Kolumbo je u svome dnevniku zabeležio da su mu domoroci na jednom ostrvu poklonili nekoliko suvih listova biljke  koja je gorko mirisala (oni su je nazvali "petum") i koja je kod njih bila vrlo cenjena.

Kasnije su Kolumbovi saputnici bili zaprepašćeni kad su videli kako domoroci puše i puštaju dim kroz nos i usta. Po shvatanju pobožnih Španaca samo su đavoli mogli da pušaju dim iz nozdrva.

Početkom XVI veka pojavili su se u Evropi prvi pušači, u početku među mornarima i vojnicima španske kolonijalne armije, kolonistima i trgovcima koji su posetili Novi svet. U to vreme niklo je i sujeverno shvatanje o neobičnim svojstvima duvana, a bilo je i pokušaja da se duvan koristi za lečenje raznih oboljenja.

Ambasador Francuske u Portugaliji, Žan Nikot 1560. godine, doneo je francuskoj kraljici Katarini Mediči lišće i seme duvana, preporučivši ga kao sredstvo protiv glavobolje, a takođe za "podsticanje bodrosti, dobrog raspoloženja i isceljenja od mnogih nevolja" .

U XVI - XVII veku pušenje se raširilo po svim zemljama Evrope. U XVIII veku američka država Virdžinija je postala svetski centar za gajenje i obradu duvana. Na plantažama duvana radile su desetine hiljada crnaca - robova dovezenih iz Afrike. Bale virdžinskog duvana prevožene su brodovima u Englesku, odakle su razvožene po celom svetu, donoseći ogromne zarade engleskim trgovcima i bankarima.

Uporedo sa širenjem mirisanja i pušenja duvana javile su se i stroge mere protiv te "napasti". Katolička crkva nazivala je pušenje "đavolskom zabavom". Papa Urban VII naredio je da se odvoje od crkve vernici koji puše i mirišu duvan. Naročito su surovo kažnjavani sveštenici i kaluđeri. Tako su u Santjagu petorica kaluđera, uhvaćenih u pušenju, 1692. godine živi zazidani u zid manastira. 

U Rusiji su protiv pušenja bile i crkvene i građanske vlasti. Car Mihailo Romanov izdao je 1663. godine ukaz kojim je zabranio pušenje duvana, a za prekršioce predvideo oštre kazne, od batinjanja i odrezivanja noseva, do progonstva u Sibir i smrtne kazne za prodavce duvana. Međutim, zabranu pušenja poništio je car Petar I posle svog boravka u Holandiji gde je i sam postao strastan pušač.

U prvoj polovini XIX veka za pušnje su se koristile cigare i lule. Običan narod je pušio cigarete koje je sam zavijao i to obično u novinsku hartiju.U to vreme pušili su isključivo muškarci. Žena - pušača praktično nije bilo, a čak se i mirisanje duvana smatralo kao nešto što je nedostojno žena.