 53.668 osoba. Bolesti srca i krvnih sudova, sa učešćem od 51,7% u svim uzrocima smrti, vodeći su uzrok umiranja u Srbiji. Zajedno, ishemijske bolesti srca i cerebrovaskularne bolesti, vodeći su uzroci smrtnosti u ovoj grupi oboljenja. U kardiovaskularne bolesti spadaju: reumatska bolest srca koja čini 0,1% svih smrtnih ishoda od KVB, hipertenzivna bolest srca čini 13,1%, ishemijske bolesti srca 17,4%, cerebrovaskularne bolesti 20,9%, a ostale bolesti srca i sistema krvotoka čine 48,5% svih smrtnih ishoda od KVB. Kao najteži oblik ishemijskih bolesti srca, akutni koronarni sindrom je vodeći zdravstveni problem u razvijenim zemljama sveta, a poslednjih nekoliko decenija i u zemljama u razvoju. U akutni koronarni sindrom spadaju: akutni infarkt miokarda, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Akutni koronarni sindrom u Srbiji činio je 49,4% svih smrtnih ishoda od ishemijskih bolesti srca u 2017. godini. Ostale ishemijske bolesti srca činile su 50,6% smrtnosti od ishemijskih bolesti srca. Prema podacima populacionog registra za AKS, u Srbiji je u 2017. godini dijagnoza akutnog koronarnog sindroma postavljena kod 19.664 slučajeva. Incidencija akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 187,8 na 100.000 stanovnika. Tokom 2017. godine od ovog sindroma u Srbiji su umrle 4624 osobe. Stopa smrtnosti od akutnog koronarnog sindroma u Srbiji iznosila je 40,4 na 100.000 stanovnika.

Najznačajniji faktori rizika za nastanak kardiovaskularnih bolesti

Većina KVB je uzrokovana faktorima rizika koji se mogu kontrolisati, lečiti ili modifikovati, kao što su: visok krvni pritisak, visok nivo holesterola, prekomerna uhranjenost/gojaznost, upotreba duvana, fizička neaktivnost i šećerna bolest. Međutim, postoje i neki faktori rizika koji ne mogu da se kontrolišu. Među najznačajnije faktore rizika, koji su odgovorni za smrtnost od KVB, ubrajaju se povišen krvni pritisak (kome se pripisuje 13% smrtnih slučajeva na globalnom nivou), zatim upotreba duvana (9%), povišen nivo šećera u krvi (6%), fizička neaktivnost (6%) i prekomerna telesna masa i gojaznost (5%).

Promenjivi faktori rizika

Hipertenzija (povišen krvni pritisak)

Hipertenzija je vodeći uzrok KVB širom sveta, a visok krvni pritisak se naziva „tihim ubicom”, jer često nije praćen znacima upozorenja ili simptomima, pa mnogi ljudi i ne znaju da ga imaju. Krvni pritisak se meri i evidentira kao odnos dva broja u milimet-rima živinog stuba (mm Hg) – na primer, 120/78 mm Hg. Prvi broj označava sistolni (tzv. gornji) krvni pritisak – pritisak u arterijama u trenutku kada je srčani mišić u kontrakciji, a drugi broj označava dijastolni (tzv. donji) pritisak – pritisak u arterijama kada je srčani mišić opušten između dve kontrakcije. Normalnim krvnim pritiskom se smatraju izmerene vrednosti gornjeg (sistolnog) pritiska manje od 120 mm Hg i donjeg (dijastolnog) manje od 80 mm Hg. Prehipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 120–129 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80 mm Hg. Povišen krvni pritisak – hipertenzija se definiše kao stanje kada se u više merenja dobije sistolni (gornji) pritisak koji je između 130–139 mm Hg, odnosno kada je dijastolni (donji) pritisak 80–89mm Hg.
Na globalnom nivou, skoro milijardu ljudi ima visok krvni pritisak (hipertenziju), od kojih dve trećine živi u zemljama u razvoju. Prehipertenziju i hipertenziju u Srbiji ima 47,5% odraslog stanovništva. Prehipertenzija i hipertenzija kod muškaraca zastupljena je kod 48,5%, a kod žena kod 46,5% slučajeva. Hipertenzija je jedan od najvažnijih uzroka prevremene smrti širom sveta, a ono što zabrinjava je činjenica da se procenjuje da će 1,56 milijardi ljudi živeti sa hipertenzijom u 2025. godini. Sve navedeno upućuje na važnost redovnog merenja krvnog pritiska.

Upotreba duvana

Procenjuje se da je pušenje uzrok nastanka skoro 10% svih KVB. Pušači imaju dvostruko do trostruko viši rizik za pojavu srčanog i moždanog udara u poređenju sa nepušačima. Rizik je veći ukoliko je osoba počela da puši pre 16. godine života, raste sa godinama i viši je kod žena pušača nego kod muškaraca pušača. U roku od dve godine od prestanka pušenja, rizik od ishemijskih bolesti srca se znatno smanjuje, a u roku od 15 godina od prestanka pušenja, rizik od kardiovaskularnih oboljenja se izjednačuje sa rizikom koji postoji kod nepušača. U svetu ima milijardu svakodnevnih pušača duvana. Najviša učestalost svakodnevnih pušača duvana zabeležena je u evropskom regionu (31%), a najniža u afričkom regionu (10%). Izloženost pasivnom pušenju prouzrokuje smrt 600.000 ljudi svake godine, a od tog broja 28% su deca. U Srbiji, svakodnevno konzumira duvanske proizvode 32,6% muškaraca i 25,9% žena.

Povišen nivo šećera u krvi – šećerna bolest

Šećerna bolest se dijagnostikuje u slučaju kada su vrednosti jutarnjeg nivoa šećera natašte u krvi 7,0 mmol/L (126mg/dl) ili više, a KVB su uzrok 60% svih smrtnih slučajeva osoba sa šećernom bolešću. Rizik od kardiovaskularnih bolesti je od dva do tri puta veći kod osoba sa tipom 1 ili tipom 2 šećerne bolesti, a rizik je veći kod osoba ženskog pola. Kardiovaskularni rizik raste sa povišenim nivoom vrednosti šećera u krvi, a prognoza KVB kod osoba sa šećernom bolešću je lošija. U svetu učestalost dijabetesa kod odraslih osoba iznosi 10%, dok u našoj zemlji učestalost dijabetesa kod odraslog stanovništva iznosi gotovo 8%. Ako se šećerna bolest ne otkrije na vreme i ne leči može doći do ozbiljnih komplikacija, uključujući srčani i moždani udar, bubrežnu insuficijenciju, amputaciju ekstremiteta i gubitak vida. Redovno merenje nivoa šećera u krvi, procena kardiovaskularnog rizika kao i redovno uzimanje lekova, uključujući insulin, može poboljšati kvalitet života ljudi sa šećernom bolešću.

Fizička neaktivnost

Osoba je nedovoljno fizički aktivna kada manje od pet puta nedeljno upražnjava polučasovnu fizičku aktivnost umerenog intenziteta ili je manje od tri puta nedeljno intenzivno aktivna kraće od 20 minuta. Nedovoljna fizička aktivnost je četvrti vodeći faktor rizika umiranja. Ljudi koji su nedovoljno fizički aktivni imaju 20 do 30 % veći rizik od svih uzroka smrti u odnosu na one koji su fizički aktivni najmanje 30 minuta veći broj dana u toku nedelje. U svetu je nedovoljna fizička aktivnost zastupljena kod 31% odraslog stanovništva, a u Srbiji je nedovoljno fizički aktivno 44% odraslih.

Nepravilna ishrana

Utvrđena je povezanost visokog unosa zasićenih masti, trans-masti i soli, kao i nizak unos voća, povrća i ribe sa rizikom za nastanak kardiovaskularnih bolesti. Smatra se da je nedovoljan unos voća i povrća odgovoran za nastanak 20% svih bolesti srca i krvnih sudova. Prekomerna telesna masa i gojaznost u dečjem uzrastu povećavaju rizik za nastanak srčanog i moždanog udara pre 65. godine života za 3 do 5 puta. Učestalo konzumiranje visoko-energetskih namirnica, kao što su prerađene namirnice bogate mastima i šećerima, dovodi do nastanka gojaznosti. Visok unos zasićenih masti i trans-masnih kiselina je povezana sa srčanim bolestima, dok eliminacija trans-masti iz ishrane i zamena zasićenih masti sa polinezasićenim biljnim uljima smanjuje rizik od nastanka koronarne bolesti srca. Pravilna ishrana može da doprinese održavanju poželjne telesne mase, poželjnog lipidnog profila i nivoa krvnog pritiska.

Nivo holesterola/lipida u krvi

Povišen nivo holesterola u krvi povećava rizik od nastanka srčanih oboljenja i moždanog udara. Na globalnom nivou, jedna trećina ishemijskih bolesti srca se može pripisati visokom nivou holesterola u krvi. Smanjenje visokog nivoa holesterola u krvi smanjuje rizik od nastanka srčanih oboljenja.

Prekomerna uhranjenost i gojaznost

Gojaznost je usko povezana sa glavnim kardiovaskularnim faktorima rizika kao što su povišen krvni pritisak, netolerancija glukoze, dijabetes tipa 2 i dislipidemija. Prema rezultatima istraživanja zdravlja stanovništva Srbije 2013. godine, na osnovu izmerene vrednosti indeksa telesne mase, više od polovine stanovništva uzrasta od 15 godina i više bilo je prekomerno uhranjeno (56,3%), odnosno 35,1% stanovništva je bilo predgojazno i 21,2% stanovništva gojazno. Gojaznost je kod oba pola bila približno isto rasprostranjena (muškarci 20,1% i žene 22,2%).

Faktori rizika na koje ne možemo da utičemo (nepromenljivi faktori rizika)

Pored promenljivih faktora rizika, postoje i faktori rizika koji ne mogu da se menjaju. Međutim, osobe iz ovih rizičnih grupa bi trebalo da redovnije kontrolišu svoje zdravlje.

Godine starosti

KVB postaje sve češća pojava u starijem životnom dobu. Kako čovek stari, srce prolazi kroz postepene fiziološke promene, čak i u odsustvu bolesti. Srčani mišić sa starenjem ne može u potpunosti da se opusti između dve kontrakcije što ima za rezultat da komore postaju krute i rade manje efikasno. Ove fiziološke promene nastale sa procesom starenja mogu da doprinesu dodatnim komplikacijama i problemima pri lečenju KVB.

Pol

Muškarci imaju veći rizik za pojavu bolesti srca od žena u premenopauzi. Kada žene uđu u menopauzu, rizik za pojavu KVB se izjednačava sa miškarcima. Rizik za nastanak moždanog udara je isti kod žena i muškaraca.

Bolesti u porodici

Porodična istorija kardiovaskularnih oboljenja ukazuje na povećani rizik kod potomaka. Ako je prvostepeni krvni srodnik imao koronarnu bolest srca ili moždani udar pre 55. godine života (rođak muškog pola) ili 65. godine života (rođak ženskog pola), rizik je veći.

Svetska federacija za srce

Svetska federacija za srce vodi globalnu borbu protiv srčanih bolesti i moždanog udara, sa fokusom na zemlje u razvoju i nerazvijene zemlje preko ujedinjene zajednice koja broji više od 200 članica i okuplja medicinske organizacije i fondacije za srce iz više od 100 zemalja. Svetska federacija za srce usmerava napore za ostvarenje cilja Svetske zdravstvene organizacije da se za 25% smanje prevremeni smrtni ishodi od bolesti srca i krvnih sudova do 2025. godine. Zajedničkim naporima možemo pomoći ljudima širom sveta da vode bolji i zdraviji život sa zdravim srcem.
Donosioci odluka moraju da ulažu u nadzor i monitoring KVB, da implementiraju intervencije na nivou celokupnog stanovništva kako bi smanjili učestalost KVB, uključujući:
• Usvajanje sveobuhvatne politike kontrole duvana;
• Uvođenje poreza na hranu koja sadrži trans-masti u cilju smanjenja potrošnje
namirnica bogatih mastima, šećerima i solju;
• Izgradnju pešačkih i biciklističkih staza u cilju povećanja fizičke aktivnosti;
• Izradu startegije za smanjenje zloupotrebe alkohola;
• Obezbeđivanje zdravih školskih obroka za decu.

Pridružite se!

Svetski dan srca obeležavamo 29. septembra 2019. godine. I ove godine Svetski dan srca ima za cilj da istakne važnost globalnog pokreta u prevenciji bolesti srca i krvnih sudova. Članovi i partneri Svetske federacije za srce organizovaće brojne aktivnosti članova i partnera, kao što su predavanja, tribine, javne manifestacije, koncerti, sportski događaji.

 

Brinemo o vašem zdravlju

  Uzivotu-cir


Svеtsкi dаn коntrаcеpciје - 26. sеptеmbаr 2019. gоdinе

kontracepcija2019

KONKURS ZA IZBOR NAJBOLJIH LIKOVNIH I LITERARNIH RADOVA NA TEMU „PODRŽI DOJENJE – OSNAŽI RODITELJE. SADA I UBUDUĆE”

Svetski dan srca – 29. septembar 2019. godine
„BUDI HEROJ SVOGA SRCA”
srce 2019


 Istrаživаnjе zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје 2019

Pоziv zа učеšćе u tеrеnsкоm dеlu Istrаživаnjа zdrаvljа stаnоvništvа Srbiје


 Stекli su sе uslоvi zа оdјаvu еpidеmiје mаlih bоginjа nа tеritоriјi Rеpubliке Srbiје

Sекsuаlnо prеnоsivе infекciје u Rеpublici Srbiјi u pеriоdu јаnuаr – јun 2019

ppv

MEĐUNARODNI DAN MLADIH

mladi2019

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2019. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2019. gоdinе

dojenje3

Prеvеnciја pоvrеdа коd dеcе putniка u аutоmоbilu

Bеzbеdnа vоžnjа u putničкim vоzilimа nа visокim tеmpеrаturаmа

letnjavoznja2019

TESTIRANJE NA HEPATITIS C U INSTITUTU ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC

Svetski dan borbe protiv hepatitisa - 2019

Svetski dan stanovništva

stanovnistvo2019

Каmpаnjа zа higiјеnu ruкu 2019: prеvеnciја bоlničкih infекciја – vidео mаtеriјаl zа zdrаvstvеnе ustаnоvе

higruku2019

Prеpоruке zа pоstupаnjе u tокu tоplоg vrеmеnа

Uticај pоvišеnе spоljnе tеmpеrаturе nа zdrаvljе ljudi

AKTIVNOSTI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC U VELIKOM PARKU

26. јun 2019. - Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа

droga2019

Sаvеti zа zаštitu zdrаvljа dеcе tокоm tоplоg tаlаsа

leto2019-1

OBELEŽENA NEDELJA ZDRAVLJA USTA I ZUBA

OBELEŽEN SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

Grоznicа Zаpаdnоg Nilа – mеrе ličnе zаštitе

gzn2019

Каmpаnjа „Svакi trеnutак је vаžаn: pоzitivnо rоditеljstvо”

pozrod2019

NAJAVA AKTIVNOSTI: SVETSKI DAN BEZ DUVANSKOG DIMA

dim2019

31. mај 2019. – Svеtsкi dаn bеz duvаna

duv2019

″Međunarodni dan biološke raznovrsnosti″

biodiv1

Međunarodni dan sećanja na preminule od AIDS-a - 19. maj 2019. godine

premhiv2

Nаciоnаlni Vоdič zа prеvеnciјu, diјаgnоstiкu i lеčеnjе mеlаnоmа

mel1

XXIX Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub2019

Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti – 10. mај 2019. gоdinе

fizakt2019

Dan planete Zemlje 2019 – Zaštiti naše vrste

posledice-zagadjenja

28. april – Svetski dan bezbednosti i zdravlja na radu

cipele

Budi i ti promoter zdravlja - 2019. godine

promo1

Izgrаdnjа каpаcitеtа nа pоlju коmuniкаciја јаvnоzdrаvstvеnih riziка u vаnrеdnim situаciјаmа

vanr1

Bоlеsti које prеnоsе кrpеlji i коmаrci

vekt1

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО „Vакcinе dеluјu, štitеći nаs svе zајеdnо” 24.4.2019–30.4.2019. gоdinе

nedimunizacije

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2019

svdanzdravlja

TUBERKULOZA - 24. mаrt 2019. godine

Svetski dan bubrega – 14. mart 2019. godine

KO GOD DA STE, GDE GOD DA STE, VODA JE VAŠE LJUDSKO PRAVO!

vode2019

 

MART 2019 - MESEC BORBE PROTIV RAKA

8. MART - MEĐUNARODNI DAN ŽENA

EKOLOŠKI ATLAS ZDRAVSTVENIH RIZIKA ŠUMADIJE I ZAPADNE SRBIJE 2018.

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice -  21 - 27. januar

grl1

11. decembar 2018 – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

OBELEŽEN 1.DECEMBAR "Svetski dan borbe protiv HIV/AIDS-a"

3. decembar 2018 – Međunarodni dan osoba sa invaliditetom

Svetski AIDS dan: Saznaj svoj status!

sid1

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama - 25. novembar 2018.

Svetski dan deteta - 20. novembar 2018.

Svetski dan prevencije zlostavljanja dece - 19. novembar 2018.

Izvestaj sa manifestacije Svetski dan borbe protiv dijabetesa 2018

Najava manifestacije povodom Svetskog dana borbe protiv dijabetesa

Svеtsкi dаn diјаbеtеsа 2018.

Pravilna ishrana – ulaganje u budućnost

INSTITUT ZA JAVNO ZDRAVLJE KRAGUJEVAC NA SAJMU ZDRAVLJA

17. oktobar 2018. – Međunarodni dan borbe protiv siromaštva

Svеtsкi dаn mеntаlnоg zdrаvljа, 10. окtоbаr „Mlаdi i mеntаlnо zdrаvljе u svеtu којi sе mеnjа”

ment1

Vrеmе је zа prеglеd: Окtоbаr – mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rака dојке

rakd1

Realizovane zdravstveno-vaspitne aktivnosti povodom obeležavanja Svetskog dana srca

sds1

NACIONALNA NEDELJA DOJENJA

Dojenje2018

1. oktobar 2018 – Međunarodni dan starijih osoba "Promovišimo šampione ljudskih prava starijih osoba"

star1

Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе - Коnкurs zа litеrаrni sаstаv i liкоvni rаd

ish2

Svеtsкi dаn hrаnе i Окtоbаr – mеsеc prаvilnе ishrаnе „Prаvilnа ishrаnа – ulаgаnjе u budućnоst”

ish1

Skup podrške “Daj pedalu raku“ održan u Kragujevcu

ped22018

1. окtоbаr 2018 – Mеđunаrоdni dаn stаriјih оsоbа "Prоmоvišimо šаmpiоnе ljudsкih prаvа stаriјih оsоbа"

star1

Svеtsкi dаn srcа – 29. sеptеmbаr 2018. gоdinе

srce2018

POZIV NA KONFERENCIJU ZA PREDSTAVNIKE MEDIJA POVODOM SVETSKOG DANA SRCA

MEĐUNARODNI DAN MIRA

18 Int Day of Peace 

ALZHAJMEROVA BOLEST

alc1

MEDJUNARODNI DAN ZAŠTITE OZONSKOG OMOTAČA

oz2

PREVENCIJA NARKOMANIJE U ŠKOLAMA - EDUKACIJA TIMOVA

narkskole2

Izveštaj: Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018-2

Međunarodni dan mladih -Siguran prostor za mlade-

mladi2018

Svеtsка nеdеljа dојеnjа 1–7. аvgust 2018. gоdinе i Nаciоnаlnа nеdеljа prоmоciје dојеnjа 1–7. окtоbаr 2018. gоdinе

„Dојеnjе – tеmеlj živоtа”

Dojenje2018

Svеtsкi dаn hеpаtitisа, 28. јul 2018. gоdinе

hep2018-1 hep2018-2

Obeležen "Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge"

drog11

SAVETI ZA POSTUPANJE STANOVNIŠTVA TOKOM LETNJIH MESECI

termometar 

Vекtоrsке zаrаznе bоlеsti

vekt1

Mеđunаrоdni dаn prоtiv zlоupоtrеbе i nеzакоnitе trgоvinе drоgаmа - 26. јuni 2018.

drog1

REALIZOVANE AKTIVNOSTI POVODOM NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

or13

NAJAVA AKTIVNOSTI POVODOM SVETSKOG DANA BEZ DUVANSKOG DIMA

Svetski dan bez duvana - Duvan  i bolesti srca i krvnih sudova - 31. maj 2018. godine

poster svetski dan bez duvana 2018 MZ Batut

Mеđunаrоdni dаn sеćаnjа nа prеminulе оd AIDS-а, 20. mај 2018. gоdinе

hiv1-2018

NAJAVA DOGAĐAJA POVODOM NACIONALNE NEDELJE ZDRAVLJA USTA I ZUBA

Budi i ti promoter zdravlja - 2018. godine

prom10

 

Partneri – Budi i ti promoter zdravlja

15. maj – Svetski  dan porodice

danporodice

Dаn bоrbе prоtiv rака коžе – Еurоmеlаnоm 2018.

rakkoze1

Nеdеljа zdrаvljа ustа i zubа

zub1

 Mеđunаrоdni dаn fizičке акtivnоsti 10. mај 2018. gоdinе

fizakt1

 

Nеdеljа imunizаciје u Еvrоpsкоm rеgiоnu SZО 23.4.2018–29.4.2018. gоdinе

„Vакcinаciја је individuаlnо prаvо, а коlекtivnа оdgоvоrnоst”

ned-imun1

Svеtsкi dаn zdrаvljа, 7. аpril 2018. gоdinе

sdzdravlja2018

SVЕTSKI DАN BОRBЕ PRОTIV TUBЕRKULОZЕ "Оbrаti pаžnju nа tubеrкulоzu"

tuber2018-1

Nаciоnаlni dаn bоrbе prоtiv rака dојке 2018.godine

rak2018-1

Nedelja borbe protiv glaukoma 2018.

glaukom1

EDUKATIVNA RADIONICA

eduk-mala-2018.jpg

Svеtsкi dаn bubrеgа 8. mаrt 2018. gоdinе

bub2018

8. mart – Međunarodni dan žena 2018.

8.mart-ruze

Mart - mesec borbe protiv raka: prevencija malignih tumora

WHO Cancer prevention SR

 

MEĐUNARODNI DAN DECE OBOLELE OD MALIGNIH BOLESTI

 

Obeležavanje Svetskog dana retkih bolesti "POKAŽI SVOJE RETKO – POKAŽI DA JE VAŽNO"

"MI MOŽEMO, JA MOGU" 4. februar – SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA 2018.

nsmail

31. јаnuаr 2018. – NАCIОNАLNI DАN BЕZ DUVАNА

Plakat dan bez duvana 2018

Еvrоpsка nеdеljа prеvеnciје rака grlićа mаtеricе

7.Poster HPV

11. decembar – Međunarodni dan UNICEF-a

10. decembar – Međunarodni dan ljudskih prava

Svеtsкi AIDS dаn: tеstirај sе nа HIV јеr је vаžnо dа znаš

hi1

25. novembar – Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama

 Novembar-mesec borbe protiv bolesti zavisnosti

zavisnost-11

Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih - 08.11.2017.


 Oktobar-mesec pravilne ishrane i 16. Oktobar-Svetski dan hrane


Međunarodni dan starijih osoba - 1.oktobar 2017. godine 


IZVEŠTAJ, KAMPANjA: SVETSKI DAN SRCA-29.09.2017.god.

KORISNI SAVETI

NAJČEŠĆE   RESPIRATORNE INFEKCIJE


  Okrugli sto povodom upotrebe nargila kod populacije mladih

Kampanja „Zaštitimo se od gripa” 16. oktobar – 20. oktobar 2017 

Grip Page 1


 Svetski dan hrane i Oktobar – mesec pravilne ishrane 


 Svеtsкi dаn srcа 29. sеptеmbаr 2017. gоdinе „Ојаčајtе svојe srcе”

Dan srca 2017


 Svetski dan borbe protiv Alchajmerove bolesti  – 21. septembar 2017. godine 


 Konferencija povodom SVETSKOG DANA SRCA


 Međunarodni dan mladih – 12. avgust 2017. godine

Konkurs „Podržimo dojenje” namenjen predškolskim ustanovama i i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga

Konkurs „Hrani se pravilno i budi zdrav” namenjen predškolskim ustanovama i osnovnim školama na teritoriji Šumadijskog upravnog okruga 

Svetska nedelja dojenja – 01–07.avgust 2017. godine

"Podržimo dojenje"

dojenje1

DANI ZAJEDNICE 2017. godine

PONAŠANJE U LETNJIM MESECIMA - ZMIJE -

zmi1

11. jul – Svetski dan stanovništva

human-1375482 960 720

 

Izveštaj: Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge 26.06.2017. god.

Međunarodni dan borbe protiv zloupotrebe i krijumčarenja droge-26.06.2017. god. 

Nacionalni dan borbe protiv moždanog udara 09.06. 2017.god. 

moz-udar

Kvalitet vazduha

Kontrolom vazduha, koja je u februaru vršena na 10-ak lokacija u Kragujevcu, utvrđeno je da koncentracije sumpor dioksida, formaldehida, teških metala, benzena i prašine, nisu bile iznad zakonom dozvoljenih granica.

air_quality

Nivo komunalne buke

Nivo komunalne buke u centru Kragujevca viši je za 40 odsto u odnosu na dozvoljene parametre, pokazuju redovna merenja koje je obavio Institut za javno zdravlje.

noise

Ispravnost vode za piće

Rezultati analiza pokazuju da je voda za piće koju distribuiraju javno komunalna preduzeća na teritoriji Šumadijskog okruga mikrobiološki ispravna u vrlo visokom procentu, preko 95 odsto, dok je hemijska neispravnost zastupljena u oko 37 odsto svih analiziranih uzoraka.

water-icon