Jesenja Evropska nedelja testiranja na HIV i hepatitise obeležava se po sedmi put u periodu od 22. do 29. novembra. Evropsku nedelju testiranja na HIV i hepatitise koordinira EuroTEST (ranijeHIV in Europe), panevropska inicijativa osnovana u Briselu 2007. godine, koja u osnovi predstavlja platformu za razmenu iskustava i aktivnosti u cilju unapređenja ranog dijagnostikovanja i blagovremenog lečenja HIV infekcije, virusnih hepatitisa B i C, seksualno prenosivih infekcija i tuberkuloze. Inicijativu vodi grupa nezavisnih stručnjaka sa predstavnicima civilnog društva, kreatora politika, zdravstvenih profesionalaca i javnozdravstvenih institucija u Evropi (više informacija na www.eurotest.org).

Cilj ove inicijative je da se kroz komunikaciju o dobrobitima testiranja na HIV i virusne hepatitise omogući da više osoba sazna svoj HIV, HBV i HCV status u što ranijem stadijumu infekcije. Pod ovogodišnjim sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” biće organizovane udružene akcije zdravstvenog i civilnog sektora. Cilj akcije je podizanje svesti kod što većeg broja ljudi o rizicima za inficiranje i o dobrobiti testiranja, kao i razumevanja da je dostupno uspešno lečenje, te da zato treba znati što ranije svoj HIV, HBV i HCV status.

Nedelja testiranja koja prethodi Svetskom AIDS danu, 1. decembru, ima za cilj da:

• Ohrabri osobe koje su bilo kada bile izložene nekom riziku da se testiraju;
• Podstakne zdravstvene radnike da ponude testiranje na HIV i virusne hepatitise kao deo rutinske prakse u određenim sredinama i za određena stanja u skladu sa aktuelnim preporukama;
• Podrži i ujedini organizacije civilnog društva da povećaju obim testiranja na HIV i da razmene primere dobre prakse među zemaljama;
• Podigne svest kod većeg broja kreatora politika o socijalno-ekonomskoj dobrobiti inicijative testiranja na HIV i hepatitise i kako povećati efikasnost praksi testiranja tako što će ih približiti osobama kojima su najpotrebnije.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) intenzivno podržava integrisane pristupe u prevenciji, testiranju i nezi ljudi koji žive sa HIV-om i/ili virusnim hepatitisom.

HIV je i dalje veliki javnozdravstveni problem. Neprihvatljiva je činjenica da u Evropi od procenjenih 2,5 miliona osoba inficiranih HIV-om petina ne zna da je inficirana HIV-om, a da se čak polovina onih koji su inficirani HIV-om dijagnostikuje kasno, u trenutku kada im je imunološki sistem već značajno narušen, što uslovljava brojne zdravstvene komplikacije i lošiji odgovor na terapiju.

Prema procenama SZO u Evropi oko 15 miliona ljudi živi sa hroničnom hepatitis B virusnom infekcijom. Na osnovu procena SZO za 2015. godinu učestalost hronične hepatitis C virusne infekcije u svetu je bila 1%, pri čemu se najveća učestalost ove hronične infekcije registruje u oblasti istočnog Mediterana (2,3% populacije, tj. 15 miliona) i u Evropi (1,5% populacije, tj. 14 miliona). Hronična infekcija virusom hepatitisa B može dovesti do ozbiljnih komplikacija kao što su ciroza jetre i primarni karcinom jetre kod 20–30% pacijenata. Svake godine u Evropi 56.000 ljudi umre od posledica hroničnog hepatitisa B, a 112.500 ljudi umre od posledica nelečenog hroničnog hepatitisa C, odnosno primarnog karcinoma jetre ili ciroze.

Upravo zbog ovakvih podataka Evropska nedelja testiranja ima ciljeve koji snažno promovišu testiranje. Ciljano testiranje, kako bi se dosegli oni koji su najviše izloženi riziku od infekcije, je suštinski element svake strategije za eliminaciju virusnog hepatitisa i HIV infekcije kao javnozdravstvenog problema u Evropi.

Evropski vodič za testiranje na HIV i hepatitise B i C preporučuje da dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje treba da bude dostupno i integrisano na različitim mestima pružanja usluga. Rutinsko i univerzalno testiranje treba da bude ponuđeno osobama koje dolaze u kontakt sa određenim zdravstvenim službama, kao što su korisnici usluga ustanova za dijagnostikovanje i lečenje polno prenosivih infekcija, korisnici usluga u ustanovama za lečenje bolesti zavisnosti, trudnice i dr. Takođe, testiranje treba da bude dostupno van zdravstvenih ustanova, u zajednici ili tokom sprovođenja terenskih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV i virusne hepatitise.

Uspešan odgovor na epidemiju uzrokovanu HIV-om u Evropi zavisi u velikoj meri od razumevanja činilaca za kasno dijagnostikovanje osoba inficiranih HIV-om, prepreka za testiranje na HIV među osobama iz grupa stanovništva koje su pod povećanim rizikom i većeg angažovanja zdravstvenih radnika u oblasti savetovanja i testiranja na HIV, odnosno u predlaganju testiranja osobama pod povećanim rizikom, kao i osobama sa dijagnostikovanim bolestima i stanjima koja ukazuju na imunološki deficit koji može biti uzrokovan i HIV-om.

Radi dostizanja UNAIDS-ovog cilja do 2020. godine u oblasti tretmana – da 90% osoba inficiranih HIV-om bude dijagnostikovano, da 90% dijagnostikovanih osoba bude na lečenju i da 90% osoba inficiranih HIV-om na lečenju ima nedetektabilnu količinu virusa u krvi, neophodno je povećati broj osoba koje znaju svoj HIV pozitivan status, što je prvi korak ka lečenju koje daje odlične rezultate.

Nekoliko studija je demonstriralo ozbiljne posledice kasno dijagnostikovane HIV infekcije po zdravlje pojedinca, u smislu brojnih zdravstvenih problema i prerane smrti. Napredak u razvoju terapije tokom prethodnih 30 godina preobratio je dijagnozu HIV infekcije od osude na smrt u podnošljivo hronično zdravstveno stanje.

Većina osoba inficiranih HIV-om može da ima dug i kvalitetan život ukoliko im se HIV infekcija rano dijagnostikuje i redovno koriste propisanu antiretrovirusnu terapiju.

Aktivnosti u Republici Srbiji

U sklopu ovogodišnje jesenje Evropske nedelje testiranja pod sloganom „Testiraj! Leči! Spreči!” akcije dobrovoljnog, poverljivog i besplatnog savetovanja i testiranja na HIV (DPST) za sve zainteresovane studente na pojedinim fakultetima, u studentskim domovima i srednjim/visokim školama, kao i u studentskim poliklinikama će se realizovati od 22. novembra do 4. decembra u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Leskovcu, Bojniku, Vučju, Vranju, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Novom Pazaru i u Kosovskoj Mitrovici. Testiranje na hepatitis C će biti dostupno svim zainteresovanim građanima, prevashodno mladima, u Zavodu za zaštitu zdravlja studenata u Beogradu od 25. do 29. novembra, kao i 1. decembra, i u Zavodu za javno zdravlje u Subotici 28. novembra.

Akcije testiranja na HIV će se realizovati i u mobilnim jedinicama na gradskim trgovima, kao i u prostorijama pojednih udruženja, za sve zainteresovane, a posebno za osobe iz vulnerabilnih populacija pod rizikom u Novom Sadu, Valjevu, Šapcu, Požegi, Čoki, Senti, Kikindi, Sremskoj Mitrovici, Kraljevu, Raškoj, Kragujevcu, Vrnjačkoj banji i u Vladičinom Hanu, kao i u domovima zdravlja u Požarevcu i Kostolcu .

Procene UNAIDS i SZO ukazuju da je krajem 2018. u Srbiji 3000 osoba živelo sa HIV-om, od kojih 400 osoba nije znalo da je inficirano HIV-om. Kod dve trećine osoba koje znaju svoj HIV status, HIV infekcija je dijagnostikovana kada im je imunološki sistem bio već značajno narušen, čak i kada nisu imali znake i simptome bolesti, a kada je rizik od obolevanja i umiranja od AIDS-a (sindroma stečenog imunološkog deficita) značajno veći. Što se ranije dijagnostikuje HIV infekcija i započne lečenje kombinacijom antiretrovirusnih lekova veće su šanse za dug, produktivan i kvalitetan život.

Jedino se testiranjem uzorka krvi može utvrditi da li je osoba inficirana HIV-om. Testiranje na HIV je poverljivo i besplatno i nije potreban uput od lekara. Testiranje na HIV je jednostavno, nije bolno i ne oduzima mnogo vremena, a rezultati se dobijaju brzo.

Riziku od HIV infekcije izložena je većina ljudi, ali podaci ukazuju da su u povećanom riziku osobe koje imaju analne seksualne odnose bez kondoma i osobe koje ne koriste sterilan pribor za injektiranje (ubrizgavanje) psihoaktivnih supstanci. S obzirom na izuzetno visoke rizike za prenos HIV-a, ove osobe svakako treba redovno da se testiraju na HIV.

Testiranje na HIV je deo odgovornog ponašanja, jer se dijagnostikovanjem HIV infekcije i lečenjem smanjuje mogućnost daljeg prenošenja HIV-a na druge osobe, uključujući i prenos HIV-a sa majke na dete.

Svuda u svetu, kao i kod nas, strah od stigmatizacije i/ili diskriminacije povezane sa HIV-om, nedovoljno znanja, prisutne predrasude, samo su neke od prepoznatih barijera sa kojima se susreću osobe sa rizičnim ponašanjem iz posebno vulnerabilnih grupa stanovništva, koje bi imale najviše koristi od blagovremenog dijagnostikovanja HIV infekcije.

Zaključci i preporuke

Svake godine u Evropi bude dijagnostikovano više od 140.000 osoba inficiranih HIV-om, a ovaj broj u mnogim zemljama ne pokazuje trend smanjenja. Dosadašnji napori nisu rezultirali smanjenjem broja osoba novoinficiranih HIV-om. Povećanje obima testiranja na HIV praćenog savetovanjem je ključna preventivna aktivnost, te su stoga neophodne nove inicijative sprovedene u što većem obimu da se aktuelni tok epidemije preokrene.

Dobrovoljno, poverljivo i besplatno testiranje na HIV uz savetovanje pre i posle testiranja, treba da bude dostupno na različitim mestima, kako u zdravstvenim ustanovama, tako i van zdravstvenih ustanova u zajednici ili tokom sprovođenja preventivnih aktivnosti u populacijama pod povećanim rizikom za HIV, uz upotrebu brzih testova za skrining na HIV.

Preporučuje se ponovno testiranje minumum jednom godišnje osobama iz ključnih populacija pod povećanim rizikom, kao i HIV negativnim osobama čiji je seksualni partner HIV pozitivan, dok osobe sa rizičnim ponašanjem treba da se testiraju na HIV i češće.

Povećanje obima testiranja na HIV i virusne hepatitise u cilju ranog dijagnostikovanja inficiranih osoba će smanjiti umiranje, a sprečiće i prenošenje infekcije na druge osobe, te će se na taj način smanjiti i ekonomsko optrećenje u sistemu zdravstvene zaštite.

Ključne populacije u povećanom riziku od HIV-a treba pokriti fokusiranim intervencijama i zdravstvenom zaštitom, odnosno treba sprovoditi testiranje na HIV kod osoba sa dijagnostikovanim bolestima ili stanjima koja ukazuju na HIV infekciju, kao i kod osoba sa stanjima koja ukazuju na imunološki deficit.

Edukacije i podizanje svesti su ključne aktivnosti koje imaju za cilj povećanje obima testiranja na HIV i virusne hepatitise u sistemu zdravstvene zaštite, tj. sprovođenje strategija za testiranje na HIV i virusne hepatitise u skladu sa definisanim potrebama i mogućnostima.

AKTIVNOSTI INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVLjE KRAGUJEVAC I SARADNIKA:

-Dobrovoljno, poverljivo savetovanje i testiranje Studentski dom "Vita Janić" 27.11 (18-20 sati) i Studentski dom "Sloboda" 28.11 (18-20 sati).

-Konferencija za medije u Institutu za javno zdravlje Kragujevac, petak 29. novembar u 12 sati.

Na konferenciji će se obratiti:

• dr Nikola Uskoković, Institut za javno zdravlje Kragujevac
• dr Gordana Damnjanović, Član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu
• dr Biljana Popovska Jovičić, Infektivna klinika - Klinički centar Kragujevac
• Jelena Đorđević, Omladina JAZAS-a Kragujevac

- Javna akcija će biti održana u Šoping centru Kragujevac "Plaza", 01. decembra od 18,00 do 22,00 sati, kao i dobrovoljno i poverljivo savetovanje i testiranje na HIV (parking Šoping centra "Plaza")