|
Institut za javno zdravlje Kragujevac vas obaveštava da se svake godine 5. juna, širom sveta obeležava ″Međunarodni dan zaštite životne sredine″. Cilj obeležavanja međunarodnog dana zaštite životne sredine je podizanje svesti o značaju očuvanja i održivosti životne sredine.
Hrana koju jedemo, vazduh koji udišemo, voda koju pijemo i klima koja čini našu planetu pogodnom za život dolaze iz prirode. Svake godine morske biljke proizvode više od 50% kiseonika u našoj atmosferi, a jedno drvo čisti naš vazduh, apsorbujući 22 kg ugljen-dioksida, oslobađajući kiseonik u zamenu. Uprkos svim blagodatima koje nam daje naša priroda, još uvek se prema njoj loše vladamo.
Biološka raznolikost uključuje 8 miliona biljnih i životinjskih vrsta, ekosisteme u kojima žive i genetsku raznolikost među njima.
• U poslednjih 150 godina, pokrivač živog koralnog grebena smanjen je za polovinu.
• U narednih 10 godina, jedna od svake četiri poznate vrste možda će biti izbrisana sa planete.
Ove godine tema je biodiverzitet - zabrinutost koja je i hitna i egzistencijalna. Nedavni događaji, od požara u Brazilu, Sjedinjenim Američkim Državama i Australiji do infestacije skakavaca širom Istočne Afrike - i sada, globalna pandemija bolesti - dokazuju međuzavisnost ljudi i drugih živih bića na Zemlji.
Biološka raznolikost je temelj koji podržava čitav život na kopnu i ispod vode. Ona utiče na svaki aspekt ljudskog zdravlja, obezbeđujući čist vazduh i vodu, hranu, naučno razumevanje i izvore lekova, prirodnu otpornost na bolesti i ublažavanje klimatskih promena. Promena ili uklanjanje jednog elementa ovog sistema utiče na ceo životni sistem i može proizvesti negativne posledice.
Ljudski postupci, uključujući krčenje šuma, uništavanje staništa divljih životinja, ili njihovo pogoršavanje, intenziviranje poljoprivrede i ubrzanje klimatskih promena, gurnuli su prirodu izvan njenih granica. Ljudi prekomerno iscrpljuju prirodu, ne obnavljajući je nimalo, ili neznatno. Ako nastavimo tim putem, gubitak biološke raznolikosti imaće ozbiljne posledice na čovečanstvo, uključujući kolaps hrane i zdravstvenih sistema.
Pojava COVID-19 ukazala je na činjenicu da, kad uništavamo biodiverzitet, uništavamo sistem koji podržava ljudski život. Danas se procenjuje da u svetu svake godine oko milijarda ljudi oboli i milion ljudi umre od bolesti izazvanih koronavirusima; a oko 75% svih zaraznih bolesti kod ljudi je zoonotično, što znači da ih životinje prenose ljudima.
Priroda nam šalje poruku.
Liflet: Životna sredina
Prezentacija: Uticaj životne sredine na javno zdravlje
|
