Hlamidija je poznata kao tiha polna bolest, jer se često dešava da simptomi izostanu, a posledice ako se ne leči su opasne.Statistike takođe kažu da je 1 od 10 seksualno aktivnih osoba, inficirana ovom bolešću.

Uzročnik Hlamidije je bakterija Chlamydia trachomatis.

Prenošenje

Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući sam seksualni odnos, analni seks i oralni seks. Prenošenje bakterije hlamidije se takođe može desiti putem vaginalnog porođaja sa inficirane trudnice na novorođenče. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca.

Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje.

Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube). S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne.
Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda) a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.

SVAKO ko je seksualno aktivan, treba da se testira najmanje jednom godišnje, s obzirom da simptomi hlamidije mogu da budu i neprimetni.

Inkubacija

Inkubacioni period kod hlamidije traje od 1 do 3 nedelje.

Simptomi

Simptomi mogu biti toliko blagi, skoro pa neprimetni, ali trebalo bi da se pokažu nakon jedne do tri nedelje nakon seksa sa zaraženom osobom, ako ste se zarazili.

Simptomi hlamidija kod žena

Nema simptoma u 70-80% slučajeva! (Jedna studija je utvrdila da čak 3% ispitanika koji bili u grupi mlađih odraslih između 18 i 35 godina ima nelečenu hlamidiju.) Ukoliko ima simptoma, to su:

• Peckanje pri mokrenju tj. prilikom mokrenja.
• Pojačan vaginalni sekret.
• Bol u donjem delu leđa.
• Neuobičajen bol prilikom seksa.
• Vaginalno krvarenje izmedju ciklusa (menstruacija).

Simptomi hlamidija kod muškaraca

Kao i kod žena, velik broj muškaraca koji su inficirani mogu proći bez simptoma. Procene koliko muškaraca koji imaju hlamidiju, nema simptome, kreću se od 25% do 50% što je velik procenat. Ukoliko simptomi ipak postoje, to su:

• Peckanje pri mokrenju tj. peckanje prilikom mokrenja.
• Sekrecija iz penisa (iscedak).
• Upaljeni ili natečeni testisi, bolovi u testisima.
• Ponekad neugodan svrab oko glavića na penisu.

Hlamidija u trudnoći

Hlamidija u trudnoći povećava šanse za infekciju vodenjaka (amniona) i plodove vode, što može da izazove prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porođaj, iako blagovremena terapija može da smanji rizik od ovih problema.

Bitno je napomenuti, ako imate infekciju za vreme porođaja, postoji šansa da prenesete hlamidiju na svoju bebu. Ustvari, skoro 50% beba koje dođu na svet vaginalnim porođajem (i čak neke bebe rođene carskim rezom) će dobiti hlamidiju. Određen broj beba koje su dobile hlamidiju (između 25 i 50 posto) će razviti konjuktivitis (infekcija očiju), a između 5 i 20 procenata beba će dobiti upalu pluća nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon rođenja.

Iako ove infekcije mogu biti veoma ozbiljne, bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom prolaze dobro. Naravno, bolje je da se vi izlečite za vreme trudnoće i sprečite da se vaša beba uopšte zarazi.

Test Na Hlamidiju

Iako možda i sami možete da posumnjate da su u pitanju simptomi hlamidije, ova bolest može biti pravilno dijagnostikovana jedino od strane vašeg doktora, a to zahteva odgovarajući hlamidija test. Test na hlamidiju se radi u laboratoriji, a koristi se uzorak telesne tečnosti ili urina, kako bi se utvrdilo da li je bakterija hlamidija (Chlamydia trachomatis) prisutna.

Nekoliko tipova testova se koristi da bi se utvrdilo prisustvo hlamidije. Najviše testova se radi korišćenjem uzorka telesne tečnosti uzetog sa inficiranog dela tela.

Testovi - NAAT testovi, test uzorka DNK, ELISA i EIA testovi, DFA testovi, Hlamidija kultura. Ovaj test možete uraditi u Institutu za javno zdravlje Kragujevac.

Lečenje Hlamidije

Lečenje hlamidije je prilično jednostavno, jer je u pitanju polna bolest koja se može lečiti upotrebom antibiotika kao što je sumamed (zithromax) ili doksiciklin. Prilikom primanja terapije, obolela osoba mora privremeno prestati sa seksualnim odnosima, obzirom da je i dalje zarazna i da može zaraziti svog partnera ili partnere, koji onda opet mogu zaraziti nju.

Ne mogu se svi antibiotici koristiti za protiv hlamidije. Kada započnete propisanu terapiju, pratite uputstva doslovce i vodite računa da je sprovedete do kraja. Ni slučajno nemojte prekidati uzimanje lekova samo zato što su simptomi nestali, već budite dosledni i sprovedite terapiju do kraja, inače će se hlamidija vratiti.