|
Svetski dan voda obeležava se 22. marta kako bi se podigla svest o vitalnom značaju vode za očuvanje ljudskog zdravlja, bezbednosti i održavanje ekosistema planete. Ovogodišnja tema, „Voda i klimatske promene“, naglašava važnost održivosti vodenih resursa i uspostavljanja pristupa održivom vodosnabdevanju u uslovima promene klimatskih uslova širom sveta. Istraživanja će takođe podići svest javnosti o mnogim načinima usklađivanje atmosferskih i okeanskih uslova koji utiču na globalni hidrološki ciklus. Kampanja ima za cilj podizanje svesti o potencijalu prirodnih rešenja problema vezanih za vodu na našoj planeti.
Voda je jedan od bitnih elemenata klime i na određeni način utiče na stanje i promene klime, kako mikroklime, tako i makroklime. Efekti klimatskih promena, kao što su česte poplave, mogu se ublažiti izgradnjom priobalnih akumulacija ili povezivanjem reka sa poplavnim područjima pomoću kanala. Broj ljudi koji su izloženi riziku od poplava danas iznosi oko 1,2 milijarde. Najmanje 65% šumskog zemljišta je u degradiranom stanju, a od 1900. god. je ljudskom aktivnošću izgubljeno između 64-71% prirodnih močvara. Prirodna rešenja poput pošumljavanja, obnavljanja pašnjaka i močvara predstavljaju održivo rešenje koje može da ublaži efekte klimatskih promena i doprinese unapređenju zdravlja ljudi. Npr. skladištenje vode u obnovljenim močvarama može biti ekonomičnije i održivije rešenje od izgradnje brana. Prirodna rešenja obnoviće prirodne cikluse vezane za vodu, kao i poboljšanje ljudskog zdravlja i življenja. Zagađenja nastala iz poljoprivrede mogu biti drastično smanjena postavljanjem pojasa vegetacije uz vodene tokove. Voda je naš najdragocjeniji resurs - moramo je koristiti odgovornije. Usvajanje održivih poljoprivrednih tehnika i efikasnija upotreba prečišćenih otpadnih voda su neka od rešenja za očuvanje prirodnih resursa vode, kao što su okeani i močvare. Efikasnije korišćenje vode će smanjiti gasove staklene bašte.
Potrebno je uskladiti uticaj stanja voda i klimatskih promena da bi se zaštitilo zdravlje ljudi i smanjilo oboljevanje. Kako globalna populacija raste, tako raste i potražnja za vodom, koja na mnogim mestima iscrpljuje prirodne resurse i šteti ekosisteme. Ekstremni vremenski uslovi čine vodu oskudnijom, nepredvidljivijom, zagađenijom ili sva tri.
Podzemne vode direktno su izložene uticaju klimatskih promena usled povezanosti sa površinskim vodama, ali i indirektno, prilikom procesa prihranjivanja izdani. Klimatske promene na području cele Evrope, samim tim i Republike Srbije, u poslednjih 10-15 godina izazivaju velike društvene i privredne promene koje značajno utiču na život stanovništva. Na području Srbije se poslednjih godina javljaju učestale suše, ali i poplave, posebno na manjim i srednjim vodotocima. Veoma je bitno i iz aspekta poljoprivrede, na teritorijama na kojima se isključivo uzgajaju poljoprivredni usevi i na kojima se bavi voćarstvom, a vode prve izdani su glavni snabdevači biljaka vodom.
|
